Centar svetske revolucije preselio se na evropski kontinent. Kriza evra i agonija unije, uvlači jednu za drugom zemlje članice u vrtlog ekonomske i moralne propasti. Evropski samiti, jedan za drugim, proglašavaju kraj evro krize. Oporavak tržišta i povratak stabilnosti obećavaju se za sat, dan ili dva a onda novi pad, novi sunovrat. Indeksi evropskih berzi podseća na temperaturni grafikon neizlečivo bolesnog pacijenta.
Svakodnevno, situacija za narod Grčke postaje sve ozbiljnija. Probuđene iz prethodne apatije srednja i radnička klasa počinju da se bude i dolazi do rastućih dnevnih previranja. Kritičko raspoloženje prema kapitalističkom sistemu se razvijaju u masama, što predstavlja faktor iznenadnih i naglih promena. Takve promene, kao je objasni Trocki, stvaraju revolucionarnu svest u masama i predstavljaju ključnu karakteristiku pred-revolucionarnog stanja jednog društva.
Ultra leve grupice i sekte histerično upozoravaju na opasnost od jačanja neo-fašističkog pokreta. Naredni period doneće oštru polarizaciju na levu i desnu strano ali nikako i opasnost od fašističke ili Bonapartističke reakcije. Takvo upozorenje od strane ultra-levičara treba prihvatiti samo kao opomenu šta se može dogoditi ako radnička klasa stane i ne preuzme vlast i dozvoli da inicijativu u protestima preuzmu grčki neo-fašisti okupljeni oko Zlatne Zore.
Odnos snaga u društvu je danas u korist radništva, reakcija ima jako ograničene i male socijalne kapacitete. Ipak, iako je radnička klasa enormno porasla u snazi i jedinstvu, ako se tokom narednog perioda, od par godina, ne pronađe rešenje i ona ne preuzme vlast, delovi srednje klase mogu postati očajni i okrenuti se prema reakcionarnom režimu. Grčka vladajuća klasa, suočena sa teškom nestabilnosti, socijalnim nemirima i industrijskim problemima, počeće da se priprema za reakciju. Leve ideje i pozivi na štrajk, postaće nepoželjni i zakonski sankcionisani. Radničke vođe i njihove organizacije moraće da pređu u ilegalu kako bi izbegli progon i hapšenja, slično operaciji Gladio koja je vodjena od 1970 godine protiv komunista u Evropi.
U jednom trenutku bi ta reakcija mogla da sklizne i u vojni puč, slično kao i u 1967 godini, a uz pomoć raznih fašističkih bandi kao para milicije. Ali, Grčka ima snažnu revolucionarnu tradiciju i ovo bi dovelo do provokacije i izbijanje građanskog rata, a vladajuća klasa tek tad ne bi bila sigurna u svoju pobedu. Da li je ovo budućnost Grčke ? Ovo je samo upozorenje na ono što bi se moglo dogoditi u koliko radnici Grčke ne iskoriste svoju istorijsku šansu i preuzmu odgovornost za budućnost u svoje ruke.
Bliska budućnost staviće na probu sve političke stranke u Grčkoj uključujući i SIRIZA. Od poslednjih izbora, rukovodstvo SIRIZA je izmenilo svoje stavove, zahtev za nacionalizaciju banaka zamenjen je zahtevom za „kontrolu“, a zahtev za ukidanje Memoranduma zahtevom za „ponovne pregovore“. Vrlo, vrlo klizav teren. Ne postoji rešenje za grčke radnike unutar kapitalističkog sistema, bilo u okviru EU ili izvan EU. Kapitalizam je previše bolestan i nikakvo lečenje ili reforme više ne mogu dati pozitivne rezultate. Tvrditi nešto drugo je obmana radničke klase, jer nema srednjeg puta u nastaloj situaciji.
Događaji su takođe izazvali preispitivanje i rasprave unutar Grčke Komunističke Partije (KKE), koja se do sad ponaša veoma sektaški. Od maja do juna KKE je izgubila 50% svoga članstva !?. Rukovodstvo KKE nije prihvatilo lenjinističke principe i formiralo jedinstveni front sa SIRIZA, pravdajući to da je „SIRIZA samo još jedna partija levog centra , stvorena da bi zamenila PASOK“. Sve to i previše podseća na „Treći period“ staljinizma koji jedino može proizvesti podele, sa tragičnim posledicama, unutar radničkog pokreta. KKE ima snažne istorijske temelje građene tokom generacija. Na osnovu dosadašnjih dešavanje, moguće je da revolucionarni delovi partije dođu u sukob sa sektaškim vrhom i liderima partije. Samo na taj način će KKE moći da se priključi i odigra ključnu ulogu u grčkoj revoluciji.
Uprkos svim pokušajima buržoazije da spreči dolazak leve koalicije na vlast, pre ili kasnije, levičarska SIRIZA će uspeti. Ovo će otvoriti novu fazu grčke revolucije. Čim dođe na vlast, poče će intenzivni pritisci radnika sa jedne strane i kapitalista, uključujući i međunarodni kapital, sa druge strane. Ta vlada će morati da napravi izbor, ili da kapitulira pred pritiskom bankara i kapitalista, ili da mobiliše sve svoje snage i ukine kapitalizam. Ovo je potpuna realnost.
Uprkos svim pokušajima da se spreči buržoazije levu koaliciju od dolaska na vlast, pre ili kasnije, Siriza predvodi levičarska vlada će se pojaviti. Ovo će otvoriti novu fazu u grčkoj revoluciji. Čim dođe na vlast, doći će pod intenzivnim pritiskom radnika, s jedne strane, i od kapitalista, uključujući međunarodnog kapitala, s druge strane. Leva vlada će biti prinuđena da napravi izbor: ili kapitulira pred pritiskom bankara i kapitalista, ili mobiliše mase za ukidanje kapitalizma. Ovo je potpuno realnost. U ovakvim krizama, postoji samo jedan način. Svaki pokušaj saradnje sa kapitalizmom i parcijalno ograničavanje njegovog delovanja, stavljanja pod kontrolu ili popravljanja, samo bi stvari učinilo još gorim. Ako vlada levice ne zbaci kapitalizam, i promeni društveno uređenje, ona će izdati radnike i omladinu, izgubiti podršku srednje klase i utrti put za povratak desnice na vlast. Naravno, vlada desnice, koliko god bila nova, neće rešiti probleme i neće dugo trajati.
Danas su grčki marksisti u potpunosti uključeni u rad SIRIZA kao njeni aktivisti po preduzećima, gradovima, selima, školama, univerzitetima i sindikatima. Oni su odlučni da izgrade partiju sa snažnim marksističkim programom kao jedinim putem napred. To znači odbacivanje Memoranduma i nacionalizacija banaka i velikih monopola – mozgova i pokretača visoke ekonomije i organizovanje socijalističkog načina proizvodnje pod kontrolom radničkih saveta. To upravo znači vlast u rukama radničke klase. Takav program bi imao efekat elektriciteta u krizom pogođenoj Evropi, počevši od Španije, Portugala, Italije, Francuske. Uticaj bi bio sličan onom koji je izazvala velika oktobarska revolucija u Rusiji 1917 godine. To bi bio svetionik poniženim radnicima i omladini Evrope da prate isti put i preuzmu vlast i sudbinu u svoje ruke. Nema više ni vremena ni prostora za reformizam. Svaka kolaboracija sa kapitalistima je izdaja radničke klase i tako se i mora tretirati. Samo jasan i hrabar revolucionarni program može rešiti ovu krizu u korist masa.
U ovom trenutku, posle dve godine borbe i 18 opštih štrajkova, kao i korak-nazad na izborima, grčki radnici su uzeli predah. Međutim ta pauza neće trajati dugo jer su uslovi i situacija jako teški. Potpuno je nemoguće imati stabilnu vladu u ovim uslovima teške krize grčkog kapitalizma.
U međuvremenu, radničkoj klasi će biti predstavljene brojne mogućnosti dolaska na vlast. Revolucionarnih situacija će biti na pretek. Nepotrebno je objašnjavati da se samo sloganima i „dobrom voljom“ neće postići ništa, već isključivo i samo isključivo kompletnom promenom postojećeg sistema. Bitno je takođe da se udarna snaga grčkog marksizma izgradi što je brže moguće. Radnike i omladinu treba pridobiti i mobilisati sistemskim i energičnim marksističko-edukativnim radom.
Početak grčke revolucije pokazuje je da smo ušli u novu epohu ratova, revolucija i kontra-revolucija, a danas, ključ za rešenje svetske situacije leži u Evropi, počevši sa Grčkom.
Kapitalizam nastavlja svoju dugotrajnu samrtnu agoniju, dovodeći stanovništvo da granica krajnje bede i teških muka. Borba teoretičara i stratega kapitalizma da pronađu izlaz iz ćorsokaka će značiti dalje nove namete na grbaču radničke klase. Sve ovo , klasna borba, štrajkovi, beda i ratovi, nije viđeno još od vremena velike oktobarske revolucije. Događaji i oni koji slede duboko drmaju same temelje svih klasa. Objektivni uslovi za svetsku revoluciju ne samo da su zreli , već su i prezreli. Kapitalistički sistem je u potpunom ćorsokaku, što se odražava kroz duboku krizu i postojanje miliona nezaposlenih, gladnih i bednih.
Nove mlade generacije moraju da se naoružaju za naredne klasne borbe. Teorija i program marksizma će postati neprocenjivo oružje u njihovom revolucionarnom arsenalu. Mladi ljudi koji su shvatili i koji odbacuju kapitalizam, su predodređeni da odigraju ključnu ulogu. Njihov entuzijazam i nadahnuće , moraju se integrisati u partijama levice. „Samo svež entuzijazam i agresivni duh mladih mogu garantovati preliminarne uspehe u borbi“, objašnjava Trocki, „samo ti uspesi mogu da vrate najbolje elemente starije generacije na revolucionarni put.“ Zalažemo se potpunu materijalnu i duhovnu emancipaciju radničke klase kroz socijalističke revolucije. Bez toga, katastrofa preti celom naprednom čovečanstvu. Pred nama ne može biti većeg zadatka ni prečeg cilja.
RECIMO NE BANKARIMA I KAPITALISTIMA, ŽIVIMO SVOJ ŽIVOT !!!