Смртна пресуда

Смртна пресуда српској држави и српском народу одавно је скројена на линији Вашингтон Брисел уз не малу помоћ осталих западних „пријатеља“ . За реализацију таквог пројекта који се спроводи у фазама није довољан само спољни притисак, већ су неопходни и домаћи помагачи.Да бисмо схватили да специјални рат против српског народа и Републике Србије од стране Запада никада није ни престајао у модерној историји, осврнућемо се на последња дешавања у Србији. Суштина ствари је у нечему што бисмо дефинисали геостратешким интересом Запада да Република Србија нестане са географске карте света. Ово је пре свега одраз мишљења на Западу да су Срби историјски брана продора Запада ка Истоку , без обзира ко је на челу српске државе. Чак ни оваква прозападна и интересима српског народа супротстављена власт није добра гаранција за остваривање циља растурања Србије, јер због нестабилне политичке и крајње тешке економске ситуације може бити замењена влашћу којој ће интереси српског народа и Републике Србије бити изнад било каквих личних и страначких интереса. Због тога се и прибегава непрестаном специјалном рату како би се изменила свест српског народа. Он се пре свега огледа у томе да се непрестано намеће осећај кривице за рат у бившој СФРЈ српском народу, иако је само српски народ имао интерес да се СФРЈ очува. Намеће се свим могућим фалсификатима да су Срби геноцидно настројен народ против  кога су сва могућа средства дозвољена ( погледајте на шта личе холивудски филмови у којима се појављују српски ликови). Тиме се оправдава варварско и злочиначко бомбардовање свих територија на којима живи српски народ од стране НАТО пакта који је кулминацију доживео 1999.год. Рат протв Срба је дозвољен свим војним средствима до употребе осиромашеног уранијума ( искоришћено гориво у нуклеарим електранама са којим САД није знала шта ће, пошто складиштење тог нуклеарног отпада представља еколошки и технолошки, као и финансијски проблем ) који је сручен нама на главу. Последице тога осећамо сви ми, јер нам је загађено земљиште, вода и ваздух за дуги низ година, и што је за последицу имало драстичан пораст малигних обољења о којима марионетска власт не говори ништа, јер би иначе морала да тужи своје менторе за ратне злочине. Десет година касније увелико  се од стране марионетске и компрадорске власти (компрадор на португалском означава „стручњака“ за варварска питања )  отвара питање прикључења Србије НАТО пакту. Образложење је: као све земље у окружењу су чланице НАТО пакта, па због своје сигрности и Србија мора да се придружи Нато пакту. Значи, ако нећемо да се придружимо НАТО-у рескирамо агресију НАТО-а на нас. Постанимо чланица НАТО-а да би нас НАТО штитио од НАТО-а.Зашто нам компрадори не кажу да ли смо ми угрожени можда од Руске Федерације , Кине, Индије или можда Бразила и Јапана па нам је потребна заштита НАТОа. Србија и српски народ су само добра лабораторија за много већи залогај који се зове Руска федерација.
Сада се гура кроз Скупштину Републике Србије лажљива резолуција о „геноциду“ над муслиманима у Сребреници из 1995.год. Иако ни по дефиницији, ни по стварним догађањима нема речи ни о каквом геноциду над муслиманима, лажна осуда само ће допринети уништењу Републике Српске и наметање плаћања ратних репарација муслиманско-хрватској фердерацији, а можда и Хрватској. Тиме ће бити натоварен терет који Република Србија неће моћи да отплати ни наредних 100 година.Нека знају они који ће гласати за такву резолуцију да су навукли омчу око врата српском народу у Републици Српској и Републици Србији. Заиста невероватно звучи да нико у и око Сребренице није снимио „геноцид“ над муслиманима,као и да амерички сателити који су могли снимити све што су желели,нису снимили ништа од „масовних гробница“. Немогуће да ни Холанђани, ни муслимани и ни било ко од Срба није снимио никакав „геноцид“ над муслиманима, јер такав број убијених муслимана није могао бити сакривен. Управо због тога је  невероватно  колико малоумности испољавају компрадори у испуњавању налога западних ментора када једну лаж покушавају претворити у неприкосновену „истину“. Следеће што ће се протурити кроз српски парламент је законско спречавање сваког покушаја да се утврди права истина на бази стварних чињеница о догађањима у Сребреници од 1992.год до 1995.год. Као да у свему томе нема границе понижавања српског народа, када никаква истина не може да добије право постојања.Хашка истина се утврђује као на пијаци. Није уопште важна истина по англосаксонском праву, већ је истина само оно око чега се договоре оптужени и судија. На тај начин може се исфабриковати и највеће небулозе које касније представљају „необориву“ истину. Наш Председник је изгубио и главу и образ извињавајући се свакаквом олошу за некакве ратне злочине, а да за узврат сем понижења није добио ништа. Наравно да сваки злочин мора бити испитан,а кривци кажњени,само што код околних народа то нећемо дочкати, јер тиме би ти исти народи изгубили ореол жртве. Тиме је наш Председник испао наивчина. Уместо  извињавања требало је да тражи да се све избеглице врате на своја огњишта и да им се омогући да не буду грађани другог реда. Понављам, ово треба да важи за сва избегла лица. Управо због тога се и не врши попис становништва у муслиманско/хрватској федерацији јер би се тек ту видело драстичо етничко чишћење Срба од стране Муслимана и Хрвата. У једном од највећих српских градова  после Београда Сарајеву, Срба готово више и нема. Од 150 000 Срба, није остао готово нико. Исти случај је и са Мостаром и са другим деловима муслиманско/хрватске федерације. Ако је неко директан кривац за рат у бившој БиХ, то је свакако Алија Изетбеговић и његова сулуда политика базирана на његовом руком написаној „Исламској декларацији“.  
Никаква истина ни правда не постоје на Западу,само интереси  и ништа друго. То су праве „вредности“ западне  цивилизације које нам упорно намећу домаћи компрадори. Наравно да су у ову прљаву работу укључене пре свега неке „невладине“ организације познате по својој невероватно великој мржњи према свему што има српски предзнак, као и неке странке лажне опозиције. Међутим, они само служе да испипају пулс српском народу, како би странке на власти извршиле исти домаћи задатак.
Народ у Србији нема контролу над сопственим животом. Закони се доносе на штету грађана, а у интересу западне плутократије и домаћих криминалних „бизнисмена“. Медији, у рукама западних моћника служе улепшавању стварности, обмањивању јавности,  све у циљу омогућавања што дужег опстанка ових марионета. За испирање мозга народу служе новине које се бесплатно деле, а  којима се креира нека виртуелна стварност. У њима се ништа не догађа.
Прича о уласку у банкротирану Европску Унију постаје нова религија домаћих компрадора. Обећани „рај“ који нам се сваки дан сервира из свих могућих медија има за циљ стварање илузије да ће сви наши проблеми бити решени, а стварно стање је да је Република Србија земља под окупацијом глобалног мултинационалног капитала коме је једини интерес раубовање српских привредних ресурса по што нижој цени, а ако може бесплатно, још боље. Ни камате међународним лихварима на овом нивоу производње не можемо да вратимо. У овом тренутку дугујемо око 33 милијарде евра. Нешто мање од ове цифре износи наш брутодруштвени производ. Како домаћи компрадори мисле да врате узете кредите? Тиме је још једна смртна пресуда исписана овом народу, овог пута на економском плану.
Једино решење које може да измени постојеће стање је национални консензус који ће установити праг испод кога се не може ићи. Повезивање са свим оним државама које имају исти заједнички интерес као и ми, у борби против новог светског поретка може нам помоћи да опстанемо као држава и као народ у овом, по српски народ и Републику Србију, тешком времену. Променом друштвеноекономског система олакшаћемо одбрану опстанка Републике Србије и српског народа у целини.   

 

Неолиберални тоталитаризам

Неолиберализам представља скуп идеја Милтона Фридмана и његових следбеника из Чикашке економске школе. У формулисању и разради ових идеја кључну улогу су имали Међународни монетарни фонд, Светска банка и Министарство финансија САД, односно они који контролишу рад ових институција, а то су пре свега плутократе западног света.Мање или више експлицитно тражи се свођење улоге државе на минимум регулативних функција у сфери економије. Између осталог тражи се смањење пореских стопа, а проширење основа за опорезивање, либерализацију каматних стопа, либерализацију трговинских токова, либерализацију директних страних улагања, приватизацију, дерегулацију тржишта, заштиту приватне својине и томе слично. Овако наметнуте услове земљама у развоју које су биле принуђене да узму кредите и испуњавају наметнуте услове ММФ и СБ дале су поразне резултате. Међутим, клике на власти постављене баш од исте олигархије која управља ММФ-ом и СБ-ом и даље истрајавају на истом економском моделу који дотичне земље гура у суноврат, јер тиме одужују дуг онима који су их ту поставили. Економске мантре ( горе наведене) подржане од проданих душа у економској струци само су још више придонеле пропасти тих држава. Моћ неолибералних идеја није у њиховој исправности, већ у томе што су устању да контролише економску политику, истовремено блокирајући сваку критику. Снагу јој дају силе које стоје иза ње, које је инспиришу, промовишу, подржавају и контролишу. Укратко, западна плутократија је инспиратор и извор снаге неолиберализма. Резултат свега је енормно повећање економске снаге мањине и осиромашење огромне већине у свакој земљи где је неолиберални модел примењен. Неолиберални капитализам искључује или драстично смањује улогу државе над секторима попут образовања, здравства, социјалне помоћи итд.
Данашњу фазу неолибералног капитализма карактерише дисциплиновање и надгледање поданика што прераста у неолиберални тоталитаризам. Често се у истом смислу користи појам „Вашингтонски консензус“ Џона Вилјемсона који дефинише неолиберални програм као програм методолошке деструкције колектива при чему се глорификује атомизација свих нас, изоловање једних од других, као и уништавање права и потреба заједница до нивоа државе. Неолиберализму није потребна држава, потребна је власт корпорација. Управо зато нашој врхушки на власти није стало до државе јер су део, истина марионетски, западне олигархије.
Либерализам који никада није ни постојао у капитализму представља јавно подсмевање капиталистичкој флоскули о једнакости на старту и равноправну тржишну утакмицу економских субјеката. Најближе одређење садашњег како западног, тако и нашег друштвено-економског система био би неолиберални тоталитаризам. Управо ово је време када тај капитализам води једну од последњих битака за контролу последњих необновљивих ресурса као што су нафта , гас, питка вода и друге сировине.
Мултинационалне корпорације преко својих марионета у освојеним земљама обмањују народ дотичних земаља разноразним теоријама о предузетништву и условима „слободне“ конкуренције, а у ствари маскирају намеру да себи подреде преостале природне ресурсе. Како се то постиже ? То ћемо показати на примеру Републике Србије.
. Доласком „демократских “ снага на власт 05.10.2000.год. почиње убрзано уништавање домаће индустрије и пољопривреде под изговором „либерализације“ домаћег тржишта. Кроз процес глобализације домаћи произвођачи се или уништавају или купују, а затим се они „купљени“ прилагођавају „међународним стандардима“.  Једноставно, економска моћ Србије се урушава. Није могућа равноправна тржишна утакмица у коју се заклињу представници власти између монструозно јаких страних корпорација којима су широм отворена врата домаћег тржишта и наших предузећа. То је унапред изгубљена битка, јер је наша привреда вољом домаћих властодржаца, а по налогу западних господара,изложена беспоштедној конкуренцији мултинационалних компанија. Ни много моћније привреде не би могле издржати такву „конкуренцију“. Погледајмо наше трговине и покушајмо да нађемо домаћу робу.  Тиме се целокупна домаћа привреда потчињава интересима светске олигархије која одређује шта ће се и у којој мери производити у Србији. Једном речју постали смо колонија, са свим негативним последицама које из тога проистичу. Србија као колонија и окупирана земља представља извориште профита за западну олигархију која је овладала домаћим природним, привредним и финансијским ресурсима. Србија је данас нето извозник капитала, ма колико то чудно звучало. По правилу, противречности између интереса транснационалног капитала и националног капитала решавају се увлачењем овог другог у службу првог и стварања домаће квинслишке политичко – економске ( компрадорске ) „елите“ која бива укључена у периферни слој светске олигархије чијим парама је доведена на власт.
У циљу реализације сопствених интереса светска олигархија настоји да ослаби националне системе безбедности, као и институција државне власти и националног суверенитета замењујући их међународним правом и институцијама, јер глобализација подразумева гашење многих функција државе где националне државе представљају претњу ширењу глобалног капитала. То се остварује на следећи начин:
1.земља се увлачи у велику дужничку зависност преко Међународног монетарног фонда и Светске банке које су у рукама врха западне плутократије. ММФ и СБ одређују услове под којима ће кредити бити одобрени. Невероватно је да у ово доба светске економске кризе само код ММФ- а и Светске Банке има новца у изобиљу. Очито је да им  приступ новцу ничим није лимитиран. У овом часу Србија је задужена фрапантних 33 милијарди евра што нас чини високо задуженом земљом.
2.Преко својих марионета на власти стварају хаотично стање у друштву. Српски парламент је постао место где су опозицији апсолутно запушена уста да критикује власт. Терор председника парламента над представницима опозиционих странака у овом сазиву достиже врхунац. Донети су закони у области јавног информисања који апсолутно не допуштају некажњену критику режима од стране и ово мало независних медија. Ускоро ће се донети закон о штрајку којим ће тек да покушају да униште право на протест. Мисле да ће тиме моћи да сузбију безнађе и бес који су захватили Србију. Судство се „реформом“ ослободило по власт неподобних судија и од 3000 судија остало је подобних 2000 судија. Армија је „реформама“ готово уништена, а „професионализацијом“ велики део народа ће остати без војне обуке. Способност Србије да се брани биће сведена на нулу.Све се распада, држава нестаје пред нашим очима, растаче се законима о некаквој регионализацији, а компрадори певају оде о Европској унији. Вероватно хоће да нас придруже Грчкој, Бугарској, Румунији, Мађарској и балтичким земљама које су банкротирале. Људска права и слободе се све више сужавају, а тоталитарни неолиберализам као поглед на свет тријумфује.     
3.Такође, једна од главних одредница је брисање националног идентитета деловањем анационалних и отворено антинационалних идеологија чији су протагонисти отворено антисрпске „невладине“ организације као тврђи део и неке политичке партије као мекши део. Такође преко „невладиних“ организација  имају за циљ релативизацију  устаљеног система вредности и оспоравање кључних националних институција као што су црква, академија наука и универзитет, као и оспоравања и релативизовања позитивног наслеђа националне историје. Формирањем великог броја „невладиних“ организација од којих се највећи број обучава, финансира и подржава од западних олигарха ствара се веома јак лоби отворено издајничких и на свакакве гадости против српског народа и државе спремних организација. Марионете на власти ничим не ометају инфилтрирање припадника тих организација у институције система, а медијска подршка средстава јавног информисања у рукама белосветског олоша „невладиним“ организацијама несразмерна је њиховој бројности. Те такозване „невладине“ организације које се баве блаћењем српског народа су једна од рак рана нашег друштва. Обликовање јавног мњења кроз средства јавног информисања која се стављају под контролу фактора ван земље представља својеврсну медијску машину за промовисање компрадора и сатанизацију истинске националне елите којој су на срцу национални интереси. ( Више о овоме видети на Интернету у сјајном тексту Владе Синђелића „Ротшилдова окупација“)
4.На економском плану широм света се проповеда и на силу натура доктрина неолибералног капитализма који се базира на погрешној претпоставци да „слободно“ тржиште снагом своје „невидљиве руке“ ефикасно распоређује ресурсе и осигурава „благостање“.  Другим речима ова доктрина се своди на глорификацију тржишта и елиминацију националне државе и њеног надзора над економијом. Таква држава се постепено одриче изузетно битних функција које препушта „тржишту“, а то су пре свега образовна и социјална функција. Социјална права се све више сужавају, а образовање постаје привилегија богатих .Образовање нема цену, јер без њега ни један народ нема перспективу. У чијем је интересу да српски народ буде што необразованији видимо и сами. Међутим, политичка „елита“ образује свој подмладак како би довела што образованије људе који ће нам на једном вишем нивоу продавати маглу. Сетимо се идеје Демократске странке да образује својих 1000 будућих  наследника. Зато им је потребан што глупљи народ и што паметнији наследници да би што дуже трајао status quo. Једном речју, ако имате  новца бићете здрави и образовани, а ако га немате бићете болесни маргиналци. Тоталитарни неолиберализам се огледа поготово у сфери образовања где је знање постало привилегија богаташке мањине, јер већина народа нема финансијске могућности да пружи добро образовање својој деци. Ово је потпуни пораз демократије, јер знање не сме бити роба. У овом српском систему ко није близу власти или у њој, нема шансу да пристојно живи. Погледајте људе који воде странке на власти и многе у „опозицији“. Не зна се ко је од кога богатији, а да ли смо сви ми остали баш толико неспособни да не можемо пристојно живети од свог рада?
Управо због тога да бисмо дали шансу свима да својим радом могу поштено живети, морамо променити друштвено – економски систем и скинути јарам који нам је стављен од новог светског поретка и видети леђа њиховим марионетама, ако не желимо да се друштво претвори у неки чиповани неолиберални тоталитаризам. Само тако ћемо ми и наша деца имати шансу да живимо у неком демократском и праведнијем свету. Нема демократије без социјализма.