Криза без краја

Дубока криза се укоренила у западном капитализму изазивајући масовну незапосленост, осиромашење људи као и срозавање социјалних функција државе, а са друге стране криза подстиче нагли милитантни тоталитаризам на западу како би се под контролу ставило становништво дотичних земаља, а истовремено обезбедио људски материјал за вођење нових ратова које воде или ће покренути САД и њихови подрепаши из Натоа.Рат је неопходан услов за реструктуирање глобалне западне економије и за смањивање људских права људи на западу која су тешком муком и уз не мале жртве остварена. Опасно љуљање глобалног капитализма који показује да није систем који је по мери човека, изазива ужас код формалних и неформалних господара западне цивилизације од губитка моћи који неминовно следи са променом друштвено-политичког уређења. Управо због тога западна плутократија настоји да кроз милитаризацију друштва и стварања полицијске државе оствари потпуну контролу над појединцем како би се у друштву остварио status quo за дуги низ година. Глобална звер звана Нато пакт је под политичком контролом западне плутократије и извршилац циљева које политика није могла да оствари „мирним“ путем.Моћна западна плутократија која држи медије под својом контролом умива стварност и чисти је од свих могућих критика да јавност не би схватила да капитализам није ништа друго него корупција, финансијске махинације и превара и да постоји социјализам као алтернатива том дубоко нехуманом систему. Социјализам , а касније и комунизам постају егзистенцијална нужност човечанства, ако човечанство хоће да преживи. Ова криза није само економско-друштвена она је пре свега духовна криза. Решење није ни капиталистички „морал“, ни религијски морал, већ пре свега комунистички морал који једино може да успостави хумане односе међу људима и спречи милитантни тоталитаризам који је закономерна последица развоја капитализма.
Слом светских финансија није циклично појављивање криза у капитализму, већ је криза уткана у саму срж капиталистичког начина производње где сврха производње није задовољавање друштвених потреба, већ је сврха профит, профит и ништа друго. Слом финансијских тржишта 2008 год. била је измећу осталог и последица институционализованих превара и ни од кога контролисаних берзанских финансијских манипулација. Када су се западне банке нашле у колапсу, западне државе су интервенисале штампањем енормних количина долара и евра како би спасиле од банкрота комплетни западни капиталистички систем. Тиме је извршен највећи трансфер новца у модерној историји. Не треба заборавити да је новац такође и друштвени однос и друштвена обавеза која је наметнула дуг многим будућим генерацијама које га готово сигурно неће моћи вратити. Тиме су капиталистичке државе појеле своју будућност, јер је овај друштвено-политички систем доживео крах. Штампањем долара, евра и других валута без покрића само се одлаже неминовни крај у виду банкрота многих држава. Неминовни крај се одлаже драстичним смањивањем социјалних давања као што су пензије, социјална помоћ, здравство, школство, култура, a такође и инвестиције.Све ово води ка снижавању  животног стандарда становништва и расту криминала и корупције. Порези ће се неумитно повећати. Ни једна држава запада нема начин да се извуче из омче јавних дугова. Уосталом то и јесте идеја господара западног света да се направи што је могуће већи јаз између два супротстављена друштвена слоја, власника капитала и власника радне снаге. Све се свело на то да се концентрација капитала и моћи преда што је могуће мањем  броју руку и да се оствари потпуна контрола и још суровија експлоатација над свима осталима који капитал не поседују. За остварење тога циља потребна је што јача полицијска држава која би контролисала како опозицију, тако и појединца у циљу сузбијања сваког организованог отпора тоталитаризацији друштва.
Где је Србија у овој игри
Сви ми осећамо да нам се држава и друштво распадају. Србија, вољом компрадора на власти одавно је у сукобу како са интересима народа, тако и са здравим разумом. Интерес народа и државе су сарадња са оним земљама које имају истоветне интересе, а интерес власти је беспоговорно служење западној плутократији, правим  господарима српске судбине. Да би што лакше и што дуже владали неопходно је било уништити сваку помисао на српски традиционални морал и комунистички морал који је тешком муком грађен више деценија. Што је друштво поквареније и у моралном смислу болесније, то је лакше владати над њим. Наравно, то се покрива фразама и лупетању о некаквим „ европским вредностима“ за све огавности које нам стижу са запада које се такође покривају провидним фразама о „људским правима и слободама“. Оно што је овде неопходно истаћи је да су многи „представници народа“ чланови масонерије, малтешких витезова и ко зна још каквих организација којима је циљ вечно управљање светом. Наравно да они никада неће бити чланови Билдербершког клуба, као ни Римског клуба нити сличних организација, већ ће увек бити само слепи извршиоци воље западне плутократије.  
Шта је излаз
У овој текућој игри Србија може да представља оазу руског утицаја од највећег значаја захваљујући захваљујући географском положају и вековним симпатијама два народа , као и заједничким интересима. Интерес проласка Јужног тока гасовода кроз Србију, омогућава Србији потпуну безбедност од помахниталог западног капитализма, јер је гасовод Јужни ток продужена рука руске државе и ко год би покушао да угрози територију Србије директно би ушао у конфликт са Русијом, а тако нешто би био „луксуз“ за сваку иоле нормалну европску државу.
Свима онима који воде српску државу треба да буде јасно да у новој геостратешкој политици Србија треба да гради што тешње везе са Русијом и осталим земљама које имају или су имале судбину сличну нашој. Остаје само велика забринутост  што слепи и заблудели српски компрадори политиком „Европска унија нема алтернативу“ воде српску државу у нестајање. Мудри политичари каквих данас нема на српској политичкој сцени ( иначе не би били компрадори, већ државници) креирали би политику гледајући најмање 20 година унапред, а не од данас до сутра, па нас не би својим идиотиским потезима свакодневно шокирали. Закамуфлирани својом пропалом „безалтернативном“ идеологијом, неспособни да схвате светска кретања,огрезли у корупцију,алавост сваке врсте и криминал, грчевито се држе власти као полуге за остварење својих личних и групно-партијских пљачкашких интереса. Јужни ток би била брана заштитница од западних лудака који би и даље да територијално черупају српску државу. Зато и не треба да чуди изузетно јак отпор западних подрепаша у Србији који се противе било каквом како енергетском, тако и сваком другом повезивању са Русијом и другим нама наклоњеним државама. То је и једини пут да се ова злочиначка демократура која је уништила српску државу и бацила је у друштвено-економску пропаст једном за свагда баци на сметлиште историје.  Уместо да се позабаве наступајућом социјалном катастрофом српски компрадори, потпуно неспособни да схвате светске друштвене процесе, замајавају народ глупавим причама о чланству у банкротираној Европској Унији као да је то чланство решење свих српских проблема, а не схватају да се та иста ЕУ распада под буџетским дефицитима, штампаним еврима без покрића и лажним статистичким подацима. Потпуна неморалност српских компрадора се огледа у тежњи многих од њих да Србија постане чланица  Нато пакта који нам је уништио земљу, створио лажну државу „Косово“ и убијао становништво Србије. Све ово тим будалама није важно. Једино је важно да се држава што више опљачка. У Србији је  корупција постала најмоћнија привредна грана која служи за исисавање новца из беспомоћног становништва, а  илузија „слободе“ увођењем вишепартијског система и увођење „тржишне“ економије одвела је становништво Србије директно у економско ропство, а то јесте закон „слободног“ тржишта.
Овде већ по ко зна који пут понављамо да је једино решење за опстанак Србије као државе промена друштвено-политичког система, али не насилно, већ сазревањем свести у сваком од нас да нас капитализам неминовно води ка неумитном и брзом биолошком нестанку, што се из дана у дан по многим параметрима све јасније види.

 

 

 

 

Грчка:  будућност Европе

Ако се питамо одакле долазе милијарде евра и долара, које неким чудом пуне касе банкара и шпекуланата, одговор је: из наших џепова.
Нема морала у капитализму !
Пензије и плате у јавном сектору и јавна потрошња се жртвују на олтар националне солидарности, а у корист крупног капитала.Сви и све може да пропадне само крупан капитал мора да опстане. Грчка садашња и претходна власт су задужиле Грчку преко сваке мере, трпајући масне провизије у сопствене џепове, а дуг су превалиле на све Грке. Ово је велика превара мултинационалног капитала који је све Грке претворио у модерно робље. Користећи све слабости и недостатке система, Грчкој се припрема још већа ескалација кризе. 
Грчки пример је поучан !
Европска Унија није Унија рада, већ Унија капитала. Није створена да би њени становници имали користи, већ да би се глобални капитал несметано ширио не марећи за државне границе. Европска Унија је средство да се уништи национални капитал, а да тријумфује глобални. На примеру Грчке видимо да се „помоћ“, а у ствари кредити одобравају по каматној стопи од 5%, док је уобичајена каматна стопа 3%.. Ово је пародија европске солидарности која има за циљ само једно: да од грчког народа исцеди сваки евро и омогући глобалном банкарском капиталу још већи профит. Ово је леп пример капиталистичког „ хуманизма“: што већи профит у што краћем року, па и по цену гурања људи у што веће сиромаштво. Ова судбина није намењена само Грчкој. Намењена је готово комплетној Европској Унији како би се остварио неолиберални сан да националне државе не постоје, да сви народи постану робови, а да само власници крупног капитала наставе да бесконачно владају.
Лекција је научена !   
Оно што крупан капитал и западна плутократија нису предвидели је протест грчког народа који је прозрео њихову игру. У Грчкој штрајкови не престају. Грчки народ неће пристати да буде робље Новог светског поретка. Комунистичка партија Грчке се налази на челу протеста и сада је трећа политичка снага у земљи. Она је била природни стижер око кога се окупљају све синдикалне организације. Комунистичка партија Грчке којој је одредница марксистичко-лењинистичко учење прераста у водећу политичку снагу која једина може да променом друштвено-економског уређења извуче грчки народ из кризе у коју су је увукли грчки компрадори, саучесници у гурању грчког народа у чељусти полмахниталог глобалног капитала. Грчка криза је само увод у оно што чека Шпанију, Италију,Португалију, Ирску, Француску и остале посткомунистичке земље Источне Европе, а сада чланице банкротиране Европске Уније.
Овај сценарио се припрема  и Србији. Не дозволимо да се пример комшија понови и у нашој кући. Једини пут је да се комплетна левица уједини како би представљала значајну политичку снагу која би могла поразити помахнитали капитализам.

 

 

 

 

 

Докле се стигло са уништавањем Србије

Анализирајући садашњи тренутак развоја капитализма, можемо закључити да је капитализам дошао у једну изузетну опасну фазу када западна плутократија покушава да приграби све преостале светске ресурсе којима би располагали по својој вољи. На глобалном нивоу тиме ризикује светски сукоб против земаља које нису успели да подјарме.
За остварење својих интереса инсталирали су своје марионете у многим земљама света. Ни Србија није изузетак.Невероватна је лакоћа са којом домаћи компрадори уништавају земљу и продају националне интересе. Никада Србија није имала овакве марионете на власти који безрезервно и безусловно извршавају наређења западних ментора. Мултинационални капитал запада заједно са домаћим компрадорима исисава последње постојеће привредне  ресурсе Србије. Сулуде идеје господара западног света домаће марионете извршавају без поговора и без обзира на цену коју ћемо као народ платити. Никада до сада Србија није имала власт чији су интереси толико у раскораку са интересима народа.
Овде ћемо сложити коцкице којима нам ова власт ,инсталирана од стране запада 2000. год, ради о глави.
Окупација дела земље – делимично завршена
Агресијом Натоа на Србију и Црну Гору ( СР Југославију ) остварен је план САД, Немачке и њима наклоњених земаља сврстаних углавном у Нато о уништењу СР Југославије, а после тога и растурању Србије и свођење Србије на око 40 000 км квадратних са око 4 000 000 становника ( Београд и ближа околина ). Тиме би Србија престала да постоји као иоле озбиљна држава. Противправно и насилно одвајање Косова и Метохије зверским нападима Нато-а на СР Југославију, згажени су сви принципи на којима почива модерно човечанство и озваничена је самовоља САД и њених помагача да уништавају земље које им нису по вољи. Очито је да је Србији намењен нестанак као државе, а преостали део Срба би био стављен под контролу околних народа наклоњених САД и Немачкој. У ову сврху су од стране страних ментора домаћи компрадори дали АП Војводини прерогативе државности, како би се једног дана у блиској будућности што лакше одвојила од осталог дела Србије. Остали део Србије се дели вољом западних планера и домаћих извршилаца на некакве регионе, чиме се фактички стварају државе у држави, што највероватније представља крај Републике Србије као државе.

Стављањем под своју контролу политичких партија које су на власти у Србији, као и дела опозиције, остварен је план Запада, а то је да Србија постане држава која ће у потпуности и безпоговорно остваривати интересе западне плутократије, без обазирања на интересе српског народа и грађана Србије. Исувише је очигледно да су се интереси владајуће врхушке и народа потпуно разишли.

Најгора ствар је када Србија препушта своја природна богатства страним и властима блиским олигарсима који имају за циљ што брже и темељније раубовање природних ресурса којима Србија располаже. Њима остаје профит, а Србији уништени природни ресурси, загађена околина и отпуштени радници. Као радници, доживљавамо најсуровију могућу експлоатацију од стране како домаћих, исто тако и страних олигарха.

Фабрике које су у социјализму радиле успешно, доводе се у стање стечаја како би биле што јефтиније за продају. Оваквим практиковањем уништавања домаћих предузећа и банака широко је отворен пут у потпуну деиндустријализацију земље. Сада страни власници одлучују о томе која ће индустрија радити, јер не заборавимо, овде су дошле мултинационалне компаније којима су интереси Србије и њених грађана на последњем месту.

Интересовање глобалног капитала за обрадивим површинама планете земље је у пуном јеку. Пораст становништва које мора да задовољи потребу за храном је извор тежње глобалног капитала да стави под своју контролу и све обрадиве површине до којих може доћи како би диктирали количине и цене хране. Велики део обрадивих површина Србије већ је у страним рукама над којима држава Србија нема никакву контролу. Модификована храна постаје наша реалност са свим погубним последицама које таква производња доноси. Над мултинационалним компанијама, власницима обрадивих површина, држава Србија нема никакве ингеренције.

„Професионализацијом“ војске завршен је процес уништавања војске као најјаче организоване снаге друштва. Инсталирањем  компрадорске власти у Србији комплетан војни врх и сви способни официри који су се јуначки одупрли Нато агресорима испоручени су Хагу или су најурени из војске. Тако се досовска власт „захвалила“ херојима одбране. Многи су у тим борбама положили своје животе бранећи земљу, а вољом компрадора затире се сваки помен на њих,  јер по квинслишком мишљењу није лепо ратовати против агресора. Нико од тих људи није проглашен за Народног хероја. Испада да у Србији нема хероја, већ само ратних злочинаца. Укидањем војне обавезе уништава се одбрамбена моћ земље. Овако мали број „професионалаца“ не гарантује спољну безбедност земље.Одбрана земље мора бити част и обавеза сваког грађанина Србије, и сваки грађанин Србије мора бити обучен да у домену својих могућности брани земљу. Ако то на урадимо и препустимо одбрану земље „професионалцима“, може нам се десити да велики део популације буде искључен из система одбране, што би било погубно по Србију. Оваква „професионализација“ војске има за последицу да  полиција постаје доминантна сила у земљи. По интерес народа ово је катастрофа, по интересе домаћих властодржаца ово је идеалан сценарио.

Једна од најважнијих ствари у уништавању једног народа је у обликовању и креирању свести тог народа. Промена свести је дуготрајан процес који може трајати између 50 да 100 година. Домаће марионете очито су добиле задатак да промовишу „западне вредности“ у кратком року, односно у 2-3 мандата. Шта то значи ?  Пошто је западна цивилизација настала на католичко – протестантској филозофији  схватања живота која је у великој мери у дубокој супротности са православљем као филозофијом, социологијом, етиком, па у крајњој линији и естетиком, домаћи компрадори покушавају да нам што пре избаце из нашег ума једну традицију и мерила вредности, а накалеме друга, страна српском бићу. У ту сврху комплетну српску традицију релативизују и доводе у питање, како би је приказали мање вредном у односу на католичко – протестантску, како бисмо сви ми осећали стид што припадамо мање „вредном“ систему вредности.

Овде не посматрамо само политичке странке које су у власти у републичком парламенту, већ и странке које су у опозицији, а које на нижим нивоима власти често остварују потпуну сарадњу, иако су бар декларативно, на потпуно супротниом идеолошким становиштима. Једноставно, без обзира ко је на власти понашаће се потпуно исто као и њихови претходници, јер у идеолошком смислу међу њима нема битнијих разлика. Западне плутократе контролишу како странке на власти, тако и странке у опозицији, па је за велику већину грађана Србије потпуно небитнио ко се налази на власти ( част изузецима ), јер се ни у друштвеном, ни у економском систему ништа неће променити. Неолиберални концепт који је доживео крах на светском нивоу егзистира код нас како у владајућим, тако и у опозиционим странкама, па према томе не можемо очекивати никакву промену ни спољне ни унутрашње економске политике.

Марионете на власти су веома добро схватиле да заглупљивањем народа у образовној сфери омогућавају себи да уз помоћ медија креирају и натурају један крајње глупав систем католичко – протестантских вредности где је  једино врховно божанство НОВАЦ коме је целокупна људска активност подређена. Никаквој људској солидарности креираној од стране државе овде нема места, чак ни декларативно. Схватање будала на власти да је знање роба, а не нужност опстанка и развоја  друштва, довешће нас у положај потпуних аутсајдера. Да би се ефекти доброг образовања осетили потребно је од 15-20 година. Овим системом образовања, где се високим школаринама одређује ко може стећи квалитетно образовање, репродукује се затворен систем где само богати могу остати класа на власти јер ће имати знање, новац, моћ и логистичку подршку како би у бескрај владали над нама. То је схватила Демократска странка и она школује својих 1000 нових младих руководећих кадрова, како би и у будућности имала образован партијски кадар коме нико неће бити дорастао.
Смањивање свих облика социјалних давања од стране државе доприноси безнађу и осећају већине становништва да Србија постаје сервис богатих и да је држава Србија маћеха за већину њених држављана. Судбина како српске државе, тако и њених становника је од периферне важности за марионете не власти. Припадност глобалном капиталу мултинационалних компанија доказују на сваком кораку и у сваком тренутку, тако да се сви будући кораци ове власти могу лако предвидети знајући интересе западне плутократије. Свака солидарност међу људима биће од стране ове власти посматрана искључиво као претња њиховој власти и уништавана или маргинализована у зачетку. Све социјалне функције државе од стране ове власти, под разним изговорима биће редуковане на најмању могућу меру, па се поставља потпуно логично питање: чему уопште оваква држава?

 
Веровање да ће увођењем вишепартијског система Србија постати демократска земља показује сву нашу наивнист. Много више демократије је било у бившем једнопартијском систему, него у овом „демократском“,само по називу, друштву. Ако партије треба да изражавају интересе дела друштва које представљају, онда је ова „демократија“ најобичнија фарса, јер у стварности то није тако. Једноставно у Србији партије су интересне групе које своје интересе намећу свима осталима, а углавном су под контролом западне олигархије чије интересе такође остварују. Све што им се нађе на путу остварења интереса бива уништено или маргинализовано. Остваривање слободе човека се све више ограниочава, а модерна технологија омогућава све већу контролу појединца. Такозвани „слободни“ избори изазивају гађење када се виде све могуће технике куповања гласова где се многи људи купују за патике или за 2-3 000 динара. Многи очајници продају своје гласове за ситне паре и тако омогућавају овима на власти да до у бескрај владају. Зато и не треба да  чуде резултати избора, поготову на локалном нивоу.

Уместо закључка

Посматрајући лица представника режима никако се не можемо отети утиску да личе на звери ухваћене у ступицу. Одједном се види на тим лицима страх од народа којим владају јер за све зло које наносе и које ће нанети овој земљи и српском народу, мораће положити рачун. Страх је већ прешао у параноју. Председник државе се боји фејсбука, потпуно бенигног облика испољавања незадовољства режимом, министар за здравство се боји  рутинске операција и одлази на операцију у иностранство, јер нема поверења у домаће лекаре. Нико од њих нема поверења ни у телохранитеље, блиндиране лимузине, разне домаће и стране безбедоносне службе, јер врло добро знају да их од гнева народа ништа не може спасити. Због тога многи од њих имају пасоше других земаља, како би побегли на време.

У принципу остварен је идеал лудака неформалних господара западне цивилизације да многи народи и државе  постану савремено робље у односу на светске центре моћи. Најефикаснији начин поробљавања је економска зависност. Економија је идеална за поробљавање света. У ту
сврху светској плутократији су били неопходни домаћи компрадори, јер без њих не би се могао успешно остварити концепт поробљавања. Домаћи компрадори су у име свих нас задужили земљу са преко 33 милијарде долара. Гро тих средстава се одлио у руке владајуће номенклатуре у виду масних провозија, намештених тендера и корупционашких добитака. Нажалост, цену свега овога неће платити они који су се на овај начин енормно обогатили, већ ћемо је сви ми остали заједно платити. Резултат свега тога је да су богати још неупоредиво богатији, а ми сви остали постајемо све сиромашнији. Исти сценарио ,али у десетоструко већем обиму је намештен Грчкој, и многим другим земљама Европске Уније чији грађани де факто постају модерни робови.
Марионете на власти су апсолутно изиграли тежњу грађана за већим степеном демократије и претходни социјалистички систем  са свим својим манама изгледа са ове дистанце као остварење раја на земљи. Нисмо ни знали шта губимо прихватајући један погубан систем који никоме, сем једном минорном делу друштва, није донео ништа добро.
Западни глобални капитал је постигао свој главни циљ, а то је потпуна милитаризација друштва где се гуше и смањују сва људска права и сви досадашњи напори цивилизације за што већим степеном демократије. САД и њихови подрепаши из Натоа војном супермацијом намећу глобално подјармљивање целокупног човечанства и контролу свих природних ресурса планете земље како би се status quo у недоглед одржавао. Ратови  које започињу и воде САД уз помоћ Натоа доносе огромне профите власницима акција у војној индустрији, где је смрт милиона људи неопходна како би се произвела још већа количина новог оружја, а њиховом сулудом употребом, остварили енормни профити у војној индустрији. У свеопштој кризи, само у индустрији смрти не постоји криза. Рат доноси богатство онима који контролишу војну индустрију, нафту, банкарство и сировине неопходне за развој ратне машинерије.
„Спашавањем“ банака од пропасти остварен је највећи трансфер новца ка финансијској елити, а за узврат створен је јавни дуг који никада неће бити саниран. Резултат тога је енормно богаћење мањине и потпуно осиромашење већине, јер за све врсте социјалних давања више неће бити могућности. То значи да ће се школовати само богата мањина, да ће се лечити само они који могу лечење да плате, а да пензије могу бити у најбољем случају само социјална категорија.
Због финансијских махинација,корупције и разноврсних превара које су иманентне капитализму и дубоко укорењене у саму срж постојања таквог система, капитализам постаје кочница развоја човечанства. У српском случају ствари су још горе. Улога српске владајуће компрадорске клике  управо има за циљ да омогући што дужи опстанак система у коме харају финансијске махинације, корупција и преваре. Као резултат свега тога је невероватно богаћење владајуће клике, домаћих и страних тајкуна и невероватно брзо осиромашење свих других. Парама, отетим од народа, покушавају да заувек владају, несхватајући да нас све заједно гурају у амбис из кога се ни они неће извући. Једини наш спас је да променимо друштвено-економски систем пре него што то буде прекасно.

 

15.05.2010.

Пре неколико дана добили смо текст од другова из Комунистичке Партије Грчке у преводу и редакцији друга Д.Опачића и преносимо га у целини.

РАПОРТ ИЗ ГРЧКЕ
МИЛИОНИ ГРКА ПРОТИВ ММФ-а и ЕУ

 

 

Стотине хиљада радника у приватном и јавном сектору, незапослени, млади, пензионери, имигранти и мали трговци, испунили су улице свих грчких градова прошле среде, 5.маја. 2010. и укључили се у генерални штрајк. То су најмногољудније и најмасовније демонстрације у последњих неколико деценија које су се догодиле у Грчкој. Велике демонстрације одржане су у Атини, Солуну, Патрасу, Јанини, Лариси, Волосу, као и у градовима Егејског мора, Јонских острва и већих градова Крита. На овај начин је постало јасно да је грчки народ  великом већином против мера које је предузела влада заједно са ММФ-ом и ЕЦБ, и одлучни да се боре до повлачења ових мера.
Мере у договору са ПАСОК-овом владом, ММФ и ЕУ позива на велике платне резове у јавном сектору, као и  на десетине хиљаде отпуштања, отпуштања у приватном сектору, смањења пензија, смањења  надница, укидања колективних уговора, подизања пореза на додатну вредност, велике резове у државној потрошњи у здравству, образовању и социјалној заштити. У суштини свега наведеног је страшна политика варварства, пораст сиромаштва, незапослености и беду за велике делове друштва. Циљ ових мера је да спаси кредиторе и шпекуланте у земљи, како би радна снага била што јефтинија и како би привукли стране инвестиционе лешинаре да би се продали сви ресурси у земљи, а заштитила добит локалне буржоазије. Уз ове мере Грчка се предаје у потпуности страном капиталу  и постаје економска колонија.Грчка нација постаје слуга и роб Међународног монетарног фонда и Европских империјалиста.
Овај развој није настао одједном. Пријем земље у ЕУ је означио подређивање грчке привреде директивама глобалног капитала и губитак економске независности. Постепено пољопривредни сектор је  ликвидиран, заједно са лаком индустријом и производном инфраструктуром, пропао је извоз локалне производње и почео је увоз исте такве робе. Овај улаз Грчке у евро зону дао је као резултат онеспособљавање државе да има независну монетарну политику и губитак националне валуте.
Грчка, заједно са осталим земљама европске периферије, постала  је најбољи клијент немачко - француског извоза који је субвенционисан од стране државе, док повољне кредите и експанзију уживају само поједине породице локалних капиталиста. Грчка, земља услуга и туризма, срушена је под диктатом страног капитала.
Дужничка криза Грчке је део опште кризе ЕУ и њене економије , као резултат рата капитала, валуте, девизног курса, и политике империјалистичких сила.  Грчка је изабрана као слаба карика у овом ланцу. 
Независно од курса евра и међународне кризе, важан део је да само борба радних људи може одбацити и победити варварску политику актуелних капиталиста и властодржца. Грчки радници се боре на  улицама против полицијске бруталности и провокација од стране владе која жели да заплаши људе. Радници су послали поруку међународној радничкој класи на солидарност и позива раднике Европе да устану и да се боре против мера штедње које су преваљене на најсиромашније делове друштва.
Грчки радници, незапослени, имигранти, млади и стари људи се боре да протерају ММФ-а и Европске банке и да пониште  мере које је предузела влада Папандреуа. Они се боре да изведу Грчку из Европске уније. Они морају да се боре за економски независну Грчку и социјалну правду, и то је једини излаз из ситуације где би глобални капитал и локална буржоазија доживала своју потпуну пропаст.
СВЕТ ПРИПАДА СОЦИЈАЛИЗМУ!
ДАНАС ГРЧКА СУТРА СРБИЈА!

Наш коментар

Оно на шта већ дуго времена упозоравамо домаће компрадоре је да ЕУ није никаква капиталистичка крава музара нити земља дембелија, већ сурова експлоататорска творевина створена у интересу капитала, а не рада, показује се како на примеру Грчке тако и на примеру многих слабих привреда држава ЕУ. Привреде периферије капитализма сурово су платиле лакомислено задуживање својих врхушки. Навучени на лакомислено трошење туђег новца који није потрошен у производне сврхе, већ у непроизводну потрошњу, опијени  тако достигнутим високим животним стандардом, доживели су језиву реалност. Наиме, у капитализму нема бесплатног пића, све се мора платити. Дан за наплату је дошао. Глобални капитал у спрези са домаћим компрадорима је тријумфовао. Не треба заборавити да је услов за политичку самосталност неке земље, њена екомомска независност. Какву ће цену платити Грчка и остале европске несрећнице, тек ћемо видети. Наша је срећа да Србија није постала део ЕУ и надамо се да то никада неће ни постати, јер такву „срећу“сигурно не бисмо преживели.

 

 

 

 

05.04.2010.

 

У паклу лажи

Више пута смо писали о Новом светском поретку као настављачу фашистичког Новог светског поретка. Носиоци овог Новог светског поретка су путократе ( путократија је власт богатих или власт у име богатих ) које владају западном цивилизацијом. Углавном то су лудаци са суманутим идејама који покушавају да упрегну цео свет да оствари њихове сулуде планове. Може им се, јер за њих новац не представља проблем. Имају га у неограниченим количинама. Главна идеја је што лакше овладавање свим светским ресурсима, посебно оним необновљивим од којих су многи на издисају. Да би то остварили створили су помагаче, односно компрадоре (на португалском стручњаци за урођеничка питања)  у многим деловима света. Као карцином, преко својих компрадора,трују и душу и тело свеколиког човечанства. Обично новцем потпомажу довoђење жељених личности и партија на чело држава које желе да подјарме.Обично су то особе које су или корумпиране ( поткупљене ) или уцењене, сумњивих људских или моралних квалитета којима је лако манипулисати. Србија није изузетак.  
Ови на власти су само део једног сулудог пројекта који Србима, Републици Српској и Републици Србији припрема нестанак. Власт већ одавно не поступа у складу са националним и државним интересима ни на једном плану, било да је реч о економији, финансијама, образовању, здравству, пензионом систему или социјалним правима. Она само испуњава вољу својих западних господара који су одавно наменили нестанак Републике Србије и стављање Срба под контролу околних народа ( оно што од Срба остане ). Због тога и не треба да нас чуди изгласавање декларације о Сребреници. То је само један непрекинути низ потеза који имају за циљ уништење Србије. Тиме је се отвора нова сезона лова на Србе.
Сви „међународни“ судови створени или контролисани од  западне плутократије суде искључиво у интересу или по налогу истих, тако да се нико не може надати да они раде у интересу правде, истине или права. Они су једноставно упрегнути да што лакше остваре интересе правих  господара западног света. Позивање на одлуке Међународног суда правде или сличних институција изазивале би подсмех када се у њиховим рукама не би налазила батина која виси над нашим главама. Што такве одлуке немају везе са истином, немају везе са логиком, немају везе ни са правом и правдом, већ имају само са плутократским геостратешким интересима.
Подсмех би изазвао нови термин „општински геноцид“ везан за Сребреницу, јер тако нешто у међународном праву и не постоји, поготово јер није извршен ни над децом, ни над женама ни над неборачким становништвом. Геноцид је јасно дефинисан као појам још 1948.год. у Правној дефиницији геноцида и све релевантне институције би требало да се држе те дефиниције, а не да измишљају све и свашта.
Усвајањем такве декларације којом се догађаји у Сребреници 1995. год. дефинишу као „геноцид“ од стране српског парламента и сва муцава и идиотска објашњења од стране представника владајуће већине, само показује у ком правцу срља ова земља и шта можемо врло брзо очекивати. Ова резолуција ће бити основ за укидање Републике Српске као „геноцидне“ творевине, а пошто су Срби постали „геноцидан“ народ који вршио „ злочине“ у дугом историјском периоду над осталим околним народима, све националне мањине тиме имају апсолутно право да се отцепе од Србије на територијама на којима живе. Оваквом резолуцијом се стичу сви услови за даљим растакањем Србије. Сем Косова и Метохије, откидају се Војводина, Рашка област и ко зна шта још, јер Запад очито још није завршио са Србијом и српским народом. Не само то. Овом декларацијом се директно потпирују нови сукоби на ионако политички нестабилном простору.   
Овде нико не спомиње све злочине које је извршила 28. Дивизија армије БиХ под командом Насера Орића у периоду од 1992 до 1995.год. У том периоду је убијено преко 3200 Срба око Сребренице. Не треба посебно ни спомињати да је заштићена зона Сребренице морала бити пацификована, а не до зуба наоружана, а из које су стално нападана околна српска места. Више од ¾  убијених Срба нису били борци, већ цивили. Они Срби који су погинули су имали „срећу“ да су брзо умрли. Срби који су ухваћени живи, углавном су усмрћени после животињских иживљавања које нормално људско биће није у стању да уради другом људском бићу. Тиме ова декларација владајуће већине српског парламента показује колики је морални пад српских властодржаца када од нас траже да жалимо зликовце који су учествовали у покољима над Србима. Многи од погинулих муслиманских бојовника нису ни смели да дочекају српске војнике, бојећи се заслужене казне. Наравно, овим не амнестирамо ни један злочин над муслиманима и сматрамо да свако мора да одговара за злочин који је починио, али не можемо да прихватимо колективну кривицу да је за било какав злочин одговоран цео народ. Сваки злочинац има своје име и презиме и мора да одговара за своја недела без обзира којем народу припада.  
Није да смо малоумни да не схватамо да је оваква декларација донесена како би се на Западу млатарало још једним „доказом“ како смо као народ заслужено бомбардовани и за „наше добро“ убијани. Тиме је Запад амнестиран за сво зло које нам је и које ће нам учинити. Било каква одбрана Србије, Срба и српских националних интереса постаје готово немогућа мисија. Овим се само појачавају муслимански апетити, јер народ који се самопонижава може да очекује и друге захтеве које на крају неће моћи да испуни,чак ни по цену нестанка. Ако мислите да претерујемо, уђите на сајтове муслиманских медија, прочитајте их, па ће вам све бити јасно.
Жао нам је што оваквом декларацијом испадамо будале, јер никакав реципроцитет нећемо добити од стране других народа учесника у малом прљавом грађанском рату, јер би тиме они изгубили ореол жртава. Једино што ћемо добити то су нове тужбе за ратним репарацијама које ни наши унуци неће моћи вратити.
Да ли треба да спомињемо да смо као Срби етнички очишћени из Хрватске, Муслиманскохрватске федерације и са Косова и Метохије уз немерљив допринос „пријатеља“ из Натоа, Европске уније и САД, а да су једино Срби оптужени за етничка чишћења, да су други рушили бившу СФРЈ, а да су само Срби оптужени за рат и распад земље. Наравно да ови компрадори на власти никада неће својим западним господарима потурити под нос чињенице о свему горе наведеном, јер идиотска мантра „европске интеграција немају алтернативу“ заиста нема алтернативу.    

 

 

Смртна пресуда

Смртна пресуда српској држави и српском народу одавно је скројена на линији Вашингтон Брисел уз не малу помоћ осталих западних „пријатеља“ . За реализацију таквог пројекта који се спроводи у фазама није довољан само спољни притисак, већ су неопходни и домаћи помагачи.Да бисмо схватили да специјални рат против српског народа и Републике Србије од стране Запада никада није ни престајао у модерној историји, осврнућемо се на последња дешавања у Србији. Суштина ствари је у нечему што бисмо дефинисали геостратешким интересом Запада да Република Србија нестане са географске карте света. Ово је пре свега одраз мишљења на Западу да су Срби историјски брана продора Запада ка Истоку , без обзира ко је на челу српске државе. Чак ни оваква прозападна и интересима српског народа супротстављена власт није добра гаранција за остваривање циља растурања Србије, јер због нестабилне политичке и крајње тешке економске ситуације може бити замењена влашћу којој ће интереси српског народа и Републике Србије бити изнад било каквих личних и страначких интереса. Због тога се и прибегава непрестаном специјалном рату како би се изменила свест српског народа. Он се пре свега огледа у томе да се непрестано намеће осећај кривице за рат у бившој СФРЈ српском народу, иако је само српски народ имао интерес да се СФРЈ очува. Намеће се свим могућим фалсификатима да су Срби геноцидно настројен народ против  кога су сва могућа средства дозвољена ( погледајте на шта личе холивудски филмови у којима се појављују српски ликови). Тиме се оправдава варварско и злочиначко бомбардовање свих територија на којима живи српски народ од стране НАТО пакта који је кулминацију доживео 1999.год. Рат протв Срба је дозвољен свим војним средствима до употребе осиромашеног уранијума ( искоришћено гориво у нуклеарим електранама са којим САД није знала шта ће, пошто складиштење тог нуклеарног отпада представља еколошки и технолошки, као и финансијски проблем ) који је сручен нама на главу. Последице тога осећамо сви ми, јер нам је загађено земљиште, вода и ваздух за дуги низ година, и што је за последицу имало драстичан пораст малигних обољења о којима марионетска власт не говори ништа, јер би иначе морала да тужи своје менторе за ратне злочине. Десет година касније увелико  се од стране марионетске и компрадорске власти (компрадор на португалском означава „стручњака“ за варварска питања )  отвара питање прикључења Србије НАТО пакту. Образложење је: као све земље у окружењу су чланице НАТО пакта, па због своје сигрности и Србија мора да се придружи Нато пакту. Значи, ако нећемо да се придружимо НАТО-у рескирамо агресију НАТО-а на нас. Постанимо чланица НАТО-а да би нас НАТО штитио од НАТО-а.Зашто нам компрадори не кажу да ли смо ми угрожени можда од Руске Федерације , Кине, Индије или можда Бразила и Јапана па нам је потребна заштита НАТОа. Србија и српски народ су само добра лабораторија за много већи залогај који се зове Руска федерација.
Сада се гура кроз Скупштину Републике Србије лажљива резолуција о „геноциду“ над муслиманима у Сребреници из 1995.год. Иако ни по дефиницији, ни по стварним догађањима нема речи ни о каквом геноциду над муслиманима, лажна осуда само ће допринети уништењу Републике Српске и наметање плаћања ратних репарација муслиманско-хрватској фердерацији, а можда и Хрватској. Тиме ће бити натоварен терет који Република Србија неће моћи да отплати ни наредних 100 година.Нека знају они који ће гласати за такву резолуцију да су навукли омчу око врата српском народу у Републици Српској и Републици Србији. Заиста невероватно звучи да нико у и око Сребренице није снимио „геноцид“ над муслиманима,као и да амерички сателити који су могли снимити све што су желели,нису снимили ништа од „масовних гробница“. Немогуће да ни Холанђани, ни муслимани и ни било ко од Срба није снимио никакав „геноцид“ над муслиманима, јер такав број убијених муслимана није могао бити сакривен. Управо због тога је  невероватно  колико малоумности испољавају компрадори у испуњавању налога западних ментора када једну лаж покушавају претворити у неприкосновену „истину“. Следеће што ће се протурити кроз српски парламент је законско спречавање сваког покушаја да се утврди права истина на бази стварних чињеница о догађањима у Сребреници од 1992.год до 1995.год. Као да у свему томе нема границе понижавања српског народа, када никаква истина не може да добије право постојања.Хашка истина се утврђује као на пијаци. Није уопште важна истина по англосаксонском праву, већ је истина само оно око чега се договоре оптужени и судија. На тај начин може се исфабриковати и највеће небулозе које касније представљају „необориву“ истину. Наш Председник је изгубио и главу и образ извињавајући се свакаквом олошу за некакве ратне злочине, а да за узврат сем понижења није добио ништа. Наравно да сваки злочин мора бити испитан,а кривци кажњени,само што код околних народа то нећемо дочкати, јер тиме би ти исти народи изгубили ореол жртве. Тиме је наш Председник испао наивчина. Уместо  извињавања требало је да тражи да се све избеглице врате на своја огњишта и да им се омогући да не буду грађани другог реда. Понављам, ово треба да важи за сва избегла лица. Управо због тога се и не врши попис становништва у муслиманско/хрватској федерацији јер би се тек ту видело драстичо етничко чишћење Срба од стране Муслимана и Хрвата. У једном од највећих српских градова  после Београда Сарајеву, Срба готово више и нема. Од 150 000 Срба, није остао готово нико. Исти случај је и са Мостаром и са другим деловима муслиманско/хрватске федерације. Ако је неко директан кривац за рат у бившој БиХ, то је свакако Алија Изетбеговић и његова сулуда политика базирана на његовом руком написаној „Исламској декларацији“.  
Никаква истина ни правда не постоје на Западу,само интереси  и ништа друго. То су праве „вредности“ западне  цивилизације које нам упорно намећу домаћи компрадори. Наравно да су у ову прљаву работу укључене пре свега неке „невладине“ организације познате по својој невероватно великој мржњи према свему што има српски предзнак, као и неке странке лажне опозиције. Међутим, они само служе да испипају пулс српском народу, како би странке на власти извршиле исти домаћи задатак.
Народ у Србији нема контролу над сопственим животом. Закони се доносе на штету грађана, а у интересу западне плутократије и домаћих криминалних „бизнисмена“. Медији, у рукама западних моћника служе улепшавању стварности, обмањивању јавности,  све у циљу омогућавања што дужег опстанка ових марионета. За испирање мозга народу служе новине које се бесплатно деле, а  којима се креира нека виртуелна стварност. У њима се ништа не догађа.
Прича о уласку у банкротирану Европску Унију постаје нова религија домаћих компрадора. Обећани „рај“ који нам се сваки дан сервира из свих могућих медија има за циљ стварање илузије да ће сви наши проблеми бити решени, а стварно стање је да је Република Србија земља под окупацијом глобалног мултинационалног капитала коме је једини интерес раубовање српских привредних ресурса по што нижој цени, а ако може бесплатно, још боље. Ни камате међународним лихварима на овом нивоу производње не можемо да вратимо. У овом тренутку дугујемо око 33 милијарде евра. Нешто мање од ове цифре износи наш брутодруштвени производ. Како домаћи компрадори мисле да врате узете кредите? Тиме је још једна смртна пресуда исписана овом народу, овог пута на економском плану.
Једино решење које може да измени постојеће стање је национални консензус који ће установити праг испод кога се не може ићи. Повезивање са свим оним државама које имају исти заједнички интерес као и ми, у борби против новог светског поретка може нам помоћи да опстанемо као држава и као народ у овом, по српски народ и Републику Србију, тешком времену. Променом друштвеноекономског система олакшаћемо одбрану опстанка Републике Србије и српског народа у целини.