Centar svetske revolucije preselio se na evropski kontinent. Kriza evra i agonija unije, uvlači jednu za drugom zemlje članice u vrtlog ekonomske i moralne propasti. Evropski samiti, jedan za drugim, proglašavaju kraj evro krize. Oporavak tržišta i povratak stabilnosti obećavaju se za sat, dan ili dva a onda novi pad, novi sunovrat. Indeksi evropskih berzi podseća na temperaturni grafikon neizlečivo bolesnog pacijenta.
Turbulentnost tržišta je, pre svega, odraz ekstremne nervoze u umovima evropske buržoazije. U mnogim zemljama unije najavljivani „oporavak“ postaje nemoguća misija. Ova kriza je bez premca i po obimu i posledicama daleko snažnija od one iz tridesetih godina prošloga veka. Neizbežni kolaps evra, a verovatno i dolara, preti da gurne svet u drugu Veliku depresiju. Buržoazija je ostala bez kompasa i pravca i grčevito se bori kako bi, makar za godinu, produžila agoniju.
Evropa se nalazi u tom uraganu sunovrata ali je Grčka samo oko, sam epicentar. Kako kaže ona narodna „lanac puca tamo gde je najtanji“, a Grčka je najslabija karika evro kapitalizma. Najslabija ali ne i jedina slaba karika. Poduži je spisak novih pucanja i novih „Grčki“, i sve će ih biti više i više dok konačno cela unija ne bude smeštena na „intenzivnu negu“. Očekivanje da će neka zemlja EU izbeći sunovrat i propast je u krajnjem slučaju, naivna dečja maštarija.
Petogodišnji kolaps grčke ekonomije i privrede, produbljuje se i produžuje svakom novom merom „štednje“. Podaci jasno govore o nametnutim merama i njihovim ciljevima:
- BDP je pao za skoro 20% od 2008 god.
- Industrijska proizvodnja je pala za 34% od 2008 godine i sa daljom tendencijom pada.
- Nezaposlenost se popela na 26% radno sposobnog stanovništva i raste i dalje.
- Nezaposlenost mlađe populacije (18-24) je već 55%.
- U privatnom sektoru plate su pale u proseku od 50 do 55%.
- Pola miliona radnika nije dobilo platu više od 3 meseca.
- Bolnice su bez lekova, prodavnice ostaju bez hrane a škole bez knjiga.
Celo društvo je u opštem propadanju. Takvi uslovi su izazvali više od 18 opštih štrajkova i doveli zemlju u pred-revolucionarno stanje, prvi put u Evropi posle 35 godina. Ovo upravo znači da je revolucija u Evropi počela.
Koje su, dakle, osnovne karakteristike pred-revolucionarne situacije?
Prvo, Postoji akutna kriza režima uz povećanje nestabilnosti u društvu. Klasna svest počinje da hvata korak sa objektivnom situacijom u društvu, ne postepeno već intenzivno. Ponašanje i reakcije masa se radikalizuju. U ovakvoj situaciji koja je konkretno u Grčkoj, revolucionarna partije bi mogla da se stavi na čelo narodnih masa i veoma lako preuzme vlast. Očigledno je da u Grčkoj takva partija ne postoji. KKE kao najveća partija levice, do sad nije pokazala ni inicijativu, ni volju a ni spremnost da preuzme odgovornost za svoju zemlju. Šta više, očigledna je njena defanziva i indolentnost, tako da će pred-revolucionarno stanje potrajati, verovatno, malo duže i prolaziti kroz razne faze klasne borbe. Takva je bila sudbina i španske revolucije (1931-1937).
Po marksističkoj naučnoj teoriji, revolucije mogu proizići iz pred-revolucionarne situacije, pod sledećim uslovima (analiza Trockog):
„Revolucionarna situacija, međutim, počinje tek onda kada ekonomski i socijalni uslovi za revoluciju stvore evoluciju svesti društva i njegovih različitih klasa. Šta se zapravo konkretno mora uraditi da bi se stvorila revolucionarna situacija ?
- U svakoj situaciji koja se analizira, neophodno je razlikovati tri društvene klase: kapitaliste, srednju klasu (ili sitna buržoazija) i proletarijat. Promene u svesti svake od ovih klasa, a i cilju stvaranja revolucionarne situacije su jako različite.
- Da je ekonomska situacija zaoštrena i teška. Ali revolucionarna situacija počinje tek u onom trenutku kada proletarijat počne da traži izlaz iz takve ekonomske situacije, a ne na osnovama starog sistema, već putem revolucionarne pobune protiv postojećeg poretka. To je najvažniji subjektivni faktor za stvaranje revolucionarne klime.
- Revolucija je ona koji mora, u narednom periodu,da dozvoli proletarijatu da postane vladajuća snaga društva.
- Obe promene, i u svesti proletarijata i u svesti srednje klase, uticaće na promenu svesti kapitalista, na taj način da će oni postati nesigurni u sredstva kojima mogu očuvati svoj sistem, gubiće poverenje u sebe, deliće se na stranke i klike“.
Trocki nadalje objašnjava:
„ Ne može se predvideti niti matematički analizirati kad je koja od ovih tačaka, u pred-revolucionarnim procesima, potpuno sazrela. Revolucionarne partije mogu same da utvrde te činjenice svojom borbom, rastom svojih snaga, preko svog uticaja na mase, na seljake i sitnu buržoaziju po gradovima, itd, i kroz slabljenje otpora vladajuće klase.“
Pojava pred-revolucionarne situacije u Grčkoj samo je odraz dešavanja u prethodnom periodu i logičan društveno istorijski sled stvari. Sve veća protivljenja merama štednje, vladu PASOK-a su dovele u kolaps i omogućile dolazak na vlast tehnokratske vlade Papademosa. Ta vlada je uspela da se održi jako kratko vreme i već na novim izborima u maju se dešava dramatični preokret, gde tradicionalne partije dramatično gube podršku,a u korist SIRIZA koja je praktično nastala iz radikalizacije protesta radnika i omladine. Bauk o mogućoj vladi levice naterala je međunarodni kapital na oštru kampanju i podršku kapitalistima u Grčkoj kako bi se SIRIZA diskreditovala u drugom krugu.
„Želeli bi smo što pre na izbore, jer bi posle juna mogla doći vlada boljševika“, izjavio Chrissanthos Lazarides, glavni savetnik Nove demokratije. Cilj takve kampanje zastrašivanjem je da stanovništvo ipak glasa za Novu demokratiju. Drugi krug izbora, juna meseca, obeležen je ogromnom polarizacijom. Nova demokratija je preko terora, kampanjom zastrašivanja, grčke srednje klase, sebi obezbedila povećanje glasova u odnosu na maj mesec. Ipak, videla se i ogromna podrška za SIRIZA iako je izostala i očekivana podrška od strane KKE. Radikalizacija zahteva i masa u Grčkoj se nastavlja, probuđena klasna svest neće se više zaustaviti.
Samarasova izborna pobeda, može se opisati samo kao Pirova pobeda. Nova borba grčkog naroda za vlastiti izlaz i izraz izranja i pretvara se u klasnu borbu u kojoj će SIRIZA igrati važnu ulogu u narednim mesecima.
Trojka Evropske centralne banke, MMF-a i Evropske komisije uživaju nepodeljenu mržnju u grčkom narodu. Nova desničarska koalicija Nove demokratije, PASOK i Demokratske levice, predstavlja kvislinšku vladu koja je, odmah po završetku izbora, napustila svoja obećanja i vratila se politici od ranije. Realno, izbori u Grčkoj nisu rešili ništa. Nestabilna i krhka društvena baza Samarasu ne dozvoljava pokretanje nove ofanzive protiv grčke radničke klase. Izborna podrška ove koalicije se polako topi i nestaje.
SIRIZA je postala referentna tačka za napredne ekstremiste i radikalizovanu omladinu, koji su počeli da pristupaju njenim redovima. PASOK koji je ranije bio partija radnika, nestaje i po brojnosti i po uticaju. Njegov ulazak u koaliciju sa Novom demokratijom će samo ubrzati ovo nestajanje. S druge strane, uticaj i podrška SIRIZA svakim danom jača što se i može videti iz broja osvojenih glasova u radnički jakim delovima Atine i drugih gradova. Mnogo je bivših pristalica PASOKA koji razočarani prelaze u SIRIZA koja ima tendencu da preraste u novu masovnu partiju levice. Međutim, rukovodstvom SIRIZA još uvek dominiraju kadrovi reformista koji su iz Sisnaspismosa doneli sa sobom najgore osobine evro-komunizma.
Siriza se danas sastoji od različitih tendencija, i desnih i levih. Tsipras, popularni lider SIRIZA, uspeo je da izgradi svoju podršku kroz svoje leve stavove i suprotstavljanjem merama štednje. On se nalazi na levoj strani, ali mora se reći da je njegov program zbunjujući. U ovakvoj situaciji opasan, takva konfuzija je opasna. Njegovo obećanje da će ponovo pregovarati o Memorandumu istovremeno obećavajući da će ostati u evrozoni objašnjava prethodno. Svako pregovaranje je potpuno isključeno od strane Brisela i Berlina, koji traže da Grčka plaća u potpunosti svoje dugove. Oni ne žele tolerisati nikakve stvarne promene u Grčkoj, otplata duga je obaveza, isto kao i za Portugal, Irsku, a i ostale zadužene članica i prema njima će se zahtevati isti tretman. Takav potez bi mogao da dovede do mnogo bržeg raspada evra, pa čak i Evropske unije u nekoj fazi.
Svako odbacivanje Memoranduma bi značilo da će Grčka sama sebe izbaciti, i ne samo iz evrozone, već i iz EU, odsečena od međunarodnog tržišta novca i mogućnosti da pozajmljuje novac, da isplaćuje plate i penzije. Svi pokušaji da se nađe "realno" rešenje u okvirima kapitalizma će se samo završiti katastrofom. Konačan rezultat na kapitalističkoj osnovi liči na kolaps, kao i u Nemačkoj 1923, sa drastičnim pada životnog standarda i hiper-inflacijom.
"Ekonomske promene društva su veoma spore i mere se vekovima i decenijama", objasnio je Trocki. "Ali, kada se ekonomski uslovi radikalno promene, transformacija psihološkog faktora se mož desiti veoma brzo. Međutim, brzo ili sporo, takve promene se moraju neminovno biti izvršena u klasnoj svesti. Tek tada možemo imati revolucionarnu situaciju."
Najveće levo krilo u SIRIZA predvodi Panagiotis Lafazanis koji poziva za povratak Drahme, kao rešenje dužničkih problema. Ali, na osnovu kapitalizma, to bi bio samo još jedan od puteva u propast za radničku klasu. Vrednost nove Drahme bi padala, izazivajući dalji kolaps životnog standarda. Za radničku klasu nije pitanje za ili protiv evra. I u jednom i u drugom slučaju, radnici će izgubiti. Glavni problem grčkog naroda nije problem valute, već kriza kapitalističkog sistema. Takav smušeni pristup grčke levice, vitalnim pitanjima, učiniće da stvari budu još gore, i ne nude rešenja i put u budućnost za radničku klasu.
U nastavku ….. Marksistički program
Izvor: International Marxist Tendency