Iz strane štampe
Tools
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

3CK building on fire 1999

U noći između 24. i 25.marta 1999. godine bez dozvole SB UN započela je vojna operacija NATO-a protiv Jugoslavije. Bombardovanja zemlje trajala su 78 dana, poginulo je oko 2500 ljudi, 12 000 je bilo ranjenih. Pod udarom zemalja NATO-a našli su se ne samo vojni objekti, već i objekti infrastrukture. Seća se rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova.

Ovaj dan nemoguće je zaboraviti. Posle 8 sati uveče smo saznali da avioni lete u stranu Beograda. Odmah sam počela da zovem svoje poznanike u Srbiji, govorila da će sada početi bombardovanja, da sakriju decu, da odu sa trgova. Ali u Beogradu niko nije verovao. Zato što je bilo nemoguće poverovati u nešto tako kada je već odavno iza leđa Drugi svetski rat, kada je reč o evropskoj demokratskoj državi... Akcije Alijanse bile su vrlo grbe, vrlo uporne. NATO je uvežbavao u Jugoslaviji precizne napade i novo naoružanje, primenjivao zabranjene vidove naoružanja i paralelno rešavao vrlo mnogo svojih zdataka.

Uzrok agresije protiv SR Jugoslavije Jelena Guskova vidi ne u unutarpolitičkoj situaciji u zemlji.

U stvari bilo je reči o uspostavljanju novih političkih odnosa u Evropi. Srbija se ispostavila kao jedina zemlja koja se nije potčinila novih zahtevima – da kažemo direktno – Amerikanaca. Pred balkanskim zemljama u Jugoslaviji koja se raspadala stajala su dva puta: da se potčine, ili, kako je to učinila Srbija, da ne pristanu na uslove daljeg razvoja koji im se nude, da probaju da očuvaju svoju samostalnost i važnu ulogu na Balkanu. Uslovi i ultimatumi osipali su se na Srbe od maja 1992. godine, njihov broj se stalno uvećavao. Srbija je popuštala u mnogome, ali svoj suverenitet nije htela da ustupi. Na kraju se desilo ono što se desilo u noći između 24. i 25. marta 1999. godine.

Pred našim mikrofonom je bila rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Istituta za slavistiku RAN Jelena Guskova.

Preuzeto od “Glas Rusije”