Neefikasnost Skupštine Srbije izazivala bi podsmeh da se ne radi o nacionalnoj tragediji. Gomila političkih patuljaka okupljenih oko Demokratske stranke nezajažljivih u svojim zahtevima vuku svaki na svoju stranu doprinoseći sveopštem osećanju beznađa. Ovakva skupštinska većina bez zajedničkih ideoloških ili programskih ciljeva ni kod najznačajnijih državnih pitanja ne može naći zajednički imenitelj. Sakupljeni „s brda s dola“ da bi DS mogla da sakupi većinu od bednih 126 glasova, često nije u stanju da sakupi ni potreban kvorum. Mnoge od tih „kombi“ stranaka imaju „veliki koalicioni potencijal“ ( omiljena kovanica SPOa). Šta to znači? U prevodu: U stanju smo da se kurvamo sa svakim ko ponudi više,što bi se reklo prave političke prostitutke. Takav politički rezon gde se spaja nespojivo uz pomoć „emulgatora“ u vidu DS ne može dugo da potraje. Ili će DS-u da dosade nezajažljivost njihovih satelita ili će neki „ politički samoubica „ vladajuće većine da uskrati poverenje vladi čime će izbori biti na vidiku već do sredine 2009. Moguć je i drugi manje verovatan scenario: svesni da mnogi „patuljci“ neće preći cenzus na sledećim izborima , na svaki način će pokušati da ostanu ceo mandat zajedno kako bi njihovi zaslužni kadrovi i članovi porodica raspoređeni po javnim preduzećima enormnim primanjima obogatili kasu stranaka i svoj lični konto.
Ono što spaja nespojivo je pohlepa lidera i liderčića gde je plen cela država, odnosno javna preduzeća u vlasništvu države koja služe za čerupanje i lično bogaćenje pojedinaca u ili bliskih vlasti. Nikakva ideološka ili programska različitost ne sprečava zajedničko delovanj e npr SPS-a i SPO-a.Da li je potrebno podsećati na javno izrečene stavove jednih o drugima? Kakva je to sličnost između G17+ i PUPS-a ili između Čankovog LSV-a i Palminih pristalica? Dovoljno je pogledati i shvatiti da ih jedino grupni interes spaja u nespojivu koaliciju . Za smanjenje apetita patuljaka može efikasno da se koristi rezervna politička partija LDP za koju bi bilo logičnije da je u vlasti nego u opoziciji. Nagradno pitanje: čemu je L D P opozicija, da li opoziciji ili poziciji? Da li je to normalno?
Ovakvi kakvi su i na međunarodnoj sceni ne predstavljaju ozbiljnog sagovornika, jer ne pružaju nikakvu respektabilnu stranu za razgovore.U konfederaciji neverovatno velikog broja ministarstava gde svako ministarstvo može da bude opozicija drugim ministarstvima ili da bude opozicija samome sebi, stvara se konfuzija sa nesagledivo lošim ishodom. Nije ni čudo što njih može jedino da vodi premijer bez autoriteta koji se ne meša ni u sopstveni posao.Komunistički apsurd – samo nam Bog može pomoći.
