Suludom politikom da „Evropska unija nema alternativu“ ova zapadu podanička vlast je iskopala grob srpskom narodu i svim građanima Srbije. Za ovih 11 godina srpski kompradori su napravili toliko budalaština koje su nas dovele dotle da danas u svetu nemamo nijednog saveznika. Mi nemamo ničiju političku podršku, izolovana smo zemlja, jer svojom suludom kompradorskom politikom vladajući soj niko ne shvata ozbiljno. Nemamo ni jednog jedinog saveznika u svetu, a iza Prištine stoje SAD, većina država EU (izuzev Slovačke, Rumunije, Kipra, Španije i Grčke ) i Nato. Srpska međunarodna pozicija je neuporedivo lošija nego međunarodna pozicija Prištine.
Uletanjem u zagrljaj srpskim neprijateljima oličenim u SAD i najmoćnijim zemljama Evropske Unije( tu pre svega mislimo na Nemačku ), a bežanjem od srpskom narodu naklonjenih zemalja, međunarodna pozicija Srbije nikad nije bila gora, gotovo bezizlazna. Vekovna germanska težnja da „reši“ srpsko pitanje na Balkanu, upravo u ovom vremenu dostiže kulminaciju. Ekonomski uništena zemlja, svedena na trećerazrednu koloniju koja bi bez lihvarskih kredita kojima prokleta vlast kupuje vreme već bankrotirala, narod potpuno otupeo i gurnut u apatiju, u većini nesposoban da shvati nadolazeće zlo kojem je u najvećoj meri kumovala od naroda otuđena vlast, bez snage je da spreči dalje komadanje zemlje. Njihovi zapadni „prijatelji“ su već pokrenuli muslimane Raške oblasti da preko svoga versko-političkog vođe Zukorlića zbog „obespravljenosti“ pokrenu pitanje ostanka Raške oblasti u sastavu Srbije. Ovo je samo priprema da kada Šiptari uz pomoć zapada očiste Kosmet od Srba,a to isto učine muslimani u Raškoj oblasti, onda i Crna Gora pada kao zrela kruška. Tada se uspostavlja potpuna muslimanska kontrola na liniji Albanija, Raška oblast ,Bosna i Hercegovina ( Zelena, odnosno muslimanska transverzala). Pri ovom razvoju događaja prestaju da postoje i Crna Gora i Makedonija. ( Da li vas ovo podseća na rešenja koja je nametnula fašistička Nemačka Balkanu. Ne da podseća, već ispada da ono što nije uspeo Hitler, uspela je Angala Merkel.)
Profesionalizacijom uništena vojska Srbije, uskoro bez rezervnog sastava jer služenje vojnog roka nije obavezno, postaje lak plen da se namire srpskim teritorijama okolni narodi, a i u samoj Srbiji separatizam dobije finale u stvaranju paradržavnih regiona. Srbija je po svojoj veličini sama po sebi region, a dalje razbijanje Srbije upravo jeste cilj srpskih neprijatelja da se prvo stvore „ujedinjeni“, a ubrzo i razjedinjeni, međusobno suprotstavljeni regioni.
Kretenoidnom izjavom da Srbija neće ratovati ni po koju cenu, poslata je poruka da Srbija nema nameru da zaštiti bilo koji deo svoje teritorije i da se prepušta na milost i nemilost svim kako spoljnim, tako i unutrašnjim neprijateljima da mogu da je čerupaju kako ko hoće. Srpski zapadni neprijatelji koji kontrolišu srpsku vlast ( pogledajte samo poslednje objavljivanje dokumenata preko Wikileaks, pa će vam sve biti jasno ) kontrolišu u istoj meri i šiptarsku vlast na Kosmetu, tako da sva ova događanja na Kosmetu nisu samo proizvod želja šiptarske vlasti.
Vojno-policijska akcija koju priprema Priština vrlo dobro je koordinisana sa zapadnim gadovima pod čijom su kontrolom. Reakcije koje su stigle čine šiptarsku vlast zadovoljnom, a to ih dodatno ohrabruje, jer imaju podršku zapada, ma kakvo nasilje i ma kakvo bezakonje činili nad srpskim narodom.
Kao so na živu ranu, Fond za političku izuzetnost i Evropski pokret organizovali su sa svojim međunarodnim istomišljenicima konferenciju, kako bi mogli da uživaju u mukama srpskog naroda na okupiranom Kosmetu i nemoći srpskog naroda da im pomogne. Zlo koje se nadvilo nad Srbiju u vidu debelo plaćenih „nevladinih“ antisrpskih organizacija od finansijera sa zapada, upravo pokazuje moralni sunovrat genetski modifikovanih „predstavnika“ srpskog naroda koji su pozdravili učesnike skupa. Vrhunac beščašća predstavlja mesto okupljanja srbofoba – Dom vojske Srbije. Da povraćamo od muke ko je takvom ološu dozvolio da svoje antisrpske stavove istresa do skoro na jednom tako časnom mestu. To i jeste urađeno tako da se srpski narod ponizi do kraja. Nije ni čudo što je Njegovoj Ekselenciji, ambasadoru Ruske Federacije, Aleksandru Vasiljeviću Konuzinu , pravom prijatelju srpskog naroda, pripala muka gledajući nakaze po izgledu i slušajući moralne nakaze po onome što govore, da se zapitao da li uopšte u toj sali ima Srba? Nema , gospodine ambasadore, to su samo prodane duše koje će za pare prodati i rođenu majku, a ne Srbe i Srbiju. To je Srbija danas.