Uticajni američki mediji izražavaju zabrinutost zbog svog društveno-političkog i vojnog uticaja u Kolumbiji. Oni imaju mnogo razloga za ovaj iznenadni problem: nesuglasice unutar režima koji objavljuje osudu za vojne šefove povezane sa paravojskama narko kartela, pogoršanja ekonomske krize, efekti sporazuma o slobodnoj trgovini nametnutog od strane SAD i Evropske unije, pogoduju narodnom nezadovoljstvu a, iznad svega, serija poraza nanetih od strane FARC-EP snagama vojske i vladine policije.
Uticajni američki mediji u poslednjih nekoliko nedelja su izrazili zabrinutost zbog političke, ekonomske i vojne situacije u Kolumbiji, vodećeg SAD saveznika u Latinskoj Americi, koji se obično predstavlja kao demokratski model za tu hemisferi.
Razlog ovoj iznenadnoj zabrinutosti su razmimoilaženja između predsednika Juan Manuel Santos i njegovog prethodnika Álvaro Uribe, javno otkazivanje saradnje generala Santoyo y César Pinzón sa paravojskom narko kartela, pogoršanje ekonomske krize, efekti "Free Trade" ugovori nametnut od strane SAD i Evropske unije, rast narodnog nezadovoljstva i iznad svega, serija poraza nanetih od strane FARC-EP snaga vojsci i državnoj policiji.
Juli je bio katastrofalan mesec za kolumbijsku oligarhiju i njene oružane snaga koje su jedne od bolje opremljenih u Latinskoj Americi (broje oko 400.000 ljudi)
Govor Juan Manuel Santos od 22. jula bio je deo retorike koji pokazuje razgradnju oligarhijske države. Uribeov naslednik sada više ne govori o nebeskoj zemlji koja nije pogođena globalnom krizom. Njegova populistička obećanja su, svake nedelje sve više, u suprotnosti u odnosu na deindustrijalizaciju, visoku stopu nezaposlenosti, urbano nasilje i represiju.Santosove inicijative, kao što su bojažljiv "Zakon žrtava" poreskih reformi, zatvaranje nekih krijumčara droge i napori da se normalizuju odnosi sa Venecuelom predstavljaju jalovi pokušaj promene imidža. Ali, u suštini, politika aktuelnog predsednika je nastavak politike "demokratske bezbednosti"-eufemizam koji se koristi da opiše brutalnu militarizaciju zemlje. Medijski sistem, pod kontrolom vlasti ne uspeva da sakrije činjenicu da stvari loše idu za oligarhiju. Hasta Facho Santos, rođak predsednika, priznao je u članku (en el País, de Cali, 17/07/2012) da smo u departmanu Cauca svedoci "vaskrsenje FARC-a."
Zaista, FARC-EP je uvek bila aktivna u departmanu Cauca. Vlada sada suočava tamo sa novim situacijama. Poštovanje brojnih autohtonih zajednica u regionu, proteranih od strane vojnih jedinica i odreda policije u nekim gradovima i mladih poljoprivrednika i Indijci za revolucionarnu organizaciju je neosporan. Očigledno, bez socijalne baze FARC ne bi imao čvrsto uporište u regionu.
Zvanična sramota je i razumljiva. Uspesi u FARC-EP u borbi protiv vojno-policijskog aparata ismevanja Santosovih triumfalističkih govora. General Migel Peres, bivši vrhovni komandant u departmanu Cauca, objavio je u intervjuu novinama u Kaliju, strateški plan za regionalno "dugoročno" rešenje. To je rasvetlilo i razjasnilo nasilni plan pod nazivom " Espada de la Fuerza de Tarea Apolo ", finansiran od strane SAD.
Kleveta realnosti
Veliki patriotski marš, u organizaciji kolumbijskog Pokreta za mir uz podršku desetine demokratskih organizacija, pokazao je neslaganje kolumbijskog naroda sistemom vlasti neo-fašista pod maskom demokratskih institucija.
Huan Manuel Santos ponosna na ulogu saučesnika CIA-e, Mosada i Pentagon-a u pripremi i izvršenju operacije genocidnog bombardovanja logora komandanta Raúl Reyesa u Ekvadoru zatim zločini, kao što su ubistvo Jorge Briceñoa i komandanta Alfonso Cano u akciji predstavljenoj kao "patrioska" , kidnapovanje komandanta Simóna Trinidad u Kitu, (kasnije izručen u SAD) i u Karakasu, komandanta Rodrigo Granda.
Nedostatak poštovanja suvereniteta susednih država je rutina vlada u Bogoti.
Posebno šokantno je bilo zatvaranje novinara Hoakina Perez Becerra, Direktora Agencije Anncol, u Karakasu i njegovoj neposrednoj predaji vladi u Kolumbiji, a koji je i dan danas u zatvoru, a preti mu i izručenje u SAD. Takodje se vodi i prljava kampanja protiv novinara Dika Emanuelssona, trenutno zamenika direktora iste agencije.
httpv://youtu.be/fJaeKXRi0R0
Protivzakonito hapšenje u Venecueli, na molbu Manuel Santosa, gerilca i muzičara Džulijana Conrada (video) podigao na međunarodnom planu, talas protesta, ali je oduševljeno pozdravljen od strane kolumbijske oligarhije.
Patriotski marš masa označio je javnu osudu neo-fašističkog režima. On je naglasio potrebu za novim oblicima borbe protiv političkog i ekonomskog aparata koja dominira u zemlji .
FARC-EP je izrazio ovo kroz realnost stvaranja širokog fronta otpora, sposobnog da ujedini snage u borbi protiv oligarhijskog režima, i mobiliše radnike protiv sistema u velikim masovnim akcijama. Lažljiva medijska mašinerija imperijalizma, od FARC EP, stvara sliku gerilske terorističke organizacije povezane sa drogom i ometa samo otelotvorenje tog cilja. FARC su optužili za radikalizam i vlada stalno i doslobno ponavlja da je njegov program maksimalistički i utopijski.
To je laž!
FARC-EP kroz borbu brani jedinstvo radničkog pokreta, seljačkih sindikata, domorodaca, crnaca, nezaposlenih rudara, studenata, malih i srednjih preduzetnika , trgovaca, intelektualaca, profesora, levičarske stranke i pokrete. Njihov program nije radikalan.
Šta želi?
U svom saopštenju od 22. jula Sekretarijat Generalštaba FARC-EP izlaže program koji sintetizuje pasus:
"Mi želimo, omogućavanje mirovnih sporazuma, izgradnju vojske sa ciljem da brani interese svih građana, a ne pojedinih društvenih slojeva, stvaranje egzistencije u kojoj demokratski glas većine služi da utvrdi put napredka, kurs ekonomskog razvoja zemlje koji se zasniva na proizvodnji i zaposlenosti svih Kolumbijaca, napredak koji obezbeđuje zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje i opšte blagostanje, bez favorizovanja, davanje zemlje onima koji žele da je obradjuju i podršku njihovoj aktivnosti i razvoju, korišćenje prirodnih resursa za opšte dobro, da se sačuva naša kultura i pronađe pravedno rešenje za najteže socijalne probleme ".
Zašto su FARC-EP pribegli oružanoj borbi, svesni da je ova opcija moguća samo danas u istorijskim, geografskim i društvenim okolnostima ?
Sekretarijat njenog Generalštaba odgovara:
"Mi smo želeli i maštali o promenama kroz miran i demokratski proces, ali su sva vrata nasilno zatvarana, od strane vlade Guillermo Leon Valencia, iznova i iznova. Danas ne postoje ozbiljne namere Santosa za stvaranjem dijaloga, što će samo doprineti daljem intenziviranju sukoba. Stalno raste narodni bunt kroz njihove osnovne zahteve. Mi ćemo biti sa njima u bilo kom scenariju koji vodi ka promenama i miru. Koji god pravac se nudi ka cilju, napor da se demokratizuje Kolumbija danas je odlučniji i znatno osnažen, FARC-EP će uvek biti pored naših ljudi. Zauvek sa njima, kunemo se. "
Jezik FARC-EP izražava duh gerile koja je pre svega marksističko-lenjinistička, verna nasleđu heroja kao što su Manuel Marulanda, Jakobo Arenas, Raul Rejes, Alfonso Kano i Horhe Briceno. Gerila koja se aktivno bori, skoro pola veka, protiv najreakcionarnije oligarhije i saveznika imperijalizma u Latinskoj Americi.
Vila Nova de Gaia, 9 de Agosto de 2012
Preuzeto od: http://www.odiario.info