Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin poručio je svojim balkanskim satrapima da evropska opcija ne bi trebalo da se razmatra kao da nema alternativu i kao opcija koja isključuje ostale pravce saradnje.
Kao jednu od alternativnih opcija Konuzin je naveo “Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana”.
Ambasador Konuzin, na prvom mestu čovek, pa onda diplomata…
Na okruglom stolu “Rusija i Balkan: Prošlost i perspektive” u Beogradu, Konuzin je naveo da je integracija država u EU najjači katalizator društvenih procesa, ali da se više priča o prednostima integracije, a manje o poznatim rizicima i iskustvu zemalja koje proživljavaju ekonomske i socijalno-političke potrese.
“Učešće balkanskih država u EU imaće veliku specifičnost i ta tema zahteva posebnu analizu, a ovim se, kako vidim, očigledno malo bave“, ocenio je šef ruske misije u Beogradu.
Na pitanje novinara da li status kandidata Srbije za članstvo u EU može uticati na ekonomsku saradnju sa Rusijom, Konuzin je odgovorio da kratkoročno neće uticati na saradnju, a da će Rusija iskoristiti vreme da se to ne desi ni u dugoročnoj perspektivi, kako u trgovinskoj, tako i u investicionoj saradnji.
“Ali, to će u mnogome zavisiti od uslova koje će vam postaviti vaši novi partneri, a možete biti uvereni da će vam postaviti uslove i da će zahtevati da ih ispunite, a vi pogledajte šta više odgovara vašim nacionalnim interesima”, rekao je Konuzin i naglasio da će Rusija uvek biti sa Srbijom.
Konuzin je, ipak, priznao „da nijedan srpski partner ne može da prognozira kako bi status kandidata mogao da se odrazi na ekonomske odnose sa Rusijom”.
“Nijedan Srbin ne može da odgovori kakve će posledice imati ulazak Srbije u EU, ali mi znamo. Pogledajte svoje susede kakve posledice imaju”, zaključio je ruski ambasador.
On je podsetio da od 1. januara postoji “Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana” i naglasio da je veliko interesovanje ekonomskog sektora Srbije za saradnju s tom novom organizacijom.
Konuzin je podsetio na reči šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da se u svetu odigravaju ubrzani istorijski procesi i da se oni u punoj meri tiču i Balkana.
Pitajući se da li je završen proces raspada jugoslovenske države, Konuzin je odgovorio da “postoje sumnje da nije”, podsećajući na pitanje Kosova, nerešenih pograničnih sporova i problema izbeglica.