subota, 05 septembar 2015 00:00

Objašnjenje rata u Siriji za sve koji žele znati

Napisala Matija Lukač
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

sirija1Ljudi me često pitaju da im ukratko objasnim rat u Siriji. Teško, gotovo nemoguće. Ljudi kojima je Sirija tek vest iz medija i kojima je Sirija samo još jedna od dalekih država u kojima se lјudi ubijaju iz njima malo poznatih razloga. Ukratko objasniti rat u Siriji je bukvalno nemoguće, a da se ne spomenu neki vrlo bitni podaci koji datiraju još iz Prvog svetskog rata i sporazuma Sikes-Picot o podeli interesnih sfera na Bliskom istoku, zatim oslobođenja od francuskog kolonijalnog uticaja, ratova sa Izraelom nakon Drugog svetskog rata i okupacije Palestine, intervencije Sirije u libanski građanski rat, gušenje pobune Muslimanskog bratstva u Hami, američke invazije na Irak ... Ceo rat u Siriji je jedna dobra smišlјena zavera najpre skrojena u Vašingtonu uz veliku podršku jevrejskog lobija. Nјima Sirija kao moderna i jaka država u kojoj nije bilo nikakvog Zapadnog neokolonijalnog uticaja i uticaja globalnih korporacija, jednostavno nije odgovarala. Uz to, treba napomenuti da su gas, kao i mogući putevi gasovoda kroz Siriju sekundarni razlog rata što je najviše odgovaralo petromonarhijama Kataru i Saudijskoj Arabiji. Zato ću pokušati "ukratko" objasniti sirijski rat bez mnogo stručne i istorijske terminologije držeći se nekih nepobitnih činjenica i pomalo banalizovati stvari, jer građa koju treba obraditi i procesirati je zaista ogromna.

O Bašaru Al Asadu 

Sirijska istoriju je zaista turbulentna u zadnjih sto godina, prepuna raznih dešavanja, političkih previranja i ratova, i svi ti gore spomenuti događaji su direktno uticali na današnje stanje. Spomenuti bilo koji podatak nekome neupućenom je čisto gublјenje vremena jer se čovek vrlo brzo izgubi u svim tim podacima. Ali, za onoga ko je upućen u rat u Siriji, sve je kristalno jasno. Najčešće pitanje je u vezi sirijskog predsednika Bašara Al Asada. Većina lјudi ima uvreženo mišlјenje o njemu kao brutalnom diktatoru, jer eto, tako kažu na televiziji i u novinama. Iako je njegovo predsedavanje potvrđeno nacionalnim referendumom, na pitanje da li je predsednik Al Asad diktator, odgovaram - "ne u pravom smislu reči". Zašto tako kažem? Moramo jednom zauvijek shvatiti da se temelјi evropskog veštine država ne mogu u potpunosti implementirati u druge države koje su kulturom i mentalitetom drugačije od evropskog. Mi govorimo o nekakvim civilizacijskim normama i postavlјamo vlastite interpretacije civilizacijskog ponašanja području koja je kolevka civilizacije. Nije li to malo paradoksalno? Bašar Al Asad je nevolјno preuzeo predsedničku funkciju nakon smrti njegovog oca, Hafeza Al Asada 2000. godine, a sve na predlog i inicijativu vrha vladajuće stranke Ba'ath. Na Bliskom istoku porodice su jako bitne. Ugled porodice još bitniji. Poput Grčke gde već decenijama vladaju dve porodice Karamanlis i Papandreu. Ali to je Grčka, pa je onda to u redu. Bašar Al Asad je doktor stomatologije, ima i vojno iskustvo. Sirija je do 2000. godine bila je zatvoreno društvo. Hafez je vladao čvrstom rukom što ne bi trebalo da čudi zbog iskustva koje je Sirija imala kako s Izraelom, tako is radikalnim islamističkim elementima unutar Sirije. To je mnogo puta prelazilo granice, pa su nevini lјudi često stradali zbog čiste paranoje službenih vlasti ili iz obesti radi nekih ličnih nesuglasica. Sirija je još od ''šestodnevnog rata'' s Izraelom 1967. godine u stanju rata pa je celo vreme bilo na snazi vanredno stanje, a u vanrednom stanju pravila su drugačija. Da li je takvo stanje pogodovalo Hafez Al Asadu da učvrsti svoju vladavinu, sigurno jeste, ali imati krvnog neprijatelјa poput Izraela zahtevalo je izvanredne mere. Da ne govorimo o islamističkoj pretnji u obliku Muslimanskog bratstva koje ionako nikada nije gledalo na Izrael kao pretnju, već baš naprotiv. Primiti državu u takvoj situaciji ne samo da je bio veliki izazov za Bašara Al Asada, već je bio kako bi smo mi to rekli, "vrući krompir". Bašar se obavezao da će postepeno uvoditi reforme u društvu i da će otvoriti Siriju svetu. Tako je i počelo, mada ne brzinom kojom je narod želeo, ali reforme su počele. Najveći problem na celom putu uvođenja reformi je bio kadar koji je ostavština pokojnog Hafeza, a koji se nije dao samo tako smeniti. Bez njih Bašar niti ne bi preuzeo predsedavanje, pa se može slobodno reći da je njegovo predsedavanje, ili ako baš hoćete da iskoristim termin vladavina, uveliko zavisilo o njihovoj volјi. S takvim kadrom i predsednik mora paziti što radi. Ali, jasno se znao pravac politike partije Ba'ath i od toga se nije odstupalo.

2sir  3sir 
4sir 5sir

Napad na Vorld Trade Center 09.11.2001. godine nakon kog je usledila invazija na Avganistan, a zatim i invazija na Irak 2003. godine, uticalo je na usporavanje sprovođenja reformi, pogotovo nakon što je američka administracija pod predsedavanjem, ili da kažem vladavinom Džordža Buša svrstala Siriju u takozvanu osovinu zla sa S. Korejom, Iranom i Irakom. 

Iako je prema navodima raznih diplomata postojao zahtev za saradnjom pri invaziji na Irak, Sirija nije dopustila korišćenje svog prostora za invaziju na Irak niti generalno bilo kakav oblik saradnje iako sirijske vlasti nisu bile baš sklone Sadamu Huseinu. 

Istočni deo Sirije je oduvek bio usko povezan sa Irakom, tako da su neke veze ipak bile neraskidive, čisto zbog porodičnih, etničkih, ali i kulturoloških razloga. Naravno, Bašar Al Asad je doneo odluku da se ne upliće u taj sukob, mada je činjenica da je iz prostora Sirije jako puno pomoći išlo snagama otpora okupacionim snagama. Nadalјe, atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja dovele su Siriju u vrlo nezgodan položaj jer se između ostalog optuživalo Damask za atentat. Zbog pritisaka na Siriju sledilo je okončanje okupacije Libana i povlačenje Sirijske vojske. Za atentat na Haririja je bio optužen i Hezbolah, mada je DNA metodom dokazano da je atentator bio bombaš samoubica, što se nije uklapalo u optužbe protiv Hezbolaha i Damaska. Izraelski vazdušni napadi na Siriju 2003. i 2007. godine, kao i invazija Izraela na jug Libana 2006. godine u kom su izraelske snage potučene do nogu, sve je to uticalo na usporavanje reformi i opštem nezadovolјstvu dijela građana Sirije. Kada decenijama imate "za vratom" velesilu poput SAD-a i ratno stanje sa Izraelom, mislite da je moguće voditi državu na neki normalan način pod konstantnom spolјnom i unutrašnjom pretnjom? Zato se čekao pogodan trenutak da se započne sa planom razaranja Sirije i pokušaja da se svrgne sirijski predsednik, a sve preko leđa izmanipulisanih građana koji su tražili promene. Bašar Al Asad je 2012. godine i uveo ustavne promene koje su tražene na prvim protestima i samom sebi onemogućio da bude doživotni predsednik, niti da ga može naslediti njegov sin koji će ionako biti premlad i preneiskusan da ga zameni po isteku sedmogodišnjeg mandata, pa čak i u slučaju isteka drugog mandata. Izbori su održani sredinom 2014. godine uz tri kandidata, te je Bašar Al Asad pobedio na njima. Naravno da Zapad nije priznao te izbore, ali smešno je da nekakve monarhije koje su najgori i najprimitivniji oblici diktature uopšte idu spominjati legitimitet sirijskih izbora. Kolika je bila izlaznost na sirijske izbore neću vam očarati u brojkama kojima ionako niko ne želi verovati, makar bile i istinite. Građani su satima čekali u redovima da daju svoj glas pa se zbog toga zatvaranje birališta pomerilo sa 19 sati na 21. To već govori samo za sebe. Danas Bašar Al Asad svakako nema apsolutnu podršku i mnogi kritikuju njegovo predsedavanje, ali da ima podršku većine, to je stvarna činjenica. A nije li to suština demokratije? U nastavku ću pokušati ukratko objasniti uloge država koje su najodgovornije za sadašnje stanje u Siriji. 

6sir 7sir
8sir 10sir

O Kataru

Geostrateški položaj Sirije je predmet interesa već hilјadama godina. Dovolјno je samo pomenuti Put svile. Danas su drugi interesi u pitanju, nafta i zemni gas. Sirija je bogata naftom i gasom, ali ipak ne toliko bogata da bi mogla da konkuriše najvećim svetskim proizvođačima tih resursa. Sirija svakako ima količine ne samo dovolјne za vlastite potrebe, već i za poprilično veliki izvoz. Ali, u celoj toj priči najbitniji su gasovodi. Katar, kao jedan od najvećih proizvođača prirodnog gasa, imao je veliki interes u izgradnji gasovoda koji bi preko Sirije išao u Evropu. Sirija je odbila saradnju sa Katarom po tom pitanju oslanjajući se na vlastite nacionalne interese i težnje ka većem uticaju na globalnom tržištu prirodnih resursa. Takođe, međudržavnim sporazumima Sirije, Iraka i Irana o povezivanju gasovoda, katar se nije uklapao u te projekcije. Zato baš u toj činjenici sirijskog odbijanja katarskog gasovoda, Katar je među najvećim sponzorima terorizma u Siriji. Jer, govoriti o nekakvoj finansijskoj podršci "prodemokratskim sirijskim pobunjenicima" od strane iste brutalne petromonarhije u kojoj demokratiji nema mesta je stvarno tragikomično.

O Saudijskoj Arabiji 

Saudijski interes u Siriji je najpre u širenju vlastite paganske verske ideologije koja ne samo da je anticivilizacijska, nego je i odraz najprimitivnijih i iskvarenih oblika tumačenja Kur'ana. Ta monarhija koja je dno dna u svetu po pitanjima lјudskih prava dala je sebi za pravo da se svrsta na čelo celog islamskog sveta provodeći svoje izopačeno učenje. Srećom, nailazi na otpor većine muslimana u svetu koji ne žele u sopstvenim životima implementirati njihovo heretičko učenje. Nјima je Sirija poseban trn u oko baš iz verskih razloga, a ne ekonomskih, jer Saudijska Arabija je zaista izuzetno bogata država, dakle njima novac ništa ne znači. Sada dolazimo do paradoksa u činjenici da Saudijska Arabija ima dva najvažnija saveznika u SAD-u i Izraelu. Saudijskoj Arabiji je bitna moć i prevlast na Bliskom istoku. Zbog svega toga, jako puno Saudijaca učestvuje u sirijskom ratu sa svojim obaveštajnim i komandnim kadrom. 

O Turskoj 

Uticaj Turske na Sirijski rat je najprlјaviji, ne samo zbog činjenice da su direktno uklјučeni, nego zato što su članica NATO pakta. Sve što je Turska napravila Siriji je direktno vezano za NATO. Turska granica je od samog početka rata 2011. godine otvorena za protok lјudstva, tehnike i ostalih vojnih potrepština. Turska je glavna tranzitna zemlјa terorista gde se nalaze javna okuplјališta terorista uz podršku samih vlasti i posebno novog turskog kvazisultana Erdogana, a takođe i kampovi za obuku terorista i logističke baze. Ono što se na Zapadu naziva ''umereni pobunjenici'' su ništa drugo nego naoružane terorističke grupe pod raznim nazivima poput Al Nusra fronta ili Islamskog fronta, a sve pod maskom takozvane Slobodne sirijske vojske (FSA). Ranjenici se prebacuju u Tursku i tamo primaju svu potrebnu medicinsku pomoć. Ista stvar je is teroristima ISIL-a. Nјegova stranka AKP jeste jedan oblik Muslimanskog bratstva koje je toliko omraženo u Siriji. Osim savezništva sa takozvanom Slobodnom sirijskom vojskom, Turska je takođe saveznik takozvane Islamske države (ISIL). Zašto kažem saveznik? ISIL je okupirao delove Sirije i Iraka na području nalazišta nafte i gasa. Po samim podacima Zapadnih tajnih službi i medija, ISIL zarađuje na nafti i gasu. Možda više ne, ali jeste. I svi gasovodi i naftovodi su usmereni u pravcu Turske, kao i putne rute. Nema kamo ići sva ta nafta i gas nego preko Turske, a dalјe u Evropsku uniju. Krvožedna želјa kvazisultana Erdogana da se makne Bašar al Asad je domena psihijatrije i teško je laiku medicinski dijagnostikovati patološko-psihološku opsesiju 1 primitivno obskurne neintelektualne osobe. Mišlјenja sam da bi i stručni psihijatar imao problema u dijagnostikovanju Erdoganove psihoze i mentalnog statusa. 

Kolika je upletenost Turske u Siriji govori i činjenica da su cele fabrike iz industrijske zone Aleppa, koji je bio centar sirijske industrije, prebačene u Tursku. Naravno, u redovima sve terorističkih grupa u Siriji nalaze se i turski obaveštajci, kao i sami borci. 

O Jordanu 

Šta je Turska za sever Sirije, to je Jordan za jug. Ta marionetska monarhija se ponaša tačno onako kako njihovi saveznici SAD i Izrael zahtevaju od njih. Brojni kampovi za obuku terorista u Jordanu te slobodan protok lјudstva i tehnike u Siriju samo su dokaz tome. Podsetimo, naoružanje koje je Republika Hrvatska poslala teroristima Al Kaide u Siriju je išla preko Jordana. Tu je već puno rečeno. Jordanski kralј Abdulah jedna smešna figura koja pati od kompleksa manje vrednosti te je i njemu jako stalo da se dodvori svojim saveznicima, jer će se i on onda osećati da je neki važan faktor. Jordan je takođe odigrao veliku ulogu u kreiranju ISIL-a baš zbog poroznosti vlastite granice i sve pretnje patulјastog jordanskog monarha nakon spalјivanja jordanskog pilota da će poslati kopnene snage u Siriju su više nego tragikomične. 

O Izraelu 

Sada dolazimo do posebne kategorije pokvarenosti rata u Siriji. Izrael je neprijatelј Sirije još od okončanja Drugog svetskog rata i okupacije Palestine, te njemu najviše odgovara nastali haos u Siriji. Sirija se od svih država najviše suprostavlјala Izraelu, a da ne govorimo koliko je palestinskih izbeglica prihvatila i dala im gotovo jednaka prava kao i sopstvenim državlјanima. Sirija u stanju rata nije nikakva pretnja tom entitetu, vrlo jednostavna računica. Nije li interesantna činjenica da Sirija nakon tolike borbe protiv Izraela i njihove zločinačke cionističke politike ima za neprijatelјe države koje bi u stvari trebale biti protiv okupacije Palestine i arapske zemlјe ? Okupirana Golanska visoravan je oaza za teroriste Al Nusra gde dobijaju direktnu vojnu pomoć od Izraela, kao i medicinsku. Koliko je savezništvo između tog terorističkog entiteta i terorista Al Nusra govori i događaj kada je Benjamin Netanjahu posetio ranjene teroriste u izraelskim vojnim polјskim bolnicama na Golanu. Uz to, desilo se nekoliko vazdušnih napada na položaje Sirijske vojske i Hezbolaha kao direktna podrška teroristima Al Nusra, ali i vazdušni napadi duboko unutar granica Sirije, čak i napad na Damask. Kod ubijenih terorista Al Nusra se gotovo svakodnevno pronalazi izraelska oprema, pa čak i kod terorista ISIL-a. S druge strane, uticaj Irana u Siriji se s ratom povećao pa je i to još jedan razlog direktne uklјučenosti Izraela u Siriju. Zbog svoje pogrešne i zločinačke politike ne samo prema Siriji nego i generalno prema Bliskom istoku, izraelski entitet sada na svojim granicama ima Iran. A trebalo je biti obrnuto. 

11sir  12sir 
 13sir 14sir 

O SAD-u i NATO-u 

Znate li da u Siriji ne postoji nikakav uticaj globalnih korporacija i banaka, pogotovo američkih ? Kako sam već spomenuo da se Sirija nalazi na vrlo bitnom geostrateškom položaju, ona je oduvek bila predmet raznih imperijalističkih interesa. NATO interes je ujedno i interes SAD-a i kako je sam Barak Obama rekao da treba malo '' zavrnuti ruku '' neposlušnim saveznicima, to jasno govori kako se stavio u poziciju apsolutnog gospodara Zapadnog sveta. Postavlјanjem marionetske vlade u Damasku, SAD bi u svakom slučaju ne samo proširio svoj uticaj na Bliskom istoku, nego bi u tom slučaju mogao iskoristiti Siriju kao odskočnu dasku prema - Iranu. I to je ono što SAD nije prebolio još od islamske revolucije u Iranu 1979. godine. Američki uticaj u Siriji automatski povlači i izraelskii tu nema dileme, kao što bi povuklo i ostale petromonarhijske saveznike. Zauzimanjem Sirije, Zapadu bi apsolutno nestala potreba za ruskim resursima, te bi izgradnjom naftovoda i gasovoda preko Sirije pa prema Evropi sve okrenulo prema Kataru i Saudijskoj Arabiji. NATO članice u Siriji igraju ulogu poslušnika, ali bi im takođe odgovaralo da se zbog narušenih odnosa sa Rusijom okrenu petromonarhijama i da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa od kojega mnoge članice Evropske unije uveliko zavise. Zato, što im američka administracija naredi, tako i naprave, mada ima već dosta otpora raznih evropskih političkih snaga u vezi politike prema Siriji, jer gle čuda, Bašar Al Asad nije pao nakon dva meseca kao što se predviđalo. Može se slobodno reći da američka administracija, a pogotovo razni ratohuškački '' sokoli '' poput senatora Mekejna pate od sirijskog kompleksa, jer eto, nisu bombardovali Siriju i postavili svoju marionetsku vladu. Mada, treba se zapitati da li bi to zaista bilo moguće ili bi se Sirija zbog svojeg mulitkulturalnog bogatstva pretvorila u još jednu Libiju u kojoj niko ne bi imao svoj uticaj. 

Lažna revolucija 

"Arapsko proleće" je bila dobrodošla situacija da se napokon počnu ostvarivati planovi stvaranja haosa i dominacije na Bliskom istoku. 2011. godine protesti u Siriji su počeli širom zemlјe, negde u većem broju, negde u manjem. I samo u jednom gradu i istoimenoj provinciji su doživeli podršku veću od one koje su imale službene državne vlasti - Dara. Protesti u ostalim gradovima sigurno nisu na ulice privukle kritične mase lјudi, pa su se u isto vreme počeli održavati skupovi podrške službenim sirijskim vlastima koji su bili ako ne i deset puta veći. Krenula je smišlјena kampanja Zapadnih medija i katarske Al Jazeere koji nisu delovali propagandom, nego čistim lažima, jer u propagandi se može i naći neke istine, kampanja demoniziranja predsednika Asada. Na primer, u Damasku je održan protest protiv predsednika Asada na kojem se skupilo ne više od četrdesetak lјudi. Policija i prolaznici su sa strane gledali taj smešni protest i niko nije reagovao. Demonstranti su sve snimali kamerama i u jednom trenutku su se ničim izazvani razbežali, mada ih niko nije gonio niti dirao. Sutradan, ili dva dana kasnije na TV kanalu Al Jazeere pojavio se prilog o velikim '' demonstracijama '' u Damasku u kome je učestvovalo hilјade, desetine hilјada lјudi koje su snage bezbednosti napale, te je bilo čak i mrtvih i povređenih. Možete zamisliti koju su gorčinu osetili lјudi koji su tome svedočili kada su videli taj TV prilog. Nadalјe, u Hami su "mirni demonstranti" bili naoružani sačmaricama i raznim mačetama, ali takođe u jednom stvarno skoro pa beznačajnom broju. U Homsu su protesti bili brojniji, kao i u Alepu, Deir Ez Zoru i Idlebu. U mnogim gradovima su se pojavili razni sumnjivi likovi govoreći strane dijalekte te nudeći 20 $ za učešće u protestima. Protesti su prerasli u veliko nasilјe prema snagama bezbednosti koji su u prvih nekoliko nedelјa brojali oko 1.100 mrtvih policajaca. Kasnije se nasilјe nastavilo sa državnim službenicima i lokalnom upravom koje su poubijali u još većem broju, pa čak i cele porodice samo zato što su radili u vladinim kancelarijama i službama. Zapitajmo se ovde malo kakva bi reakcija vlasti trebala biti kada snage bezbednosti i državni službenici ginu u tolikom broju? Haos je počeo, kao i žešća reakcija vlasti koji su na nasilјe odgovarali nasilјem, ništa drugačijim nego koji možemo videti po američkim, a pogotovo evropskim ulicama. Kada je vojska izašla na ulice, tada su "mirni demonstranti" već bili naoružani automatskim oružjem i ručnim protivoklopnim bacačima. To se nije moglo samo preko noći stvoriti u Siriji i dokazuje da je sav taj haos bio puno pre planiran. Naravno, mnogo lјudi u Siriji nije bilo sklono vlastima i Bašaru Al Asadu, a pogotovo njegovom pokojnom ocu Hafezu, pa je bilo dovolјno lјudi da se pokrene nekakav oružani otpor uz slogane, poput jednog vrlo značajnog iz Homsa od strane "umerenih pobunjenika" i "prodemokratskih" snaga - " alavi u grob, Hrišćane u Beirut ".Takođe, izlaskom vojske na ulice desili su se brojna dezerterstva na stranu "pobunjenika" zajedno sa naoružanjem i tehnikom. U takvom stanju haosa prosečnom građaninu je bilo jako teško snaći se, jer bi svaki javni oblik podrške Bašaru Al Asadu neretko završavao otmicom, a zatim i brutalnim ubistvom. Cele generacije nekih poznatih i uglednih sirijskih porodice su jednostavno zbrisane sa lica zemlјe. Muški, žene, deca, starci, hladnokrvno pobijeni. Takođe, podrška pobunjeničkim grupama je bila sankcionisana, često puta i brutalno, te je mnogo lјudi nastradalo od strane vlasti, kao što bi nastradali i na Zapadu u pokušajima rušenja ustavno-pravnog poretka. Nemojte misliti da bi naše vlasti bile manje brutalne, svedočili smo tome pre četvrt veka. Veliki bezbednosni problem u počecima je bio i taj da se jednostavno nije moglo fizički zaštititi sve građane. Taktike zastrašivanja su bile vrlo uspešne. Niko nije želeo da mu usred noći dođu i odvedu, pa ubiju volјene ili jednostavno ako bude sreće, zatraže otkupninu. Otmice zbog otkupnine su se dešavale u ogromnom broju, kriminal je zavladao ulicama. Stanje haosa u pravom smislu reči. Bilo je i mnogo izdaja u celom sistemu pogotovo od lјudi koji su potpali pod uticaj lažnih zapadnjačkih obećanja, ali i petromonarhijskog novca. Mnogi su poverovali da je pad "režima" Bašara Al Asada samo pitanje vremena. Umalo se i to desilo pre nekih dve godine, možda čak i tri, ali ceo sistem se uspeo održati uz velike žrtve i veliki otpor. Naravno, treba naglasiti da je uklјučivanje Hezbolaha u sirijski rat uveliko doprineo ravnoteži stanja na terenu, jer je porozna libanonska granica bila jedna od najvećih opasnosti za sami Damask, te je njeno osiguranje bilo od velikog značaja za razvoj stanja na terenu. Sukobi se nastavlјaju širom Sirije, ali se danas jasno znaju područja kontrole i bezbednosti, a to svakako nisu mesta pod kontrolom "pobunjenika" koji vrše javna smaknuća zbog trivijalnih stvari.Jedan ogledni primer kakva je situacija u Siriji se može videti na gradu Alepu. Na području grada pod kontrolom službenih sirijski vlasti nalazi se više od 1,5 milion lјudi, dok na delovima pod kontrolom "pobunjenika" najviše 200 000. I sada idemo realno posmatrati situaciju i iskreno reći koga u toj situaciji podržati? I koga građani u svom najvećem delu podržavaju? Stvari su kristalno jasne. 

Epilog 

Danas, četiri godine nakon izbijanja prvih protesta i samoga rata, stvari su se jasno postavile na svoja mesta. Strane su jasno određene i više nema nikakvih tajni. Ono na čemu je Zapad insistirao, a to je svrgavanje "režima" i postavlјanje demokratske vlade nekakvog nacionalnog jedinstva (čitaj marionetske vlade ) nikad nije uspelo zaživeti među većinom sirijskih građana niti dobiti njihovu podršku. Danas je kristalno jasno da "pobunjenici" nisu nikakve prodemokratske snage koje se bore protiv represije "režima", nego su ništa drugo do samoproglašene "džihadističke" grupe kojima je jedan jedini cilј uspostavlјanje najrigoroznijih šerijatskih zakona po uzoru na pagansku Saudijsku Arabiju i Katar koje, ruku na srce, da nemaju naftu i gas, bile bi nekoliko stada ovaca, nekoliko kamila i 4-5 šatora. Bez tekuće vode i struje. Zavera protiv Sirije nije uspela, ali još uvek postoji velika pretnja, jer i dalјe ne staje podrška stranih elemenata u naoružanju, lјudstvu i finansijskoj podršci. Rat je u punom jeku, mnogo je patnji, stradanja i razaranja. Ako se nešto drastično ne promeni u vezi zapadnjačkoj podršci teroristima, sve bi moglo da potraje još godinama. Za lјude kojima je Sirija tek vest iz medija i kojima je Sirija samo još jedna od dalekih država u kojima se lјudi ubijaju iz njima malo poznatih razloga, koliko će taj rat još trajati je najmanje bitno. A trebalo bi biti! Sirija nije ničija marioneta. Nadajmo se da će tako i ostati.

 epilog

KAPITALIZAM OGREZAO U KRVI ... DA LI JE VAŠA SAVEST SPREMNA DA PODELI OVE ZLOČINE SA ONIMA KOJI SU IH PROIZVELI  ???

Pročitano 4664 puta Poslednji put izmenjeno subota, 05 septembar 2015 13:54

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.