NAŠA REVOLUCIJA - INTERNET IZDANJE

INDIJSKI LEVIČARSKI I RADNIČKI POKRET: KRATKE CRTICE

Detalji

Kategorija: Iz strane štampe

Objavljeno petak, 10 maj 2013 08:40

Autor Sonja Krivokapić

Početak pokreta

Levica se u Indiji začela i razvila kroz komunistički pokret uporedo s nastankom Oktobarske revolucije u Rusiji. Od velikog interesa za indijske levičare, radničku klasu i seljake bio je boljševički princip uzimanja prava svake nacije na samoopredeljenje. S prvim svetskim ratom rasla je industrija u Indiji čime se povećao i broj industrijskog  proletarijata. Istovremeno su rasle i cene osnovnih namirnica. To je doprinelo razvoju indijskog sindikalnog pokreta. Sindikati su osnivani oko urbanih centara Indije i organizovali su štrajkove. 1920. godine osnovan je Indijski sindikalni kongres . Iste je godine osnovanaKomunistička partija Indije u Toškentu, malo posle drugog kongresa Internacionale. MNR-oije bio vodeća ličnost partijska. Kao rezultat nastojanja da KPI da proširi komunističku ideologiju po Indiji osnovane su manje komunističke grupe u Bengalu, Bombaju, Madrasu, Panjab, itd.  Najviše korena marksizam je pustio u Kerali, zapadnom Bengalu i Tripura. Tamo još danas vladaju dve najprisutnije komunističke partije - Komunistička partija Indije i Komunistička partija Indije (marksistička). Zajedno s RSP-m ( Revolucionarnom socijalističkom partijom ) i Forvard block obe komunističke partije čine Levi demokratski front.

U Kerali su 1934. Godine antikolonijalisti osnovali Kongresnu socijalističku partiju . Unutar partije postojala je leva i desna frakcija i leva je bila izbačena iz partije 1940.  godine. Ali do tada su levičari već izvršili znatan uticaj u Kerali, Tamil Nadu i Andra Pradešu. 1957. godine KPI je izabrana kao vladajuća partija u Kerali 1964. godine lijeva je frakcija napustila KPI i osnovalaKomunistkinje partiju Indije (marksističku). KPI (m) je dobijala vlast u Kerali 1967. , 1980. i 1987. godine.

Opširnije: INDIJSKI LEVIČARSKI I RADNIČKI POKRET: KRATKE CRTICE

NE DAJMO SE

Detalji

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno četvrtak, 09 maj 2013 22:00

Autor Sekretarijat KPS

Komunistička Partija Srbije kao deo Komunističkog Pokreta Srbije apsolutno i bezrezervno podržava sve odluke srpskog naroda sa AP Kosova i Metohije da ostane u ustavno - pravnom sastavu Republike Srbije.
Nikakve dogovore, pregovore, nametnuta rešenja, sporazume I deklaracije koje nameće zapadni okupator uz pomoć kvislinškog režima, KPS nikada neće prihvatiti.
Tražimo da se u Skupštini Republike Srbije proglasi da je AP Kosovo i Metohija okupirana teritorija Republike Srbije koja mora biti oslobođena od okupatora.
Problem AP Kosovo i Metohija mora da se vrati pod hitno u Ujedinjene Nacije i Savet Bezbednosti, jer je to jedino mesto gde imamo realnu šansu da vratimo AP Kosovo i Metohiju pod suverenitet Republike Srbije, pošto su svi međunarodni zakoni na strani Republike Srbije.
Podržavamo stvaranje Skupštine, Izvršnog veća i drugih organa vlasti AP KiM, predviđenih Ustavom države Srbije.

U potpunosti podržavamo sledeće zaključke i odluke srpskog naroda sa Kosova i Metohije :

Opširnije: NE DAJMO SE

Uhapšena Seda Aktepe , novinarka levičarskog lista „Atilim“

Detalji

Kategorija: Novosti saradnika

Objavljeno sreda, 08 maj 2013 11:00

Autor Ivica Kostić

Dvadesetosmogodišnja Seda Aktepe, turska državljanka s političkim azilom u Švajcarskoj, uhapšena je tridesetog aprila u italijanskom gradiću Castiglioncello gde je bila na godišnjem odmoru. Do hapšenja je došlo na osnovu Interpolove poternice izdate na zahtev Turske Republike gde je Seda osuđena na sedam godina zatvora. Presuda Sedi jedna je od hiljada političkih presuda u Turskoj gde su još uvek na snazi "antiteroristički zakoni" uvedeni nakon vojnog udara 1980. po kojima se gotovo svaka politička aktivnost kritična prema vlastima može okarakterisati kao "terorizam". Seda godinama radi kao novinarka poznatog levičarskog časopisa "Atılım".
Ovo hapšenje posledica je zloupotrebe Interpolovih poternica od strane turske države koje su u poslednje vreme postale pravilo. Tzv. "Tajne" poternice izdaju se u "zadnji čas", ciljano kako bi se poklopile sa putovanjem tražene osobe, što bi dovelo do njenog hapšenja u drugoj zemlji iako ima pravnu zaštitu u zemlji u kojoj stanuje i kako bi se u konfuznoj situaciji uspelo da isposluje izručenje do kojeg u redovnoj situaciji nikada ne bi došlo. Veoma sličan slučaj bio je prošlogodišnje hapšenje turske državljanke Basak Sahin Duman u Zagrebu, takođe uhapšene na osnovu "tajne" poternice. Basak je nakon 68 dana pritvora oslobođena, te je dobila politički azil u Hrvatskoj na osnovu činjenice da je, kao i hiljade drugih u Turskoj, bila progonjena na temelju svojih ubeđenja. I ovom prilikom podsećamo kako je u Turskoj u ovom trenutku utamničeno preko od deset hiljada političkih zatvorenika, od čega je oko hiljadu dece ispod 16 godina, a i gotovo stotinu novinara. Osim toga, praksa mučenja u turskim zatvorima još uvek je više pravilo nego izuzetak, što potvrđuju izveštaji organizacija za ljudska prava. Uprkos svemu tome, Seda je trenutno zatvorena u samici zatvora u Pizi gde čeka izručenje u Tursku.
U 21. veku progon na osnovu mišljenja i mučenje u zatvorima su potpuno neprihvatljive prakse. Svaka država koja pomaže Turskoj u progonu njenih državljana aktivno učestvuje u tom kršenju ljudskih prava. Tražimo hitno oslobađanje Sede, prekid prakse hapšenja na osnovu poternica koje izdaje Turska i sva izručenja Turskoj. 

Izvor: Altera

Šta sa sobom nosi izjava Tomislava Nikolića za bosanski televizijski kanal

Detalji

Kategorija: Iz strane štampe

Objavljeno sreda, 08 maj 2013 09:46

Autor Jelena Guskova

Izjava Tomislava Nikolića u intervjuu bosanskom TV kanalu BHT izazvala je brojne reakcije. Da pojasnimo: Nikolić se izvinio za masovno ubistvo bosanskih muslimana u Srebrnici 1995.godine, kao i za sve zločine koje su počinili Srbi u Bosni i Hercegovini. Srpski predsednik je rekao, da na „kolenima moli da se oprosti Srbiji za zločine koji su počinjeni u Srebrenici“, iako je podvukao da se još, tek mora dokazati da se tu zaista radi o genocidu.

Sada je u Haškom tribunalu, za taj takozvani „genocid“ u toku proces u kome sude bivšem komandantu vojske Republike Srpske Ratku Mladiću. I ne možemo a da ne primetimo da izjava Nikolića sledi odmah nakon što je u Srbiji formiran Komiteta za zaštitu generala. Pomenimo takođe da je 2010.godine, kada je na čelu države bio Boris Tadić, parlament Srbije već prihvatio rezoluciju koja osuđuje pokolj u Srebrenici.

Zašto onda Tomislav Nikolić istupa sa ovakvim izjavama? Naš stalni autor, poznata naučnica, direktorka centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta Slavistike RAN Jelena Guskova ne skriva svoju začuđenost ovom izjavom:

Opširnije: Šta sa sobom nosi izjava Tomislava Nikolića za bosanski televizijski kanal

Bitka na Sutjesci (Operacija Schwarz)

Detalji

Kategorija: Istorijska čitanka

Objavljeno sreda, 01 maj 2013 12:01

Autor Sekretarijat KPS

Sedamdesetogodišnjica čuvene bitke na Sutjesci i pete neprijateljske ofanzive poznate još i kao "Operacija Schwarz"

Operacija Crno (Nemački: Schwarz), poznata kao peta neprijateljska ofanziva, je bila udružena osovinska operacija sa uništenja jugoslavenskih partizana na teritoriji okupirane Jugoslavije, tokom Drugog svetskog rata, od 15. maja do 16. juna 1943. godine.

Najpoznatija bitka pete neprijateljske ofanzive je Bitka na Sutjesci, kojom su partizani izvršili proboj iz nemačkog obruča juna 1943. godine, u blizini reke Sutjeske u jugoistočnoj Bosni.
Nemci su imali za cilj razbiti grupe otpora i čvrsto posesti jadransko zaleđe, usled nastupanja Saveznika u Sredozemlju. Sile Osovine su pod zapovedništvom Nemačkim okupile oko 127.000 vojnika i oklopnih vozila, uključujući nemačkei, italijanske, endehazijske, Bugarske i neke četničke jedinice, te preko 300 aviona, protiv 18,000 vojnika Jugoslovenske Narodno oslobodilačke vojske.
Borbe su počele 15. maja, koncentričnim nastupanjem osovinskih snaga protiv partizana na prostoru Sandžaka i severne Crne Gore. Snage osovine su uspele da opkole Glavnu operativnu grupu Vrhovnog štaba NOVJ na teškom planinskom području Durmitora. Time su snagama NOVJ nametnuli dugotrajne iscrpljujuće borbe, koje su bile suprotne taktici partizanskog ratovanja i, s obzirom na odnos snaga u ljudstvu i tehnici, krajnje nepovoljne po NOVJ. Partizanske snage našle su se zatvorene na malom prostoru neprekidno tučene artiljerijskim i vazduhoplovnim snagama, trpeći ogromne gubitke, bez izvora hrane. 9. juna su Nemci umalo uspeli likvidirati partizanskog komandanta Tita kad je od eksplozije ranjen u ruku.

10. juna, u ranim jutarnjim satima, Prva proleterska udarna brigada je razbila nemačku borbenu grupu Hohne i probila neprijateljski obruč na Sutjesci. Partizanske bolnice su ostale okružene - poubijani su bez milosti, ranjenici i lekarsko osoblje. Ukupno je stradalo oko 7,500 partizana, više od trećine vojnika koji su ušli u borbe. I pored gladi, teških gubitaka, ekstremnih fizičkih napora i neprekidnih borbi snage NOVJ zadržale su visok moral, disciplinu i borbenost, što im je priznao i neprijatelj. Nemački glavno komandujući general Rudolf Luters je u svom izveštaju opisao "komunističke pobunjenike" kao " dobro organizovane, vešto vođene is borbenim moralom koji izaziva čuđenje ".
Borbe su završene 15. juna 1943. godine probojem glavnine snaga NOVJ u Bosnu. Odmah po proboju iz obruča NOVJ je prešla u protivofanzivu u istočnoj Bosni, čisteći utvrde Sila osovine u Vlasenici, Srebrenici, Olovu, Kladanju i Zvorniku tokom sledećih 20 dana.
Operacija Schwarz je bila nesumnjivo, i po obimu i po broju poginulih vojnika, najveća do tada preduzeta operacija na prostoru Jugoslavije. Usledila je odmah nakon Operacije Veiss, koja nije uspela ostvariti isti cilj: uništi glavninu partizanskih snaga. Vezane operacije "Belo" i "Crno" predstavljaju prelaz između gonjenja gerilskih grupa, što je bio preovlađujući oblik dejstava 1941. i1942, i otvorenog manevarskog rata, koji je nastupio dolaskom Druge oklopne armije na teritoriju Jugoslavije avgusta 1943. godine.
Neuspeh pete ofanzive bio je prekretnica za Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U SFRJ, a i u svetu, Sutjeska je postala simbol izuzetnog požrtvovanja, hrabrosti i moralne čvrstine u najtežim iskušenjima.

Opširnije: Bitka na Sutjesci (Operacija Schwarz)

70 godina od Bitke na Neretvi

Detalji

Kategorija: Istorijska čitanka

Objavljeno subota, 27 april 2013 11:42

Autor Sekretarijat KPS

Ove godine se obeležava 70. godišnjica događaja vrlo značajnog za antifašiste bivše Jugoslavije - Bitke na Neretvi. Ova bitka ističe se kao primer ljudskosti i etičnosti u odnosu prema ranjenicima koje saborci nisu napustili ni u najtežim trenucima, već su ih branili svojim životima.Godišnjica će biti obeležena 11 maja u Jablanici.

Bitka na Neretvi, Bitka za ranjenike ili Četvrta neprijateljska ofanziva je naziv koji u širem smislu pokriva osovinske operacije Vajs I i Vajs II, operaciju Četnika za uništenje NOVJ uz sadejstvo Italijana, kao i ofanzivu NOVJ u slivu Neretve i zatim u istočnoj Hercegovini u periodu od 20. januara do 1. aprila 1943. U užem smislu, naziv se odnosi na deo operacije Vajs II koji je zahvatio Glavnu operativnu grupu Vrhovnog štaba, nastupanje JVuO protiv NOVJ u Hercegovini, i ofanzivu NOVJ u oblasti Neretve. Jedan od takođe uobičajenih naziva je bitka za ranjenike, jer je sticajem operativnih okolnosti Glavna operativna grupa Vrhovnog štaba NOVJ bila prinuđena da sa sobom vodi i Centralnu bolnicu, što je dovelo do niza dramatičnih bitaka za spas ranjenika.
To je bitka u kojoj su dominirale operacije krupnih snaga vojne Sila Osovine početkom 1943. godine na teritoriji NDH u cilju uništenja Narodnooslobodilačkog pokreta. Nemci su je kodno nazvali Weiss.
Karakteristično za ovu taktičku celinu je to što je nastala interakcijom, stapanjem i međusobnim modifikovanjem tri nezavisno planirane ofanzivne operacije: plana NOVJ za ofanzivu preko Neretveprema Crnoj Gori, plana četnika za uništenje NOVJ koncentričnim napadom uz pomoć Italijana, i plana Nemaca za čišćenje oblasti između linije Sanski Most – Drvar i mostarske rudno-privredne oblasti i komunikacije Mostar – Sarajevo (Plan Vajs II).
Iako su nemačko-ustaške, italijanske i četničke snage delovale koordinisano, delom po dogovoru, a delom usled kompatibilnih taktičkih ciljeva, bitka je okončana jasnom pobedom NOVJ, koja je uspela da ostvari suštinu svog ofanzivnog plana, i da pritom sačuva Centralnu bolnicu. Nemci su postigli delimičan uspeh, jer su uspeli da posednu teritorije i komunikacije severozapadno od Neretve, i delimičan neuspeh, jer nisu uspeli da razbiju NOVJ. Najveći gubitnici bili su Italijani, koji su pretrpeli teške gubitke i bili prinuđeni da prepuste odbranu mostarske oblasti Nemcima, i posebno četnika, čija je najveća dotadašnja koncentracija poražena i razbijena od strane NOVJ.

Opširnije: 70 godina od Bitke na Neretvi

Crne tačke srpskih krivina …

Detalji

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno sreda, 24 april 2013 19:43

Autor Neo Marks

Da bismo shvatili gde se nalazimo i zašto smo dospeli u ovako teško stanje, kao i ko je za to odgovoran, moramo pravilno oceniti uzroke. AP KiM su oteti od Srbije da bi zapadni zlotvori potpuno besplatno dobili rudna i energetska bogatstva naše južne pokrajine. EU-ropskoj uniji samo fali SAD da bi svi zlotvori bili na jednom mestu. Njima se pridružuju i zlotvori iz nazovi srpske vlasti i lažne opozicije.

Dugo vremena su srpski građani lakomisleno prihvatali pogrešne savete korumpiranih i otuđenih vođa koji su nas indoktrinirali čemu treba da težimo i gde nam je kao narodu mesto. Vođena pokvarenjacima i izrodima, neopterećenim javnom svešću i osećanjem moralne odgovornosti, naša država godinama srlja pogrešnim putem, žrtvujući sve radi postizanja lažnih ciljeva. Neoprostivo loše odluke koje su oni donosili u naše ime, ali bez našeg odobrenja i najčešće iza naših leđa, odredile su okvire sulude politike koju sistematski vode, na štetu naših životnih interesa. Već sada se zna koja će multinacionalna kompanija sa zapada pljačkati resurse KiM. To je suština. Kosovska nezavisnost je samo paravan za buduću besomučnu pljačku. Šiptari se tu ne pitaju ništa.

Ova “prosrpska” vlada kao i one od 2000. godine, su vlade je za sprovođene volje zapadnih monstruma, što za posledicu ima masovno rušenje osnovnih ljudskih prava Srba, Goranaca i ostalih nealbanaca.

Opširnije: Crne tačke srpskih krivina …

Političko nasleđe antifašizma

Detalji

Kategorija: Iz domaće štampe

Objavljeno sreda, 24 april 2013 13:32

Autor Vladimir Marković

Kraj Drugog svetskog rata 1945. godine obeležila je vojna po-beda nad fašizmom. Ta pobeda nije bila ni sigurna ni laka. Tokom ratnog sukoba globalnih razmera u kojem su se na jednoj strani našli nosioci autoritarizma i antiracionalizma, a na drugoj privremeni savez snaga opredeljenih za dve oprečne struje u okviru nasleđa prosvetiteljstva - liberalizam i komunizam - pale su mnoge žrtve i pretrpljena su strahovita razaranja. Visoku cenu u ljudskim životima, koja je plaćena u odlučujućoj borbi za vrednosti moderne civilizacije, ni danas nije moguće preciznije odrediti. Obično se procen-juje da je Drugi svetski rat odneo oko 50 miliona žrtava

S druge strane, teško da se može preceniti značaj antifašizma, budući da je najmračnije doba u istoriji kapitalističkih društava, epoha uspona i vladavine fašizma u Evropi, ujedno obeleženo i otporom fašizmu, prerastajući tako u epohu borbe za demokratiju, epohu masovnog stremljenja ka socijalnoj i političkoj emancipaciji. Ozbiljna istoriografija iz druge polovine XX veka jasno je uočila taj aspekt. Stih iz poeme Venčanje neba i pakla, koju je 1793. godine objavio engleski romantičar Viljem Blejk (William Blake), „presečena glista oprašta plugu" (Blake, 1996: 76), poslužio je piscima jedne od najautoritativnijih istorijskih sinteza o Drugom svetskom ratu kao poetska ilustracija zaključka o smislu patnji miliona koji su se borili u svetskom ratu protiv fašističke osovine i strahovito trpeli pod neobuzdanim žrvnjem istorije, a kojima preživeli duguju nenadokiadivo mnogo (Calvocoressi et al., 1999: 1223-1224). Pitanje valorizacije žrtava i tekovina antifašističke borbe, u toj interpretaciji, stavlja se u kontekst izmenjenih društveno-političkih okolnosti, koje su nastale kao ishod rata, i mogućnosti ostvarenja humanijih uslova života za čitavo čovečanstvo.
Bez obzira na toliki obim ljudskih troškova i napora koje je čovečanstvo uložilo u pobedu nad fašizmom, ta pobeda je praktično relativizovana u Hladnom ratu, koji je izbio među dotadašnjim savezničkim silama ubrzo nakon nestanka zajedničkog neprijatelja s istorijske scene. Hladni rat je, nakon više decenija, okončan uspostav-ljanjem hegemonije liberalnog kapitalizma, što je dovelo do novih neizvesnosti kada su u pitanju perspektive trajnog učinka pobede nad fašizmom. Talasi ekonomskih i političkih kriza koje potresaju globalni kapitalistički poredak, stvaraju uslove za oživljavanje različitih novih oblika fašizma.

Opširnije: Političko nasleđe antifašizma

"Realnost"

Detalji

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno petak, 19 april 2013 22:27

Autor Neo Marks

Kada se stavi “dogovor” u odnos prema međunarodnom pravu, prema Ustavu Srbije, prema Rezoluciji 1244 dobija se veličina izdaje vladajućih kvislinga.

Najpribližniji pojam za realnost je pojam stvarnost.

Realnost je po Lefevru predmet i cilj spoznaje, uporište delovanja.Realnost želimo da dostignemo bilo radi njenog učvršćenja, bilo da želimo da je preobrazimo.isto tako realnost se može opisati i kao stanje svesti, bilo individualne, bilo kolektivne. Svest se rađa iz problema, protivrečnosti i sukoba.

Sloboda predstavlja između ostalog i izbor, a ako izbora nema to označava ropstvo. Ropstvo je da „EU nema alternativu“, jer tu nema izbora, tu se kolektivitetu ne ostavlja mogućnost drugog izbora. Nužnost predstavlja odabir između više mogućnosti.

Realno je prolazna i površna strana postojanja. Da bismo bliže objasnili pojam realnosti, moramo ga dovesti u vezu sa mnogim drugim pojmovima koji ga bliže određuju. Jedan od njih je pojam igre.igra predstavlja prevaru, obmanu ili nadjačavanje slabijeg protivnika od strane jačeg protivnika. Ako primenimo gora navedeno na slučaj Kosova i Metohije u igri su četiri strane. Na jednoj su Srpska kvislinška vlast, zapadni okupatori i Narkomansko teroristička vlast u Prištini, a na drugoj strani je srpski narod. U toku ove igra srpski narod treba da bude obmanut da je sadašnja vlast na njegovoj strani, a ne na strani okupatora čije naloge izvršava. Cilj je da se stvori utisak kod srpskog naroda o „veličini pobede srpske strane u Briselu“ i da se veleizdaja pretvori u pobedu.

Opširnije: "Realnost"