Kada se stavi “dogovor” u odnos prema međunarodnom pravu, prema Ustavu Srbije, prema Rezoluciji 1244 dobija se veličina izdaje vladajućih kvislinga.
Najpribližniji pojam za realnost je pojam stvarnost.
Realnost je po Lefevru predmet i cilj spoznaje, uporište delovanja.Realnost želimo da dostignemo bilo radi njenog učvršćenja, bilo da želimo da je preobrazimo.isto tako realnost se može opisati i kao stanje svesti, bilo individualne, bilo kolektivne. Svest se rađa iz problema, protivrečnosti i sukoba.
Sloboda predstavlja između ostalog i izbor, a ako izbora nema to označava ropstvo. Ropstvo je da „EU nema alternativu“, jer tu nema izbora, tu se kolektivitetu ne ostavlja mogućnost drugog izbora. Nužnost predstavlja odabir između više mogućnosti.
Realno je prolazna i površna strana postojanja. Da bismo bliže objasnili pojam realnosti, moramo ga dovesti u vezu sa mnogim drugim pojmovima koji ga bliže određuju. Jedan od njih je pojam igre.igra predstavlja prevaru, obmanu ili nadjačavanje slabijeg protivnika od strane jačeg protivnika. Ako primenimo gora navedeno na slučaj Kosova i Metohije u igri su četiri strane. Na jednoj su Srpska kvislinška vlast, zapadni okupatori i Narkomansko teroristička vlast u Prištini, a na drugoj strani je srpski narod. U toku ove igra srpski narod treba da bude obmanut da je sadašnja vlast na njegovoj strani, a ne na strani okupatora čije naloge izvršava. Cilj je da se stvori utisak kod srpskog naroda o „veličini pobede srpske strane u Briselu“ i da se veleizdaja pretvori u pobedu.
Kada se stavi “dogovor” u odnos prema međunarodnom pravu, prema Ustavu Srbije, prema Rezoluciji 1244 dobija se veličina izdaje vladajućih kvislinga. Kada ovi obave posao oko izdaje KiM, onda će biti novih izbora, gde se vlast smeši koaliciji DS i LDP kako bi na red stigli Raška oblast i Vojvodina. U Srbiji je od 2 000 god. nametnuta kvislinška vlast kojoj je jedini zadatak da izvršava volju zapada. Gotovo sve stranke su pod neposrednom kontrolom zapada, tako da je potpuno sve jedno po interese zapada ko će biti na vlasti u ostatku Srbije. Samo tako postaje jasno zašto vladajući kvislinzi po želji zapada uništavaju zemlju nad kojom vladaju.
Projektovana „realnost“ sa strane zapada predstavlja težnju da se ovlada prirodnim bogatstvima južne srpske pokrajine. Pošto je u ovom slučaju rat bio jeftiniji od kupovanja srpskih sirovina, onda je rata i bilo. Nije Srbija izuzetak od pravila. Slaba nezaštićena zemlja predstavljala lak plen. Zapad ne plaća ništa što ne mora da plati. Kad može bez posledica da krši bilo kakve dogovore, on ih krši. Otima bez obzira na broj mrtvih, patnje i muke naroda protiv koga je usmerio svoj vojni potencijal. Sem otimanja teritorije, rat je postao veoma isplativ biznis gde se ostvaruju basnoslovni profiti. Što uništavaju napadnute zemlje, zapadne skotove to uopšte ne zanima.
Prazna priča koju servira srpski trojac bez kormilara o neophodnosti „konačnog“ rešenja za KiM predstavlja izdaju, jer je Srbija u ovom istorijskom trenutku na najnižem političkom,ekonomskom i vojnom nivou. U diplomatskim pregovorima ne možete tražiti više od skromnog zahteva i dobiti više od još skromnijeg ustupka ukoliko ste mala zemlja i bez saveznika iz kruga velikih sila. To se mora znati, tome nas istorija uči. Za više je potrebno savezništvo sa silama u čije ste interese "uklopljeni", a takođe jaka vojska, stabilna i jaka ekonomija. Srbija, nažalost, time u ovom trenutku ne raspolaže jer je dovedena na ivicu nestanka uz odlučujući doprinos vladajućeg nesoja od 2 000 god..
Nemogućnost sagledavanja celokupne slike, zapravo stvara distorziju istine i pokazuje neku drugu virtuelnu realnost. Živimo u svetu kako malih, tako i ogromnih laži koje čine naš život gotovo virtuelnim, odnosno lažnim. Osećamo se kao da smo slepi,gluvi i nemi i kao da uopšte nismo svesni stvari i događaja oko nas. Teško se pomiriti s činjenicom da iskrivljena slika zapravo definiše ono što vidimo i da je to jedina realnost koja postoji.
Ovakvim “dogovorom” i ovakvim prihvatanjem “realnosti” Srbija jednostavno prestaje da postoji. Ulazimo u postupak još većih i bržih otkidanja srpske teritorije, sve do konačnog nestanka srpske države i srpskog naroda.
Da smo imali drugačiju vlast koja je izvirala iz samog naroda i da je ta vlast bila odgovorna građanima Srbije, a ne zapadnim skotovima jedan od mogućih pravaca delovanja, ma kako paradoksalno delovalo sada, je pozivanje na međunarodno pravo kojim se Srbiji garantovala celokupnost, odnosno teritorijalni integritet. U tom smislu Skupština Republike Srbije je morala proglasiti okupaciju Pokrajine Kosova i Metohije, prekinuti svaki oblik približavanja EUropskoj Uniji i potražiti saveznike i ekonomske partnere van EU i SAD. Pošto je sve urađeno suprotno i na štetu srpskog naroda, Šiptarima je srpska kvislinška vlast omogućila nezavisnost. Ovim je potpisana kapitulacija i time potpuno legalizovana okupacija, čime je Srbija razbijena u param parčad.
Od danas je u Srbiji reč realnost postala sinonim za veleizdaju.
“Moramo da prihvatimo REALNOST” bez prestanka trube srpski neprijatelji u zemlji i na zapadu. Prihvatanjem te mantre Srbija sama ruši ruši temelje međunarodnih odnosa,ljudskih prava i mogućnost rešavanja konflikata. Ko sada može da stane u zaštitu srpskih interesa?
Ta fraza je konačno dobila potpuni i gotovo nepovratni lik - NEZAVISNO I OD STRANE SRBIJE PRIZNATO KOSOVO.
Ovde su kreatori Novog svetskog poretka svojom “realnošću” nametnuli srpskom narodu preko srpskih kvislinga svih boja, njihovo shvatanje sveta i njihovu ideologiju. Ovo je vreme kada svi srpski neprijatelji mogu da podignu čase i nazdrave još jednom srpskom porazu. Sada će sve vrane da se ostrve na leš koji se zove Srbija, a svi mi ostali kojima je Srbija u srcu ispijamo još jednu čašu žuči.
Bez obzira na sve, još jedanput, po ko zna koji put, javno saopštavamo da je za Komunističku Partiju Srbije AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i vratićemo Pokrajinu kad – tad pod pravni suverenitet Republike Srbije.
Srbi, dogodine u Prištini i Prizrenu!