7. jul ... dan ustanka protiv okupatora

Narod Srbije danas sa ponosom obeležava dan kada je snagom slobodarskih uverenje ustao protiv fašističkih okupatora i zapalio prvu ustaničku iskru u poniženoj i porobljenoj Evropi. To je čin sa kojim se, kao narod, možemo ponositi, a ne stideti i odricati ga se, kako to danas zagovaraju neke nove snage mraka i nastavljači tradicije SS divizija.

Srpski je narod u Drugom svetskom ratu branio pravo na slobodu i svoju državu, ali se Narodno-oslobodilački pokret borio i za civilizacijske vrednosti kao što su opismenjavanje stanovništva ili emancipacija žene.

Time su postavljeni temelji za sveopšti napredak i prosperitet našeg naroda koji je počeo posle oslobođenja i ne može biti osporen nikakvim lažima i neistinama, obeležavanje 7. jula je poruka onima koji relativiziraju i umanjuju istinu o stradanju srpskog naroda pod fašizmom i njegovom doprinosu borbi protiv fašizma. Ne sme se dozvoliti da se političkom trgovinom danas umanjuju zlodela i promeni uloga okupatora i njihovih slugu, da se zaborave stotine hiljada datih života u toj borbi i da se na njihovim grobovima glorifikuju oni koju su na svoj narod krenuli puškom i kamom zarad Firera i svastike.

Dan koji je pola veka u Srbiji slavljen kao Dan ustanka, a koji je odlukom kvislinške vlade 2001. godine kao državni praznik bio ukinut, obeležava se danas od strane časnog dela srpskog naroda, koji se nije odrekao svoje istorije i svog ponosa.

U Beloj Crkvi nije pucao brat na brata, već je srpski rodoljub i borac za slobodu pucao na fašističkog okupatora, koga je verno, svesno i dobrovoljno predstavljao srpski kvisling.

Sedmi jul više nije državni praznik. To je interes tekuće politike, ali se on ne može izbaciti iz istorije i narodnog sećanja. On je u istoriji Srbije gromada i takav će i ostati. Nadamo se boljim vremenima i čestitim ljudima koji će čuvati sećanje na delo hrabrih julskih ustanika i poštovati stečenu slavu svojih predaka.