Голом гузицом у Европу
У мору
проблема са којима се суочавају грађани Србије гурнути од
стране неспособне власти, доведени на ивицу очаја због све
горе економске ситуације и одсуства било какве социјалне
улоге државе која ће заштитити бар најугроженије слојеве
становништва, актуелни режим је нашао фину занимацију за
народ „Параду поноса“,а пре би се рекло „Параду срама и
стида“. Наш народ каже „Чега се паметан стиди, тиме се
будала поноси“. Дуго година педерско-лезбејске организације
покушавају да добију државну подршку за своју настрану
работу,што им је под овом влашћу и успело. Овако сиромашна
држава издвојила је из буџета средства како би финансирала
педерске и лезбејске организације. Добро организовани,инструисани
и подржани од стране Европске уније и медија под контролом
истих , покушали су да своју изопаченост представе на
улицама Београда. Срећом, иако подржани и од стране режима
нису у томе успели. Ако их има толико колико причају да их
има, што не направе партију која би могла без проблема ући
у Скупштину и где би се чуо њихов глас. Ипак, изгледа да их
нема баш толико.
Специјални рат
који се води против српског народа којим би се испрала
његова свест , направио кошмар и све релативизовало, а да би
се што лакше прихватиле „вредности“ декадентне, морално
посрнуле, уваљане у глиб и надасве смраду склоне атлантске (ЕУ
и САД) цивилизације, очито не даје довољно добре резултате.
Западни вредносни систем је потпуно стран српском
националном бићу, јер почива на сасвим другим
идејно-филозофским основама. Без обзира на медијску подршку,
још верујемо да код обичног српског народа накарадно
схватање западне „демократије“ не може имати дубље
утемељење. Србији и Србима се намеће да размишљају дупетом,
а не главом. Најважније у специјалном рату против неког
народа је стално подгревати тензије и деобе у њему по свим
могућим питањима. Све што је уперено против формирања једног
здравог друштва и затирања свих оних моралних и историјских
начела која су издржала пробу времена, а на којима почива
српски етнос, биће предмет напада западних сатрапа и њихових
домаћих помагача. Пошто дежурни мрзитељи српског народа из
неких НВО нису извршили задатке, сада су нашли хомосексуалце
којима су тобоже угрожена људска права. Зар је стварно
некога брига шта ће педери и лезбејке радити у четири зида?
Како би било да сем педерско-лезбејске популације у „демократизацији“
српског друштва своја права затраже и педофили,зоофили или
некрофили. Да ли би ико мирно гледао да му његово дете буде
предмет пожуде неког педофила? Можемо да замислимо како би
изгледало да зоофили прошетају улицама своје сексуалне
партнере или некрофили поведу своје сексуалне партнере у
мртвачким сандуцима. Да ли би и то био допринос „демократизацији“
српског друштва? Да ли би у том случају Србија била још више
„ демократска“ земља?
Против хомосексуалаца немамо ништа против. Нико их не
прогања због њихове сексуалне оријентације, већ се не
слажемо да се таква девијација проглашава друштвено пожељном.
Нека имају своје организације , клубове , гласила , само
нека не траже да им ми остали аплаудирамо и дивимо се што су
такви какви су. Не знамо да би иједна цивилизација могла
опстати дуже од једне генерације на хомосексуалним основама.
Сумрак западне цивилизације, тренутно
надмоћније над осталим светом по свом технолошком развоју,
али потпуно морално посрнулом,српском народу не нуди ништа
добро. Педерској ЕУ и САД треба отворено рећи: Са вама
НИКАД.
