... mučnina ne prolazi
Nije čestito ni zauzeo poziciju predsednika Srbije, a Tomislavu Nikoliću je odmah u posetu došla bulumenta raznoraznog ološa sa zapada koji su ga podsetili da ne skrene sa utabanog puta propasti koji nam je trasirao Boris Tadić. Ako je do sada Tadić klečao pred zapadom, očekuje se da će Nikolić morati da puzi pred njima. Prošlost, koja se nadvija u svakom trenu nad Nikolićem, patriotizam i zaštita srpskih nacionalnih interesa makar i lažni, sada moraju delima biti zgaženi kako bi se opravdalo „poverenje“ zapada. Nemojmo se zavaravati. Zapad nikome od Srba ne veruje. Nemoguće je nekoga uništavati, a da taj neko hrli u zagrljaj svojim dželatima. Možda zapad ne shvata da su srpski političari spremni da unište narod nad kojim vladaju zarad ličnih i interesa zapada. Valjda ne mogu da shvate da u svetskom ludilu postoji neko još pokvareniji i luđi od njih samih kojima interes naroda ne znači ništa. Njihovi psiholozi veoma dobro znaju da je takvo stanje neodrživo na duži rok i da je sada jedinstvena prilika da, dok su ove protuve na vlasti, ostvare sopstvene interese.
Nemojmo se zavaravati. Razlika u politici između Nikolića i Tadića ne postoji. Smena na mestu predsednika Srbije apsolutno ništa ne znači, jer između njih dvojice ne postoje gotovo nikakve razlike. Sa stanovišta zapada, potpuno sve jedno je ko je predsednik Srbije. Važno je jedino da se politika ne menja. Za sada mogu potpuno mirno da spavaju. Ništa se neće promeniti. I dalje će ludačka politika ulaska u Četvrti rajh koji poprima sve uočljivije obrise, biti ideja vodilja srpskih kvislinga. Niko od njih nema nikakvu ideološku ravan na kojoj počiva njihovo delovanje, sem bednog pragmatizma kojim se ostvaruje lično bogaćenje, a kao posledica toga propast naroda i države. Statistički podaci, čak i ovako frizirani, pokazuju sveopšte propadanje kojem nema ravnog u srpskoj istoriji. Čak su nam i svaku nadu u bolje sutra ubili.
Srbija je okupirana zemlja i spolja i iznutra. Zemlja koja nema industriju, a poljoprivredu na izdisaju ne može da opstane na duži rok. Postavlja se pitanje od čega takva zemlja može da živi?
Iako sve to zna Nikolić, ni jednom rečju to ne spominje. Frazeologija i prazne misli koje nikoga ne obavezuju na akciju, očigledna podudarnost stavova sa Tadićem, nagoveštavaju još gore dane za Srbiju. Srbija ionako iovako ne predstavlja ozbiljnu državu. Toliko je jadna postala da od takozvanog regiona ( šta je to i dokle se prostire) niko sem Crne Gore nije poslao izaslanike na ustoličrnje „srpskog“ predsednika. Jadni govor začinjen himnama Srbije i Četvrtog rajha kao i završna reč germanskog izaslanika, ostavlja samo gorak ukus u ustima i potpuni prezir prema instituciji predsednika koji nije našao snage da bar ispoštuje privid državnosti Srbije. Nije bilo potrebno da mu iko suflira i da time pokaže nedvosmisleno čija je kolonija Srbija i ko zaista vlada Srbijom.
Odavno je Nikolić shvatio da se patriotizam ne isplati. Iako nema izvršnu vlast, makar je mogao dići svoj glas kada je zabranjen Obraz na inicijativu pederskog lobija. Neverovatno je da u Srbiji mogu legalno da deluju „nevladine“ organizacije i pojedine političke partije koje mrze Srbiju i srpski narod iz dna duše, gde njihovim čelnicima zbog besa ide pena na usta na pomen Srbije i Srba. Umesto da takve političke i moralne nakaze dobiju zaslužene kazne zbog veleizdaje države i naroda, njima se smeši vlast i sve što uz vlast ide. Očito je da sve što se radi na uništavanju Srbije i srpskog naroda ima svoju vrednost koja se izražava kroz pohvale, nagrade i priznanja od raznoraznih zapadnih vladinih i „nevladinih“ ustanova i organizacija, kao i samih država zapada. Zapad nagrađuje samo po završenom poslu, a ni avans im nije stran u pojedinim slučajevima. U srpskom slučaju za šaku krvavih dolara, Srbija se nalazi na pragu nestanka.
I Nikolić će kao i Tadić da nam ispira mozak i pravi budale od nas da tumači zapad na način koji vređa našu inteligenciju i zdrav razum, da od crnog pravi belo. U čije ime i za čiji račun? Za račun Srbije svakako ne.