Kralјevina Saudijska Arabija, jedan od vodećih američkih saveznika na Bliskom istoku, brutalno eksploatiše radnike emigrante. Vizni režim za radnike je u stalnoj zavisnosti od njihovih poslodavaca, a zlostavlјanja su uobičajena pojava. S druge strane, članovi kralјevske porodice, uklјučujući i samog kralјa, su jedni od najbogatijih lјudi na svetu. Njihovo bogatstvo se procenjuje na milijarde dolara. Ova kontradikcija dovodi do stalnog pogoršanja socijalnog stanja radnika.
Patnje radnika imigranata u užarenoj Arapskoj pustinji i varvarstva reakcionarnog saudijskog režima, po pravilu nailazi na ignorisanje imperijalističkih medija. Saudijska Arabija je najveći proizvođač i izvoznik nafte u svetu (sa sopstvenim stanovništvom od oko 27 miliona). Naftna industrija obezbeđuje 80% budžetskih prihoda, 45% BDP-a i 90% zarade od izvoza. Imigranti čine 67% ukupne radne snage, a u privatnom sektoru, procenat penje na 90-95%. Većina radnika dolazi iz Pakistana, Bangladeša, Indije i Egipta, Sudana i sa Filipina. Pored toga, država zapošlјava stotine hilјada ilegalnih imigranata iz Jemena i mnogih drugih zemalјa.
U skladu sa Zakonom o radu iz 1969, strani radnik može da dobije vizu samo ukoliko postoji garancija Saudijskog građanina. Drugim rečima, vlada Saudijske Arabije ne prihvata bilo kakvu odgovornost za radnike. Kupovina i prodaja viza su postali vrlo unosan posao, zahvaljujući činjenici da ih kupuje više ...
Kralјevina Saudijska Arabija, jedan od vodećih američkih saveznika na Bliskom istoku, brutalno eksploatiše radnike emigrante. Vizni režim za radnike je u stalnoj zavisnosti od njihovih poslodavaca, a zlostavlјanja su uobičajena pojava. S druge strane, članovi kralјevske porodice, uklјučujući i samog kralјa, su jedni od najbogatijih lјudi na svetu. Njihovo bogatstvo se procenjuje na milijarde dolara. Ova kontradikcija dovodi do stalnog pogoršanja socijalnog stanja radnika.
Patnje radnika imigranata u užarenoj Arapskoj pustinji i varvarstva reakcionarnog saudijskog režima, po pravilu nailazi na ignorisanje imperijalističkih medija. Saudijska Arabija je najveći proizvođač i izvoznik nafte u svetu (sa sopstvenim stanovništvom od oko 27 miliona). Naftna industrija obezbeđuje 80% budžetskih prihoda, 45% BDP-a i 90% zarade od izvoza. Imigranti čine 67% ukupne radne snage, a u privatnom sektoru, procenat penje na 90-95%. Većina radnika dolazi iz Pakistana, Bangladeša, Indije i Egipta, Sudana i sa Filipina. Pored toga, država zapošlјava stotine hilјada ilegalnih imigranata iz Jemena i mnogih drugih zemalјa.
U skladu sa Zakonom o radu iz 1969, strani radnik može da dobije vizu samo ukoliko postoji garancija Saudijskog građanina. Drugim rečima, vlada Saudijske Arabije ne prihvata bilo kakvu odgovornost za radnike. Kupovina i prodaja viza su postali vrlo unosan posao, zahvaljujući činjenici da ih kupuje više od deset miliona stranaca.
Nedavno, Saudijska vlada je uvela zakon koji zabranjuje zaposlenima da rade za nekog drugog osim svog "Kafila (garanta)". Svaki strani radnik po dolasku u Saudijskoj Arabiji mora da dobije dozvolu boravka "Akfama" i radnu knjižicu – za šta je odgovoran poslodavac. Važnost dokumenta treba da se obnavlja svake godine. Cena za ovu obnovu je ranije bila 701 rijal, sada za to morate da platite 2400 rijala. U nemogućnosti da pokriju te dodatne troškove, mala i srednja preduzeća bi odbila da obnove kartice za svoje zaposlene - i kao rezultat toga bi hilјade radnika ilegalnih imigranata, izgubilo svoja dokumenta. Još jedan novi zakon zahteva da sve veće privatne firme ne smeju da zaposle više od 50% stranih radnika, inače, oni bi bili dužni da plaćaju 200 riiala mesečno za svakog stranog radnika koji prelazi limit.
Postoji veliki jaz između preteranog bogatstvo kralјevske dinastije i ekstremnog siromaštva masa. Zvanična stopa nezaposlenosti je 12%, a nezaposlenost mladih je 32%. Procenjuje se da naftno bogatstvo poseduje 15 000 parazita iz kralјevske porodice, a lavovski deo plena deponuje se kod njih 2 000. Na primer, princ Valid Bin Talal, je na 26-om mestu na listi najbogatijih lјudi ove godine, prema "Forbsu", sa imovinom od 20 milijardi dolara. Princ je izjavio da je časopis potcenio njegovo bogatstvo, i rekao je da on u stvari ima 29,6 milijardi dolara i da bi trebalo da uđe među prvih deset najbogatijih lјudi na svetu. Otuda toliki obim eksploatacije koji čini kraljevska porodica kroz saudijsku ekonomiju.
Radnici imigranti u Saudijskoj Arabiji nemaju nikakva politička i demokratska prava. Sindikati su nelegalni, a u slučaju zlostavlјanja, radnika može samo pokrenuti sudski postupak. U većini slučajeva, ako je jedna od stranaka u sporu saudijski državlјanin, strani državlјanin gubi takav spor. Radnici imigranti moraju ćutke da trpe napade kako ne bi zbog protesta usledila njihova neposredna deportacija. S druge strane, zakoni se donose u korist saudijskih građana, obezbeđujući im ekonomsku sigurnost, uklјučujući garantovanu zaradu i druge pogodnosti. Ali, čak i ovako niske nadnice nisu zadovolјile velike kompanije sa svojim ogromnim profitima, već protestvuju zbog uslova da moraju zaposliti najmanje 50% građana Saudijske Arabije.
Nadamo se da će veće uklјučivanje lokalnog stanovništva u privredu ojačati političku moć radničke klase, koja će imati odlučujuću ulogu u narednom periodu. Kombinacija represije i polovičnih reformi je još uvek dovoljna da održi stabilnost, ali socijalni naboj saudijskog društva neće još dugo biti pasivan. Svemoćna saudijska dinastija, izgrađena na nemilosrdnoj kapitalističkoj eksploataciji i reakcionarnom despotizmu, da bi održala svoju vlast sad koristi primitivnu, varvarsku represiju koja se malo razlikuje od ropstva, pokrivajući je svetošću islamskih zakona. Podršku ovom, polu robovlasničkom, režimu saudijska dinastija dobija i od "aktivista za ljudska prava" na čelu sa Obamom.
Saudijska Arabija nije samo užasan koncentracioni logor za radnike imigrante. Vladari Saudijske Arabije podržavaju i kontra-revolucionarne snage svih vrsta, uklјučujući i verski fundamentalizam, terorizam i sektaštvo. Danas aktivno podržavaju razbojničku opoziciju u Siriji. Kralјevska porodica i njihovi domaći imperijalisti, bojeći se revolucionarne eksplozije, pribegli su brutalnim merama. S druge strane, polako ali sigurno, saudijski radnici i omladina se oslobađaju straha. Uspon radničkog pokreta u nekim arapskim zemlјama i u Latinskoj Americi ih inspiriše. Danas, sami radnici imigranti još uvek ne mogu da započnu stvaranje radničkog pokreta u Saudijskoj Arabiji, ali će nemiri i tenzije u Saudijskom društvu dovesti do revolucionarne eksplozije – i ovi strani radnici će se boriti rame uz rame sa Saudijcima za konačno oslobođenje od eksploatacije, ropstva i varvarstva.