03. 01. 2010.

Уништавање Србије

 

Увод

Сатанизацијом српског народа у западним медијима, почела је припрема за програмирани распад СФРЈ , где ће једини кривац за крвави распад бити српски народ и Србија. Још много пре почетка грађанског рата у бившој СФРЈ почела је најпре медијска, а потом и политичка сатанизација Срба. Наравно, политика је прва дала миг медијима да се са сатанизацијом почна. Суштина ствари је у томе да је једино српски народ имао интерес да се сачува СФРЈ, јер је једино српски народ накарадном поделом земље на републике бивше СФРЈ остао као мањина у многима од њих. Због тога и јесте животни интерес српског народа био да Југославија опстане као држава. Западу, при том мислимо на САД и водеће чланице Европске Уније ( Немачка пре свих ), као и Ватикану главни интерес је био да се по сваку цену спречи стварање јаке државе српског народа на просторима бивше СФРЈ. Тај процес растурања српске државе и даље траје, нажалост свесно или несвесно и уз помоћ владајућег режима, сада у форми глобализације. Идеја глобализације се може изразити у неколико неолибералних мантри: цео свет мора бити једно тржиште, све и свако мора бити на продају. То је идеологија глобалног крупног капитала који је преузео многе националне привреде са свим њиховим богатствима и интегрисао их у постојећи хијерархијски систем експлоатације и доминације. На врху тог система су светске плутократе са седиштем у Њујорку, њихов политички део са седиштем у Вашингтону, као и војни део са седиштем у Пентагону. Испод њих су нижи нивои олигарха из Европе са политичким помагачима из Брисела. На дну те структуре моћи су национални политичари, бизнисмени, новинари и економисти чији је основни задатак претварање домаћег становништва у мирну, послушну и за систем лако искористиву радну снагу ( бесловесну теглећу марву и стоку ).

Како је све почело

Овде ћемо  се пре свега позабавити питањима економије,мада у српском случају није могуће одвојити економију од прекомерног утицаја светске и домаће политике. Почетком распада СФРЈ и грађанског рата 1991 год., Србија је дуговала око 4 000 000 $. Наметнутим санкцијама 1992.год. ( повод је био инсценирани масакр на сарајевској пијаци Маркале од стране муслиманских снага и њихових ментора. Прекасно је било доказивање стручњака да гранате није могла испалити српска страна, санкције су уведене.) С обзиром да смо били у блокади, нисмо могли легално да враћамо спољни дуг, нити да се задужујемо , јер платни промет са иностранством није био могућ. Пошто нису успели да сломе Србију санкцијама, САД и њихови европски савезници су организовали мали прљави рат на Косову и Метохији 1999. год. Пошто шиптарским злотворима ратовање није ишло од руке, а већ су били пред тоталним поразом, морали су Американци да се умешају. Повод је нађен у бедно инсценираном „масакру“ у селу Рачак. Наравно, „масакр“ је открио Вилијем Вокер. Рат, покренут од америчких гадова и њихових европских подрепаша, уништио је и оно мало привреде што је до рата радило. Све су то били идеални услови да се збаци режим Слободана Милошевића. Уз западну финансијску и логичку подршку као и обуку, тадашња опозиција је свргла режим С.Милошевића. Насилно и без правног основа заузете су све институције система. Одмах су заузете све главне полуге моћи једне државе.Наравно, све финансијске институције преузели су  „експерти“ групе Г 17+ која је касније постала политичка партија и која од тада без прекида контролише финансије Србије. Тада почиње враћање дугова менторима са запада. Мирољуб Лабус као потпреседник Савезне владе СРЈ , а са потпуном подршком осталих чланова Владе, потписује споразум да СРЈ плати све редовне, затезне и казнене камате ММФ-у, СБ-и и осталим западним повериоцима. Још ноншалантније пристаје да се СРЈ одриче свих камата на наша блокирана средства у страним банкама у износу око 1 700 000 000 $, иако кривицу за немогућност сервисирања не сноси СРЈ, већ они који су нам санкције увели. Све ово није могло бити урађено без сагласности осталих чланова Владе, па би било неправедно оптуживати само Динкића и Лабуса за овакав финансијски аранжман. Тако су западни лешинари само на каматама зарадили преко 8 000 000 000 $,па се наш дуг према лихварима попео на преко 14 000 000 000 $. Са стране западног олоша и њихових домаћих помагача то је перфектно одрађен посао. Тако су и могли да нам „отпишу“ 2 800 000 000 $ дуга, где су политичке поене сакупили Лабус и Динкић. Да би све било добро “посољено“, у такве „успехе“ укључују се „демократски“ медији под контролом Сороша и њему сличних који лажно информишу грађанство о „великим успесима” српске владе и о отпису великог дуга од стране наших „пријатеља“ са запада. Треба напоменути да после 5.10.2000.год. готово не постоје медији који нису у рукама странаца, а посебно Сороша. Какву слику они стварају видимо и сами.

 Следећа етапа у коју нас „експерти“ уваљују је ново задуживање да би се покрио новонастали дуг, јер привредни потенцијал Србије је потпуно уништен „пријатељским“ бомбардовањем. Уместо тужбе против оних који су нас бесомучно бомбардовали без одобрења Савета безбедности и захтева за оправданим репарацијама у износу од око 50 000 000 000 $ колико износи настала штета, српски режим остаје нем.Уништена привреда не може да ствара нову вредност и  сваки нови кредит је економско-политички условљен. Тиме је стављена омча омча око врата српској држави.

Следећа фаза је експресно уништавање српског банкарства како би се уништио најважнији део привреде. Модерна привреда не може да покрене производњу без банкарских кредита. Наше банке „Беобанка“, „Југобанка“,“Инвестбанка“ и „Београдска банка“ су биле и развојне банке српске привреде без којих готово да није било могуће покренути српску привреду. Почетком 2002.год. на предлог Агенције за санацију и ликвидацију банака, Народна банка Југославије чији је гувернер био Млађан Динкић ове четири банке намерно гура у стечај иако за то није било основа, пошто су потраживања далеко превазилазила дуговања. Величина дуга је надувана 2,5 пута више него што је реално била. Лажни дуг је био 4 250 000 000 евра, а стварни дуг је био 1 700 000 000 евра. Такође, приписани су им непостојећи дугови да би њихово затварање изгледало уверљивије. Потраживања ове 4 банке износила су 6 720 000 000 евра, скоро 4 пута више од вредности дуга којег су имале када су гурнуте у стечај. Потпуним уништавањем домаћег банкарства широм су отворена врата за улазак страних банака. Оне су онда покупиле домаћу штедњу, а черупањем грађана Србије високим каматама на кредите омогућиле су енорман одлив српског новца у њихове домицилне земље. Кредите намењене привреди селективно су давале и одређивале коју ће производњу кредитирати,а коју ће гурнути у стечај да би у наредној фази пљачке та предузећа била купљена што јефтиније. „Продајом“ на овај начин великог дела привреде Србија је постала колонија Запада и „банана“ држава. Oвде желим да направим поређење између воље домаћих моћника који су уништили српско банкарство са поступцима западних држава које су у јеку економске кризе убацили у своје банке на хиљаде милијарди долара и евра како би спасили своје банке од пропасти. По чијем налогу и у чијем интересу је уништено српско банкарство видимо и сами.  Поступак уништавања српског банкарства може се оценити само као велеиздаја националних интереса.

 

Следећа фаза се наметала сама посеби – убрзана приватизација. У „куповини“ друштвеног богатства којег су мукотрпно стварале претходне генерације нису могли да учествују грађани Србије, јер радећи у социјализму за плату, тешко да је ико могао да сакупи богатство којим би могао да купи неко предузеће. У ствари, све је било припремљено да се за мале паре целокупно друштвено богатство преда у руке западном и домаћем олошу блиским власти. Брзо је „купљено“ све оно за шта су странци и домаћи „бизнисмени“ били заинтересовани по ценама које често нису превазилазиле ни саму вредност земљишта на коме су се предузећа налазила.

У међувремену, и а пре тога, владу су „појачали“ „експерти“за које нико никада није чуо, а у ствари ти типови, инсталирани са стране Запада, одрађивали су послове за које на власт и доведени као разни министри и министарски „саветници“. Наравно сваки је добио свој део колача, а грађани Србије су гурнути у још већу беду. Комплетним уништењем српске привреде, Србија је од једне средње развијене индустријске земње постала неразвијена пољопривредна земља. Када начисто сломе економску кичму Србије сви ти „експерти“ ће побећи из Србије и мирно трошити богатства стечена на муци грађана Србије.

Наредна фаза пљачке била је увоз трећеразредне робе са запада којиом је увозни лоби напунио наше трговине. Уз гарантовано „чврст“ курс динара где је евро био потцењен, а динар прецењен настављено је черупање Србије. Уз овакав курс динара ником се више не исплати производња за извоз јер је српска роба апсолутно неконкурентна на страним тржиштима. Оваква ситуација одговара само страним произвођачима и домаћим увозницима разноразног ђубрета који је преплавио наше тржиште. Упоредо је извршено успешно гушење домаће пољопривредне и сточарске производње. У интересу увозног лобија ми смо од извозника сточарско – пољопривредних производа постали нето – увозник. Увози се и оно чега има довољно и код нас, све у циљу „либерализације“ тржишта.

Закључак

Очито да се Србија и грађани Србије налазе на раскршћу. Ако власт настави овим путем Србији прети нестанак. То грађани осећају. Због тога међу владајућом структуром влада паничан страх од могуће промене политичког расположења народа наговештрним на више локалних избора. Србији прети да потоне у тоталитаризам, јер је све већи јаз између оних који имају и оних који немају довољно ни за минимално преживљавање.   Капитализам неминовно доводи до све већег раслојаваља јер није  створен да буде ни праведан, ни хуман, ни солидаран као систм. Бездушност, нехуманост, радна експлоатација и потпуна безосећајност капиталистичког система, као и немилосрдно уништавање планете на којој живимо, довешће свет до избора: или промена друштвено – економског система у социјалистички друштвени систем и потом у комунизам или нестанак људске расе. Сигуран сам да ћемо као разумна бића изабрати пут опстанка, а то је да што пре видимо леђа капитализму и његовим протагонистима.  

 

 

22. 12. 2009.

Светски разбојници

Овим текстом ћемо осветлити праве узроке кризе која је гурнула целокупно човечанство на ивицу колапса. Капиталистичко друштвено уређење неминовно производи кризе, јер суштина капиталистичке производње није задовољавање потреба друштва, већ искључиво профит. Када се томе придодају интереси владајућих неформалних господара света, онда ни не чуди да се свет налази на ивици катастрофе.

 Основни и главни разлог садашње економске кризе може се са сигурношћу повезати са Никсоновом администрацијом, односно са 1971.год. када је амерички долар изгубио златну подлогу. Како више није било монетарног сидра у виду златне подлоге, нико више није могао да спречи неконтролисано штампање долара. Како је то било могуће? Треба знати да амерички долар не штампа Влада САД, већ га штампају Федералне Резерве. Федералне Резерве другим речима имају емисиону улогу Централне банке САД, али Федералне Резерве су приватна фирма чији су једини акционари 13 породица међу којима су најпознатији неизбежни Роштилди, Рокфелери, Морганови и енглеска краљица. Њихов прави бизнис је штампање долара. Процес преузимања штампања долара је јако дуго трајао, као и наметање долара као светске валуте осталом делу света. Наравно,то не би било могуће без Вол Стрита и Пентагона. Вол Стрит је највећа светска берза, а Пентагон место за утеривање страха осталом делу света и батина за кажњавање непослушних народа и држава. ( Да ли има и један дан после 2.светског рата да САД нису биле у рату са неким ? ). Тако су ови типови одређивали динамику и обим доларске масе. Од 1971.год. до 2008.год. обим доларске масе далеко превазилази реалну масу робе у свету. Такав развој ситуације омогућио је да САД не живе само по својим могућностима, већ и у значајној мери на рачун остатка света. САД ствара око 15 % светског дохотка, а учествују са 40 % светске потрошње. Из овога се види да је стандард грађана САД виши преко 2,5 пута него што би требало да буде. Разлику плаћа остали део света. Тиме, што се реална роба плаћа новцем без покрића, врши се огромна прерасподела светских добара у корист САД. Да би натерали остали део света да прихвати долар као светску валуту, власници Федералних Резерви нису жалили новац како би САД имале најјачу армију на свету и били најситији народ на свету. Зато стално исплаћују допунски новац који није зарадила економија САД како би убедила Американце да живе у најбољем од свих друштвених система,како живе у најбољем од свих светова. У томе су у многоме и успели. Зар није изванредно добити кућу, аутомобил и све уз то на кредит од 30 – 40 година ? Наравно, то је било могуће само штампањем долара без покрића.Виртуелни долар за реалан лагодан живот.

Да емисија долара без покрића не би водила суноврату те валуте огромна маса долара је замрзнута у  разноразним фондовима. Фондови су примамљив мамац за све оне који имају вишак новца за улагање. Што би се неко ко има новца мучио да осмисли било какву производњу са неизвесним крајњим исходом, када ће исту или већу добит имати пласманом новца у фондове. Наизглед ! У ствари, на таквом тржишту се реалан новац претвара у виртуелни. Главно је да је фондовско тржиште обезбеђено новцем само од 1-2%. Они ( погађате који ) који контролишу то тржиште јако добро знају када ће се то тржиште урушити и знају када да повуку свој новац. У тој игри нема добитника са стране.

За тржиште нафте је везана јако велика количина долара. Како цена нафте расте, тако се количина долара везаних за то тржиште повећава. То је добар начин да се инфлаторни притисци амортизују. У данашњем свету многи људи ће се свега одрећи, али неће се одрећи бензина да „нахране“ свог члана „породице“ на четири точка. Високе цене нафте су идеално средство за раст цена свих других роба. Једини разлог за тако високе цене нафте била је директна заинтересованост власника Федералних Резерви. Да би се подигла цена нафте, покренут је рат против Ирака са образложењем да Садам Хусеин представља претњу САД јер има „ оружје за масовно уништење“. То хемијско оружје наравно никада није пронађено. У ствари, интерес власника Федералних Резерви је био да ирачка нафта не стиже на светска тржишта, како би се одржала висока цена нафте и да се огромна доларска маса веже за нафту.

Многи пренадувани балони су на крају пукли као што је на пример тржиште некретнина у САД. Пуцањем тог тржишта ојађено је у највећој могућој мери финансијско тржиште и енормне количине долара које су поново наштампане ( погодите ко је имао највећу корист од тога ? Одговор је наравно власници Федералних Резерви који су позајмили доларе Влади САД ). Међутим, сва та средства су само досољавање чорбе, а не решење проблема. Када би се економија могла спасавати штампањем новца без покрића ,онда би стварно био створен економски perpetum mobile. То је само куповање времена до тренутка када ће се криза разбуктати до невиђених размера. Директни кривци за то биће већ поменути неформални власници западне цивилизације.

Да би се купило време и долар одржао као светска валута је и избијање неког великог сукоба где би САД продавале оружје обема зараћеним странама. Управо због тога када „борба против светског тероризма“ постаје отрцана фраза коју више ни амерички квислинзи не понављају као папагаји, потребан је неки сукоб великих размера.Потпиривањем таквих регионалних сукоба од стране САД, а у ствари акционара Федералних Резерви који имају исте интересе као и администрација САД, није немогуће да дође и до катаклизме човечанства. Шта представљају милионске жртве ратних сукоба наспрам профита који се тада остварују? Ништа, јер ови типови никада нису ни имали морала, а било каква хуманост и морал су баласт којих су се они давно ослободили.     

У последњих 20 година капитализам доживљава изузетну кризу коју није могло да у потпуности амортизује ни програмирани пад социјализма, ни појава нових технологија као што су масовна употреба персоналних рачунара и мабилних телефона, јер је природа капитализма у дубокој супротности са суштином људског бића. Капитализам је дубоко супротстављен хуманизму који је предуслов опстанка човечанства.

Једини начин да се заустави пошаст звана капитализам је промена друштвено – економског уређења и прелазак у праведније и хуманије друштвено уређење, а то је социјализам као прелазна фаза ка комунизму. Социјализам, а потом и комунизам постају егзистенцијална нужност човечанства ако желимо да преживимо.

 

28. 11. 2009.

ЗАШТО НАМ ЛОШЕ ИДЕ???

Међу многобројним проблемима које комунистички покрет у Србији има, а то су пре свега расцепканост на много маргиналних партијица и нарцисоидности њихових лидерчића, највећи проблем представљају оне „комунистичке“ партије чији челни људи својим могућностима нису достојни вођења партија комунистичке оријентације. Њихови капацитети једноставно не одговарају позицијама на којима се налазе. Улазећи на сајтове неких комунистичких партија, примећује се елементарна неписменост. Бесмислене реченице, фразеологија извучена из контекста, зачињена неким новим назови „правописом“ изазива подсмех. Ако је такво вођство, какво ли је тек чланство? Јавни наступи таквих личности служе само за увесељавање народа и за подсмех самој идеји комунизма. Ако је неко посвађан са елементарном логиком, посвађан са граматиком, елементарно непристојан, неко ко има проблема да изрази сопствене мисли, онда таква особа представља само сметњу ширењу идеја комунизма. Не могу људи без школе ширити идеје које у суштини не разумеју. Једна од основних идеја комунизма је перманентно образовање да би се човек у сазнајном погледу изграђивао као свесно биће. Ако неко ништа није прочитао у животу јер му проблем представља 30 слова српског језика, онда ни не чуди што су те „ вође“ од комунистичких идеја далеко хиљадама светлосних година.

Осећај срамоте када читам и гледам неписмене људе на сајтовима који се представљају као комунисти, ничим се не може описати. Зар нико из њихових партија не може да им редигује текстове? Зар ти чланови знају још мање од својих вођа када не примећују како ти текстови са граматичке и логичке стране изгледају? Лично, жао ми је што се такви типови не налазе са друге стране политичког блока, па да им се слатко смејем. Овако, када људи читају такве текстове, све нас трпају у исти кош. Такви људи само одвраћају потенцијалне чланове од нас. Од таквих „вођа“ никада нећете чути да цитирају било кога од класика марксизма или да интерпретирају њихове мисли. Са њима не можете да причате о томе, јер никада ништа нису прочитали од те литературе. Њихове идеје се своде обично на папагајску фразеологију и на оно „како мали Перица замишља комуниизам“. Оно што такви желе је само лична промоција и могућност да се дочепају неке материјалне користи. Идеје комунизма су секундарне за њих, а материјелно је примарно. Углавном, то су људи који од комунистичке идеје и социјалистичке праксе познају само титоизам или стаљинизам, остајући заробљеници једног прошлог простора и времена. Не спорећи ником право да заступа ставове који нису издржали пробу времена, желим само да укажем да са таквим људима НЕ МОЖЕМО ДАЛЕКО СТИЋИ.

 Ако ми сами нисмо у стању да сагледамо прошлост онаквом каква је она стварно била, а покушајем да је идеализујемо, бојим се да ћемо проћи као диносауруси. Бар оно што је остало од људи којима је комунистичка идеја на срцу, очекујем да нам се придруже и да уз критичку анализу грешака које смо начинили, понудимо алтернативу режиму који нас дефинитивно води у пропаст. Не заборавимо да су социјализам, а потом комунизам егзистенцијална нужност човечанства.

13. 11. 2009.

Р А С Т У Р А Њ Е    СР Б И Ј Е

          Сваком добронамерном човеку прође језа од уговореног облика аутономије Војводине. Очито је да је направљена још једна држава на територији Србије. Да не бисмо набрајали које све надлежности републике Србије преузима А П Војводина, набројаћемо које надлежности недостају А П Војводини да постане држава. То су још само војска,валута и гранични прелази које треба да преузме АПВ, као и нови гранични прелази према осталом делу Србије. Ова власт пристаје на све, само да би сачували 126 места у Скупштини и бесконачно владали. Ако нису лични економски интереси у питању, онда се ни за живу главу није смело пристати на Чанкове уцене. Међутим, лични,групни и партијски интереси су изнад државних интереса и зато може зарад њих да се територија Србије черупа до свођења Србије на београдски пашалук. Сва прича о децентрализацији Србије пада у воду када се на нивоу Војводине уводи централизација невиђених размера. Ако се желело извести децентрализација Србије, онда је једино било логично да се дају већа овлашћења и средства општинама. То је једини прави облик децентрализације.

           A могло се и следеће: да се  на пример АП Војводина поделити на регије Банат , Срем и Бачку, јер управо ти делови представљају регионалне целине, па да они имају све надлежности које сада припадају АП Војводини.Баш би било лепо да и Срем има Академију наука, а да бачки кадрови у седишту Натоа траже заштиту од могућих банатских агресора. Апсурд до апсурда.Тражи се децентрализација Србије, а централизација АП Војводине. Великодушно се нуди да и Шумадија буде АП са својим главним градом.

          До каквих ово све апсурда доводи видимо на примеру стварања Академије науке и уметности АП Војводине. Зар заиста треба да на овако малој територији постоје две Академије? Зар заиста Србија располаже толиким умовима да јој је мало једна Академија? У ствари, не ради се о томе. Овим се ствара једна дубоко непријатељска институција према Србији, а ускоро ћемо то и осетити. То је право место да се створе „научне“ претпоставке за стварање војвођанске нације.

          Следећа прича је како је Србија покрала на десетине милијарди евра од Војводине и како то убудуће неће моћи. Јавно мњење Војводине се припрема за сукоб са осталим делом Србије.

           Слање војвођанских кадрова у Брисел у седиште НАТО-а има само један циљ,а то је позив НАТО снагама да стану на границе Војводине према агресорској Србији. Не треба ни сумњати у овакав сценарио. Који су то интереси да у седишту НАТО-а имамо две делегације? Какви су то интереси АП Војводине различити од осталог дела Србије?

            На улицама Новог Сада у режији Лиге Социјадемократа Војводине већ се налазе билборди којима ЛСВ „честита што је сада Нови Сад главни град“. Главни град чега?

             Овакав, дубоко против уставан положај АП Војводине који ствара државу у држави, иде на душу владајућем режиму који због очувања проклете власти не преза ни од растурања сопствене државе. Резултат свега овога може бити само један НЕСТАНАК СРПСКЕ ДРЖАВЕ, а у перспективи и српског народа. Зато позивамо све људе којима је држава Србија на срцу да зауставе и да се супротставе оваквом сценарију растурања Србије док не постане касно.

 

12. 11. 2009.

МИНИСТАРСКИ ГРИП

 ПРЕКО ЛЕШЕВА ДО „ЕВРИЋА“

Превод писма једног фармацеута који се бави анализом лекова и њиховог утицаја на људе:

Ја сам квалификовани фармацеут. Истраживао сам вакцину свињског грипа коју је наша влада купила за нас (користећи наш новац) и која је сто пута опаснија од свињског грипа. Да ли знате да су произвођачи вакцине против свињског грипа затражили од владе изузеће од могућих тужби у случају да вакцине узрокују штету на људима?

Ако сте направили вакцину за коју знате да је делује, зашто би вам онда било потребно правно изузеће у случају нежељених последица на људима? Зар то није велики знак упозорења за све нас? Вирус Свињског грипа убио је око 2 / 3000 људи укупно. Обичан грип убија 40 000 људи годишње, па зашто се онда штитимо од Свињског грипа а не од обичног грипа? Да ли то смисла? Због чега се онда подиже оволика паника?

Вакцина против Свињског грипа садржи 2 ужасно опасне ствари - једна се зове thimerosol. У његовом саставу је 50% живе. Thimerosol се веже на рецепторе у мозгу и заправо, узрокује оштећења мозга. Је ли паметано убризгавати thimerosol, и добити оштећење мозга, спустивши при том IQ људи за 10 бодова, као и бројна друга оштећења, како би се избегло добијање грипа који убија 95% мање људи него обични грип?

Други опасни састојак Вакцине против Свињског грипа зове се squalene. Squalene вара ваш имуно систем да почне да убија ваше сопствене ћелије, што ствара ауто-имуне болести као што су astma, multipla scelerosis, dijabetes, и хрпу других болести за које још немамо назив. Зар је паметно у себе убризгати те ствари, како би се избегао релативно благи грип, попут свињског грипа?

Ако сте трудни запитајте се ово - зашто би узимали Panvax, када он садржи Neomicin sulfat и polymyxin B - од којих оба показују позитивне ризике за ваше нерођено дете - како би избегли шта? Благи грип, који убија 95% мање људи него обичан грип?

Ја сам стручњак за критичку анализу лекова и њихове учинке на људима. И нека се неко само усуди да дође до мене са шприцом пуним Вакцине против Свињског грипа, или да додје близу моје породице јер ћу је узети иглу од њих и пробости их њом серијом веома јаких убода!

Ова ствар је отров. Немојте то узети. Не дозволите да ваши пријатељи то узму. Не дозволите да ваша породица то узме. Ако вас неки идиот у лабораторији пита: желите ли ову вакцину, питајте га о тхимеросолу, о сљуаленеу, и зашто компанија која је то направила жели да има правно ослобођење од могуће тузбе, и онда погледајте њихова лица која ће имати изглед типа: “О, боже мој, па ви сте ме изрешетали серијом питања на која ја заиста немам одговор!”
 

24. 09. 2009.

 Голом гузицом у Европу

 

У мору проблема са којима се суочавају грађани Србије гурнути од стране неспособне власти, доведени на ивицу очаја због све горе економске ситуације и одсуства било какве социјалне улоге државе која ће заштитити бар најугроженије слојеве становништва, актуелни режим је нашао фину занимацију за народ „Параду поноса“,а пре би се рекло „Параду срама и стида“. Наш народ каже „Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“. Дуго година педерско-лезбејске организације покушавају да добију државну подршку за своју настрану работу,што им је под овом влашћу и успело. Овако сиромашна држава издвојила је из буџета средства како би финансирала педерске и лезбејске организације. Добро организовани,инструисани и подржани од стране Европске уније и медија под контролом истих , покушали су да своју изопаченост представе на улицама Београда. Срећом, иако подржани и од стране режима нису у томе успели. Ако их има толико колико причају да их има, што не  направе партију која би могла без проблема ући у Скупштину и где би се чуо њихов глас. Ипак, изгледа да их нема баш толико.

05. 09. 2009.

Плутократе против Србије

          Ако  се питамо ко данас влада светом, можемо без имало устручавања рећи да је то „ светска влада“ оличена у групи највећих богаташа света са неизбежним Рокфелерима и Роштилдима на челу. Билдерберг група,масони,Тријатерала, Римски клуб, све су то исте њушке које се повремено састају и одређују правце развоја западне цивилизације.

 

Детаљније>>>

 

25. 08. 2009.

Медији у раљама богатих

Приватизација јавне речи

          Нема много тајни око намере усвајања контровезног закона о јавном информисању. Следи се одраније зацртан пут гушења слободе и протеста у Србији. Прво је разбијена држава, потом су утамањена радничка права и друштвена својина, онда су под суд стављени они који су се томе успротивили а сада је у току атак на јавну критику са дефинитивним циљем њеног прогањања.

 

Детаљније>>>

 

24. 07. 2009.

УПОЗОРЕЊЕ

        У последње време нам се све више јављају људи збуњени постојањем две Комунистичке Партије Србије. Као што се зна, по закону није могуће да постоје две партије истог назива. Забуну изазива Комунистичка Партија Србије – Верољуб Недељковић чији председник иступањима у јавности никада не представља партију својим пуним називом, већ користи само део пуног назива, односно само Комунистичка Партија Србије чиме нама члановима Комунистичке Партије Србије наноси огромну штету. Чланови и руководство К П С –а су озбиљни људи а не шарлатани који ће својим иступима засмејавати и увесељавати јавност. Ми смо јасно идејно профилисана странка и немамо конфузију у главама која проистиче из идеолошког незнања и елементарне неписмености.

За више информација о К П С – Верољуб Недељковић можете погледати сајт

  www.komunistickapartijasrbije.org.rs,

а биографију председника КПС-ВН под  „комитети Верољуб Недељковић“.

ЈОШ ЈЕДАНПУТ НАПОМИЊЕМО :  КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА КОМУНИСТИЧКОМ ПАРТИЈОМ СРБИЕ – ВЕРОЉУБ НЕДЕЉКОВИЋ