Iz Domaće Štampe

Kongres 320 intelektualaca Srbije , održan 27.02.2013 godine u Beogradu u Domu sindikata, na kome je usvojena rezolucija o nacionalnim i državnim interesima Srbije ...

Društveni, državni, socijalni i politički događaji u Srbiji u poslednjim godinama, a posebno u 2012. i 2013. doveli su do potrebe sazivanja ovakvog kongresa obrazovanih i ostvarenih stručnih Srba, u raznim oblastima života i delovanja u zemlji i inostranstvu. Postavljamo samo jedno jedino pitanje svim obrazovanim Srbima ma gde bili u svetu, čast pojedincima: ZAŠTO STE ĆUTALI DO SADA?

Znamo, naučili smo, da svaki veliki put počinje prvim korakom…Ostaje da vidimo da li će od ovog Kongresa i okupljanja po jednom opštem državnom i društvenom pitanju OPSTANKA Srba, za same Srbe biti od konkretne pomoći u smislu očuvanja Srbije, definisanja državnog i svakog drugog interesa i napretka u nekom budućem...

Vašington / Moskva – U govoru ruskom vojnom vrhu, predsednik Vladimir Putin je pozvao na „drastično unapređenje“ oružanih snaga u narednih pet godina da bi se Rusija suprotstavila nizu novih spoljnih pretnji i, kako je rekao, američkim „sistematskim pokušajima podrivanja ravnoteže snaga“.

Ruski vojni stručnjaci upozoravaju da Putinov oštar govor u sredu u Ministarstvu odbrane verovatno nije bio namenjen stranoj publici, piše konzervativni američki list „Kriščen sajens monitor“.

Ipak, njegovi stavovi su širom sveta protumačni kao još jedan znak – jedan od mnogih – da se Rusija pod Putinom „okreće ka unutra, utvrđujući se protiv stranog uticaja i koristeći strah od spoljnih pretnji kao sredstvo za sprovođenje sve konzervativnije i izolacionističke vrste nacionalnog jedinstva“, piše list.

„Promena geopolitičke situacije zahteva brzu i promišljenju akciju. Oružane snage Rusije moraju...

Jedna od najčešćih ekonomskih kovanica koja se danas mogu čuti je ona o fleksibilnom tržištu rada. Neprekidnim ponavljanjem ove kovanice koju više niko niti analizira niti dovodi u pitanje, ona postaje nova, prihvaćena mantra. U njoj je sadržana sama suština „novog“ kapitalizma i ona simbolizuje budućnost koja ne samo da se sprema, već je uveliko tu.

Argumentacija u korist fleksibilnog tržišta rada je na prvi pogled logična. Ako poslodavci nemaju troškove kada otpuštaju radnike (otpremnine npr.), ako nema zakonske regulative koja otpuštanje otežava i komplikuje, tada će poslodavci mnogo lakše zapošljavati nove radnike. Kada je otpuštanje lako, i zapošljavanje je mnogo lakše.

Kao dodatni argument se navodi i postepeno ukidanje razlika između stalno zaposlenih i onih koji rade na određeno vreme. U novom ambijentu više ne bi bilo diskriminacije radnika i zaštite koju stalno zaposleni...

Razlika između stare i nove vlade u pristupu kosovskom pitanju je u tome što je prošla bila neiskrena u insistiranju da je održiva politika i Kosovo i EU, dok je aktuelna odmah proklamovala prioritet evropskih integracija u odnosu na Kosovo.

Dakle, ova vlada je spremna da žrtvuje interese očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM, odnosno samo je nastavila politiku prethodne vlade, ocenjuje za Danas, Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona.

U ranijim izjavama pozivate na odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu. Srbija tamo nema suverenitet godinama, niti ima načina da ga povrati. Zbog čega to radite?

- Ima na severu Kosova, ali i toga je spremna da se odrekne.

U čemu je problem ako se pronađe zajedničko rešenje za sever i na taj način se reše pitanja koja usporavaju evropski put i Srbije i Kosova?

- Ono što se nudi ne zadovoljava Srbe na...

Ovom prilikom ukazujem na najnoviji vandalski i necivilizacijski čin rušenja spomenika u Vitini opština Gnjilane, posvećen svim stradalim žrtvama, učesnicima Narodno-oslobodilačke borbe (NOB) od 1941. do 1945. godine u Drugom svetskom ratu.

Ovaj spomenik koji je odoleo svim dosadašnjim rušenjima i uništavanjima kulturnih i verskih objekata, posebno onim najtežim tokom martovskog pogroma 2004. godine, danas se ruši bagerom. Ruši se spomenik koji predstavlja oličenje slobode i borbe protiv ugnjetavanja okupatora.

Ovo je atak ne samo na spomenik posvećen onima koji su svoje živote dali za dobrobit svih nas. Ovo je atak na sve one koji se zovu ne...

Nesporno je da i Srbija, kao i skoro sve druge zemlje na svetu, ima duge tradicije omladinskog pokreta. Uprkos tome, sasvim je umesno pitanje: postoji li danas u Srbiji išta što bi se moglo nazvati organizovanim omladinskim pokretom? Ako postoji, gde i šta je to onda zapravo? Ako ne postoji, kud su se onda denule sve slavne istorijske tradicije tog pokreta koje danas izgleda kao da postoje još samo u zaboravljenim istorijskim knjigama koje skupljaju prašinu po bibliotečkim magacinima čekajući da ih se neko seti?

Klasna podela društva obuhvata sve uzraste i sve generacije, a ne samo radno aktivne. Svaka društvena klasa ima svoj podmladak i svoje seniore i svoje unutarklasne sukobe generacije. Zbog toga se nikako ne može govoriti ni o kakvoj čvrstoj homogenosti i jednorodnosti, a pogotovu ne o monolitnosti omladine kao zasebne društvene grupe. U njoj su prisutne, a ne retko i...

Samoubistvo po svaku cenu ...

Uvaženi Aleksandre Geljeviču, molimo Vas da pojasnite pozadinu poslednjih prevrata i ratova na Bliskom Istoku, koji se u svetskim medijima označavaju imenom „arapsko proleće“. Kako, u okviru toga, ocenjujete pobunu u Siriji, i koliko je, ne samo za ovu zemlju nego i za region i šire, važan opstanak državnih struktura Bašara al Asada?

- Arapsko proleće nema nikakve veze s interesima samog arapskog sveta. Arapsko proleće je manipulacija američkih stratega radi promene ravnoteže snaga na Bliskom Istoku. Arapsko proleće ima za cilj podršku onome što se u savremenoj geopolitici zove regionalnim subimperializmom, podimperijalizmom, to jest saveznicima SAD koji ipak polaze od drugih teoretskih pretpostavki. Takve subimperijalističke države na Bliskom Istoku su Katar, Saudijska Arabija među arapskim zemljama, i Turska.

Te zemlje istupaju kao posrednici u izvođenju operacija usmerenih u...

Da velike zemlje umeju da zlostavljaju i ponižavaju male, to nije ništa novo u svetskoj politici. Samo su metode različite. Kada je Kolumbija, 1903, odbila da potpiše sa SAD ugovor o ustupanju na 99 godina zone budućeg panamskog kanala, SAD su jednostavno otcepile najseverniju kolumbijsku pokrajinu Panamu, i sa predstavnicima nove države sklopile istovetni sporazum (Robert D. Šulcinger, Američka diplomatija od 1900. godine. Beograd: Udruženje za studije SAD u Srbiji, 2011, str. 51). Kolumbija nije htela da se odrekne zone od 10 kilometara. Zato joj je uzeta cela Panama.

Kada je nova vlada u Santo Domingu, 1904, odlučila da sama preuzme vođenje državnih finasija i zahvalila se na saradnji američkom koncernu Santo Domigno Improvement Co., koji je dotad to radio, SAD su poslale mornaricu i imenovale Amerikanca za šefa dominikanske carine (Šulcinger, str. 54–55). Dakle, Santo Domingo...

Zašto Gerald Celente, direktor The Trends Research Institute u SAD i Džeremi Grantham, uticajni finansijer predviđaju crne dane i sumrak čovečanstva ?

Crno nam se - piše!
Čovečanstvo se kreće prema katastrofi biblijskih razmera, kaže britanski investitor Džeremi Grantham, jedan od 50 najuticajnijih ljudi na finansijskom tržištu sveta.
Ništa optimističkije ne poručuje ni „američki Nostradamus 21. veka Gerald Celente, direktor The Trends Česeareh Institute, koji se bavi prognozama političke i ekonomske budućnosti sveta, najpoznatiji američki prorok globalne recesije koji predviđa katastrofu i moguć povratak socijalizma...
Grantham veruje da svet prolazi kroz trajnu „promenu paradigme“ i da je broj ljudi na planeti trajno prešao sposobnost Zemlje da nas izdržava. Tvrdi da ne može unedogled da se nastavi trend povećanja broja stanovništva koje iskorišc?ava ograničene prirodne izvore...

Uoči obeležavanja sedamdesete godišnjice Staljingradske bitke, lokalne vlasti Volgograda pokrenule su jednu, najblaže rečeno, čudnu inicijativu. Zamislile su da ,,promene imidž’’ ovom gradu na Volgi i čitavoj oblasti tako što bi uklonili monumentalni spomenik ,,RODINA-MATЬ ZOVET’’ podignut na obližnjem uzvišenju Mamajev Kurgan. Ovaj gigantski spomenik, rad vajara Jevgenija Vučetića, dominira čitavim širokim prostorom na desnoj obali Volge, podignut je u znak sećanja na Staljingradsku bitku – najkrvaviju bitku u istoriji ratovanja. Svaka stopa zemlje na kojoj se njalazi natopljena je krvlju.

Boraviti u Volgogradu (ranije Caricin, pa Staljingrad) a ne obići ovaj spomenik prosto je nemoguće. On podseća na Staljingradsku bitku, na ogromne žrtve i neviđeni heroizam sovjetskih boraca kojim su se, kažu istoričari, divili i u Britaniji, SAD i građani širom porobljene Evrope, pa i sveta...

"Demokratski ustanak" u arapskom svetu spektakularan je prikaz hrabrosti, posvećenosti i privrženosti narodnih snaga - slučajno se desio u isto vreme kad i pažnje vredan ustanak desetina hiljada ljudi u Medisonu, Viskonsinu i drugim američkim gradovima, čija je svrha bila da pruži podršku radnicima i demokratiji. Ako su se sentimenti bunta iz Kaira i Madisona u izvesnom smislu poklopili, ipak su težili različitim ciljevima: u Kairu ka osnovnim pravima koja su bila uskraćena u diktaturi, u Medisonu ka odbrani prava već izvojevanih u dugim i teškim borbama koja su sada ozbiljno napadnuta.

Svaki ustanak je mikrokosmos tendencija u globalnom društvu, i oni slede različite tokove. Sigurno će biti dugoročnih posledica zbog trenutnih dešavanja, kako u propadajućem industrijskom središtu najbogatije i najmoćnije zemlje u ljudskoj istoriji, tako i u mestu koje je predsednik Dvajt Ajzenhauer...