Svu prozapadnu nečist, sve to raspadajuće socijalno smeće poželjno je istisnuti iz zemlje na Zapad, kako taj zloćudni tumor ne bi ovuda širio svoje opasne metastaze.
Još jedan poraz predsednika SAD Baraka Obame na unutar-političkom frontu koji se dogodio pre par dana (usled čega su već obe palate američkog Kongresa prešle pod kontrolu njegovih političkih oponenata Republikanaca), na najdirektniji način je povezan sa Rusijom. Zbog toga što je Obama olicetvorenje goluba mira u poređenju sa mnogima koji se sada suprotstavljaju domaćinu Bele kuće na Kapitol hilu. Bez obzira na to što je sadašnji predsednik učinio bukvalno sve što je moguće kako bi obuzdao Rusiju i iskoristio praktično sva sredstva da bi je ponovo potčinio američkom diktatu. Prema mišljenju niza ruskih političkih analitičara, predsednik SAD je u ovom trenutku uzeo kurs na svrgavanje Vladimira Putina posredstvom organizovanja državnog prevrata u Rusiji. I upravo neophodnošću stvaranja povoljnih uslova za takav prevrat, objašnjava se američka avantura u Ukrajini.
Ipak, Obamini oponenti u Kongresu smatraju da on nedovoljno čini na planu suzbijanja Rusije i spremni su ići mnogo dalje – sve do pokretanja pravog rata protiv goropadne zemlje. Već danas se u Senatu SAD razmatraju pitanja da se sankcijama protiv Rusije pridoda snaga federalnog zakona i da se skinu sva ograničenja u odnosu na naoružavanje armije ukrajinskog režima gurnutog od strane tih istih Amerikanaca u rat protiv Rusije. Već sada je očigledno da će se svi kandidati za budućeg predsednika SAD međusobno boriti u stepenu neprijateljstva prema Rusiji i da će “oživeti globalno rukovodstvo SAD koje je porušeno od strane Obame”. I ostaje samo da se nadamo da su u Kremlju u potpunosti svesni toga ....
Svu prozapadnu nečist, sve to raspadajuće socijalno smeće poželjno je istisnuti iz zemlje na Zapad, kako taj zloćudni tumor ne bi ovuda širio svoje opasne metastaze.
Još jedan poraz predsednika SAD Baraka Obame na unutar-političkom frontu koji se dogodio pre par dana (usled čega su već obe palate američkog Kongresa prešle pod kontrolu njegovih političkih oponenata Republikanaca), na najdirektniji način je povezan sa Rusijom. Zbog toga što je Obama olicetvorenje goluba mira u poređenju sa mnogima koji se sada suprotstavljaju domaćinu Bele kuće na Kapitol hilu. Bez obzira na to što je sadašnji predsednik učinio bukvalno sve što je moguće kako bi obuzdao Rusiju i iskoristio praktično sva sredstva da bi je ponovo potčinio američkom diktatu. Prema mišljenju niza ruskih političkih analitičara, predsednik SAD je u ovom trenutku uzeo kurs na svrgavanje Vladimira Putina posredstvom organizovanja državnog prevrata u Rusiji. I upravo neophodnošću stvaranja povoljnih uslova za takav prevrat, objašnjava se američka avantura u Ukrajini.
Ipak, Obamini oponenti u Kongresu smatraju da on nedovoljno čini na planu suzbijanja Rusije i spremni su ići mnogo dalje – sve do pokretanja pravog rata protiv goropadne zemlje. Već danas se u Senatu SAD razmatraju pitanja da se sankcijama protiv Rusije pridoda snaga federalnog zakona i da se skinu sva ograničenja u odnosu na naoružavanje armije ukrajinskog režima gurnutog od strane tih istih Amerikanaca u rat protiv Rusije. Već sada je očigledno da će se svi kandidati za budućeg predsednika SAD međusobno boriti u stepenu neprijateljstva prema Rusiji i da će “oživeti globalno rukovodstvo SAD koje je porušeno od strane Obame”. I ostaje samo da se nadamo da su u Kremlju u potpunosti svesni toga.
Rusija ne može očekivati nikakve poštede od tih pobornika globalne hegemonije SAD i zakletih neprijatelja svih koji se tome protive. Ovo pišem sa punim znanjem suštine pitanja, kao bivši državljanin Ukrajine koji je svojim očima video kakvim se zverskim, necivilizovanim i krvavim metodama privodi na potpuno povinovanje zemlja koja se drznula na nepovinovanje Vašingtonu.
Imajući u vidu ovu ukrajinsku lekciju, samoj Rusiji je od životne važnosti da iskoristi vreme koje joj je ostalo do praktični neizbežnog vrhunca sukoba sa Zapadom, za maksimalno punu pripremu zemlje za taj sukob u ekonomskoj, socijalnoj, vojnoj i ideološkoj oblasti. I ukoliko je potrebno, sve do reorganizacije celog društva na vojno-mobilizacijskoj osnovi.
Ovde bi trebalo da dođe do svojevrsnog psihološkog restartovanja ruskog društva. Narod mora da oseti bezuslovnu brigu o njemu, višu pravednost dejstava državne vlasti, nedostatak jakih unutrašnjih stimulansa (tipa pete kolone i bezobraznih provokatora iz “krem društva”), kao i prekid sadašnje potpune dominacije razarajuće prozapadne propagande u zemlji. Razuzdani život sadašnje “elite” sa njenim fantastičnim platama, zlatnim padobranima, kilometarskim jahtama, carskim obezbeđenjem itd, mora biti u korenu presečeno. Model ličnog ponašanja za celokupnu vrhušku mora predstavljati sam Vladimir Putin, koji je prvi put za mnogo godina uzeo slobodan dan radi proslave svog rođendana.
Zbog pronevere državne blagajne i korupcije u posebno krupnim razmerama kao i zbog posebno teških i društveno opasnih zločina, mora biti obnovljena smrtna kazna. Na kraju, potrebno je celu vertikalu vlasti očistiti od sumnjivih, odioznih delatnika koji su se tamo zaglavili od početka devedesetih godina i koji narod jasno asociraju na rasprodaju Rusije i predaju njenih interesa Zapadu. Svi ovi glamurozni likovi čija se glavna svrha ogledala u projavi političke korektnosti Rusije ugodne Zapadu, treba da izgube posao zbog gubitka aktuelnosti tog zadatka. Predsednik Rusije u svom okruženju treba da zadrži samo ljude koji su potvrdili reputaciju vernih slugu ruske države i oštro pojačati zapošljavanje novog menadžmenta, ideoloških i vojnih kadrova strogo državno-patriotske orjentacije. I ne samo iz Rusije nego iz čitavog ruskog sveta, pa tako i iz Novorusije.
Ideološki rad sa društvom treba da bude kardinalno restruktuiran. Neophodno je prekinuti sa nekontrolisanim nametanjem stanovništvu atmosfere uljuljkujuće bezbrižnosti koju plasiraju mediji koji pripadaju ko zna kome, bezbrižnosti koja uteruje ljude u stanje bezumnog povrća koje odustaje od danas veoma popularne filozofije “paljenja života”, od neagtivnog odnosa prema stvaralačkom radu što je apsolutno tuđe tradiciji našeg naroda. U osnove vaspitne politike treba da se stavi obnova radnog morala, vladavina maksime “ko ne radi, taj ne jede”, žestoko proganjanje parazitstva, presecanje prekomernih spekulacija kao izvora lake zarade koji gase želju za bavljenjem proizvodnim radom.
Državno-patriotska svest (posebno omladine), osećanje neraskidive povezanosti lične sudbine pa čak i ličnog opstanka sa sudbinom i opstankom zemlje treba da se formira u non-stop režimu i da postane glavna linija ruskih medija. Potrebno je oštro pojačati odgovornost za antidržavnu propagandu, u tom smislu i za mimikriju koja se skriva iza “slobode govora”. Svi mediji koji se finansiraju iz inostranstva moraju ili naći lokalne finansijere ili prekinuti svoju delatnost. U društvu mora biti preovlađujuća tema kolektivizma, uzajamne pomoći, samoograničavanja u momentima teškim za državu. Takozvani kulturni delatnici nesposobni da odgovore tom izazovu vremena i nesposobni da pomognu formiranju novog društvenog morala, ne smeju biti u mogućnosti da narod dovode u depresiju senilnim zaklinjanjima na temu “karaula, sve je propalo!” Životinjski egoizam, bezgranično potrošačko društvo, filozofija “čovek je čoveku vuk” moraju biti stavljeni izvan zakona i svim silama proterani iz društva. A nosioci sličnih primitivnih instikata treba da budu okruženi sveopštim prezrenjem i da osete da im zemlja gori pod nogama.
Svu prozapadnu nečist, sve to raspadajuće socijalno smeće poželjno je istisnuti iz zemlje na Zapad, kako taj zloćudni tumor ne bi ovuda širio svoje opasne metastaze. I naravno, Rusija mora da nastavi pravcem forsiranja odbrambene moći zemlje. Nikakve takozvane finansijske teškoće ne smeju to da sprečavaju. Oni ministri i top menadžeri koji nisu sposobni da rade u uslovima mobilizacijskog tipa privrede moraju napustiti svoje položaje kao nesposobni, bez ikakvih zlatnih padobrana.
Program vojne izgradnje mora biti preispitan uz uzimanje u obzir realno preostalih zaliha vremena i odustati od bezgraničnih rokova planiranja sa mutno-neodgovornom perspektivom do 2030. godine. Princip – to što ne bude pucalo posle godinu dana, nije potrebno – treba da postane pravilo (sa retkim izuzecima). Vojna industrija, zajedno sa širenjem proizvodnje najnaprednijih modela vojne tehnike, treba da se na najozbiljniji način odnosi prema ubrzanom remontu i onbavljanju još uvek ogromnih rezervi efikasnog sovjetskog oružja, sa ciljem da se stvori materijalna baza za maksimalno brzo formiranje armije ratnog perioda. Formiranje profesionalnih komponenti Oružanih snaga Rusije ne sme ni u kom slučaju da isključi sistem mera koje su neophodne za masovnu mobilizaciju vojno-obučenog stanovništva na osnovu Zakona o opštoj vojnoj obavezi.
U procesu proizvodnje modela naoružanja mora biti obezbeđena maksimalna racionalnost i jednostavnost njihove konstrukcije bez skupih “opcija” koje su zbog zarade postale uobičajene kod proizvođača, ali iz perspektive ratnog vremena sumnjivih za masovnu proizvodnju. Neophodno je izuzetno brzo obezbediti potpunu nezavisnost odbrambenog kompleksa od bilo kakvih uvoznih komponenti, a u slučaju nemogućnosti odustajanja od njih, odgovarajuće proizvode treba ukloniti sa proizvodne trake i zameniti ih otadžbinskim analognim proizvodima.
Imajući u vidu negativan razvoj međunarodne situacije došlo je vreme da Rusija revidira čitav kompleks svojih odnosa sa tzv. partnerima i strateškim saveznicima. Rusiju više ne bi smela da zadovoljava situacija zamagljene neopredeljenosti, pri kojoj ova ili ona zemlja nema nikakvih konkretnih obaveza prema Moskvi koristeći se najpovlašćenijim režimom odnosa i ima mogućnost da dobija od Rusije izdašnu ekonomsku pomoć. Princip “ko nije sa nama taj je protiv nas” na ovoj etapi postaje posebno aktuelan. Šefovima odgovarajućih država koje shvataju da će upravo oni postati prvi objekti ekspanzije Zapada, a u slučaju poraza Rusije i njihov brzi plen, mora se jasno definisati sa kim će ta zemlja ići u budućnosti. I ako se opredeli za Rusiju, to mora biti izraženo u formiranju potpuno jasnog vojno-političkog formata našeg jedinstva i uzajamne pomoći, a ne nekakvim nejasnim i neobavezujućim formatima. Druga mogućnost, osim praktičnog ponovnog stvaranja u ovom ili onom obliku, jedinstvene državnosti naroda bivšeg SSSR-a, na tom putu se ne predviđa. U vezi sa odnosom prema avanturističkom zauzimanju Ukrajine od strane Zapada, Moskva mora nstaviti doslednu, mudru liniju, zasnovanu na tom shvatanju da današnji Zapad nije u stanju da proguta tako krupan zalogaj plena i on će ih neminovno ugušiti. Što Rusija mora neumorno promovisati. Ne sme se dozvoliti nikakav rat sa bratskim narodom Ukrajine, kao ni veštačko konzerviranje nenarodnog okupacionog kijevskog režima.
Naravno – sve ovo što smo gore naveli, ne mora se izvršiti. Nego sresti groznu budućnost u sadašnjem raslabljenom stanju, oslanjajući se na zloglasno “možda”. I nastavljati po navici za sve kriviti rusku vlast na sve načine. Ne primećujući u sebi ljubljenom nikakve mane i nedostatke koje treba ispraviti. Samo što tada nije zgoreg znati da istorijski neprijatelj Rusije – anglosaksonski Zapad – upravo na to i računa. Zato što on dobro shvata da nema nikakvih šansi da pobedi tehnički dobro pripremljenu Rusiju, bez unutrašnjih razdora i moralno naoružanu. A naša celokupna istorija – očigledna je potvrda toga.
Prevod sa ruskog: http://www.regnum.ru/news/polit/1864196.html