14
čet, nov

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

Mercedes_Martinez_Valdes_300x225

Kuba je najveće i najzapadnije ostrvo od svih ostrva Velikih Antila. Ima povoljnu stratešku poziciju na ulazu u Meksički zaliv, oko 140km od Floride. Kuba je velika koliko i sva ostala karipska ostrva i na njoj stanuje 1/3 čitavog stanovništva zapadno-indijskih ostrva. Klima je topla i uglavnom kišovita, a uragani su učestali između juna i novembra.
Kuba je poznata po cigarama, posebno markama Havana, Monte Kristo, Kohiba i Partagas, po rumu, od kojih je najpoznatija vrsta Klub Havana (Havana Club). Ako je star bar 7 godina, rum dobija atribut stari (añejo). Rum se proizvodi fermentacijom sirupa šećerne trske.
Poznata je i po kubanskoj muzici i ritmovima, koji su proizvod mešanja mnogih muzičkih žanrova, afričkih, španskih i latinoameričkih, recimo mambo, konga, rumba, ća-ća-ća, son, nueva trova, habanera, danson i mnogi drugi.
Kuba je poznata i po argentinskom revolucionaru Ernestu Gevari, bolje znanom po nadimku Če, koji se sa Fidelom Kastrom borio u Kubanskoj revoluciji, kao i po nacionalnom sportu: bejzbolu. Kubanci se, takođe, ističu odličnim bokserima i atletičarima.
Po površini, Kuba je nešto veća od površine Srbije, a broji oko 11 miliona stanovnika.


O još neotkrivenim tajnama ove čarobne zemlje razgovaramo sa Njenom Ekselencijom gospođom Mercedes Martinez Valdes, ambasadorkom Kube u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, koliko dugo ste na poziciji ambasadora Kube u Srbiji i kakvi su Vaši prvi utisci o našoj zemlji?

Uskoro će se navršiti dve godine od kada sam u Srbiji. Moji utisci, koji nakon dve godine nisu više samo prvi utisci, jesu da su Srbi jedan izuzetan narod, veoma gostoljubiv, prijateljski nastrojen, solidaran i patriotski, koji brani svoje želje za boljom budućnošću, suverenitetom, teritorijalnim integritetom i koji ne zaboravlja olako svoju prošlost i istoriju. Takođe, vaša zemlja i država imaju dobre resurse i zavidan geografski položaj, kvalitete koji su budili i još uvek bude zavist mnogih.

Za mene je čast da predstavljam svoju zemlju i svoj narod u jednoj zemlji za koju nas vežu istorijski odnosi prijateljstva i solidarnosti, istinski odnosi koji su, uprkos geografskoj udaljenosti, opstali u teškim trenucima za obe zemlje. Pomenuću samo neke, poput srpske solidarnosti tokom američke invazije na Kubu i podrške srpskog naroda u borbi protiv blokade, kao i potpore kubanskog naroda za vreme bombardovanja Srbije od strane NATO-a i naša podrška u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. Moji utisci o Srbiji su stvarni, proživljeni kroz iskustvo kubanske diplomatkinje, čiji je glavni cilj razvijanje odnosa između dva naroda i dve zemlje.

Kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Diplomirala sam spoljne poslove. Master studije sam završila na Fakultetu spoljnih poslova Državnog univerziteta u Kijevu, Ukrajina (1986 g.)

Bila sam funkcioner u Direkciji za Evropu Ministarstva spoljnih poslova do 1990, kada sam postala III Sekretar Ambasade Kube u SSSR -u i Rusiji do 1992. Te iste godine počinje moj rad na poziciji II Sekretara Ambasade Kube u Ukrajini i Moldaviji do 1996. Od 1996. do 2000. radim kao funkcioner u Direkciji za Evropu Ministarstva spoljnih poslova. Od 2000. do 2002. sam na poziciji I Sekretara Ambasade Kube u Norveškoj i funkcioner u Direkciji za Evropu Ministarstva spoljnih poslova. Godine 2002. postajem Savetnik Ambasade Kube u Portugalu, gde ostajem do 2006. Po povratku na Kubu, od 2006. do 2009. radim kao funkcioner u Direkciji za Evropu Ministarstva spoljnih poslova. Kao član kubanskih delegacija učestvujem na raznim sastancima bilateralnog karaktera u Rusiji, Norveškoj, Portugalu i Španiji. 
Studirala sam na Diplomatskoj akademiji u Moskvi godine 1989, u Regionalnom centru za strane jezike Univerziteta u Beliseu 2000. godine i na Visokoj školi međunarodnih odnosa „Raúl Roa García“ u Havani, u različitim periodima.

Kakva je trenutno diplomatska saradnja između Srbije i Kube? Možete li nam reći nešto o trenutnim aktivnostima?

Diplomatski odnosi dveju zemalja su na dobrom nivou. Ostvarili smo razmene između Ministarstava spoljnih poslova 2009. godine, kada je u Srbiji bio jedan od naših zamenika ministra spoljnih poslova, gospodin Dagoberto Rodríguez. Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, je prošle godine posetio Kubu i održani su sastanci sa našim ministrom, u okviru međunarodnih događaja kojima su zajedno prisustvovali, poput Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija i Samita na ministarskom nivou Pokreta nesvrstanih zemalja, između ostalih. Održavamo razmenu u važnim bilateralnim i međunarodnim temama, i kao zemlje sa dobrim odnosima podržavamo jedni druge u pitanjima važnim za spoljnu politiku, što uključuje podršku u međunarodnim organima za kandidature, debate, pozicije, itd.

S obzirom da je Kuba već decenijama na neki način izolovana od ostatka sveta, bili ste primorani da razvijete sopstveni sistem edukacije koji je dao izvanredne rezultate, tako da danas imate 50% mladih između 19 i 23 godine koji studiraju. Objasnite nam kako funkcioniše sistem edukacije na Kubi?

Kuba nije izolovana, mi održavamo diplomatske odnose sa 183 od 192 zemlje članice Ujedinjenih Nacija, imamo 143 diplomatske misije, uključujući konzulate u 117 zemalja, a u Havani postoji 109 stranih diplomatskih misija. Imamo više od 50 hiljada kubanskih saradnika koji pružaju usluge u 98 zemalja, 31 hiljadu stranih studenata koji studiraju na Kubi. Zbog toga, naš obrazovni sistem nije proizvod nepostojeće izolacije, već je sistem koji je stvorila Revolucija i nakon trijumfa, primenila, između ostalih mera, kampanju opismenjavanja, koja je spasila od neznanja 44% stanovništva koje do 1959. nikada nije išlo u školu i više od 400 hiljada osoba koje su u tom trenutku imale završen samo 6. razred. Revolucija je pružila obrazovanje ovim osobama i na svakoga od njih dodala još dvoje koji su postali univerzitetski obrazovani građani i intelektualci.

Nacionalni sistem obrazovanja čine opšte obrazovanje i visoko obrazovanje i oba podsistema su nezavisna u pogledu organa, ali su s druge strane veoma usko povezana. Sistem obrazovanja je podeljen na predškolsko, osnovno, srednje, preduniverzitetsko, tehničko i profesionalno, posebno obrazovanje odraslih, i naravno, usavršavanje učitelja i profesora.

Obrazovanje na Kubi je obavezno do devetog razreda srednje škole i besplatno je na svim nivoima, uključujući i visoko obrazovanje.
Velikim uspehom obrazovnog sistema na ostrvu smatramo stoprocentnu posvećenost deci sa posebnim potrebama (sa fizičko-motoričkim, mentalnim ograničenjima itd). Postoji 13 600 predavača koji rade u 425 specijalnih škola, koje su rasprostranjene po čitavoj zemlji.

Kuba svake godine troši na obrazovanje skoro 7% bruto domaćeg proizvoda i nastoji da obrazovni sistem svojom jednakošću, pravednošću, samopoštovanjem i moralnim i društvenim potrebama građana odgovara društvenom modelu koji je narod stvorio.

Poslednjih godina, ustanovljena je upotreba televizijskih i video programa, kao sredstava sa velikim uticajem na osnovno i srednje obrazovanje. 

Na Kubi postoje dva kanala obrazovnog karaktera ,,Canal Educativo 1 y 2 ‘’, koji dnevno prenose više od 12 sati programa, od kojeg je većina obrazovnog i didaktičkog karaktera. 

Na ovaj način smo organizovali obrazovni sistem na Kubi, zbog čega imamo jednog univerzitetski obrazovanog građana na svakih 10 stanovnika, a ove godine će se verovatno dostići broj od milion diplomaca na više od 60 univerziteta u zemlji.

 
Jedna ste od dve zemlje na svetu sa najrazvijenijom biotehnologijom. Šta je to što je najupečatljivije, najvažnije što je Kuba proizvela? Da li je tačno da posedujete lek protiv svih oblika tumora, kao i preventivu?

Kuba danas ima infrastrukturu koja broji više od 200 centara i istraživačkih, tehnoloških i inovacijskih oblasti, od kojih je 115 velikih centara za istraživanje, razvoj i komercijalizaciju. Zemlja odvaja jedan procenat svog BDP-a za nauku i tehnologiju i imamo 15 naučnika i inženjera na 10 hiljada stanovnika. Izdvajanje jednog posebnog proizvoda značilo bi potcenjivanje rada stotine kubanskih naučnika tokom niza godina, u teškim uslovima zbog ograničenja koje nameće blokada, a koja se odnose na nabavku materijala neophodnog za istraživanje. 

Kubanska biotehnologija je profitabilna, održiva i njen rezultat se procenjuje prema opipljivim zdravstvenim indikatorima, koji se mogu uporediti sa onima iz razvijenih zemalja, kao što je životni vek od skoro 78 godina starosti i smrtnost novorođenčadi od 4,5 na hiljadu rođenih na Kubi. 

Da li je tačno da je Amerika prekršila embargo, kupivši od Kube 1 400 000 komada vakcina protiv tumora dojke, kao i da je ta vakcina ispitivana i registrovana u Francuskoj? Ukoliko jeste, da li je neka farmaceutska kuća iz Srbije pokazala interesovanje za kupovinu tih preparata, s obzirom da je Galenika već uvezla neke preparate sa Kube?
Vakcina protiv naprednog raka pluća, pod nazivom CIMAVAX – EGF, je prva vakcina ovog tipa registrovana u svetu i na njoj su kubanski biotehnolozi radili više od 15 godina. 

Ovaj proizvod ima posebnu licencu Odseka blagajne SAD-a (United States Department of the Treasury) kako bi se prodavao u toj zemlji od strane američke kompanije i kako bi se obavljala odgovarajuća klinička testiranja.

Vakcina je već registrovana ili je u procesu registracije u Kini, Peruu, Maleziji, Kolumbiji, Brazilu, Paragvaju, Ekvadoru, Argentini i drugim zemljama. Takođe su toku klinička istraživanja za njenu primenu u slučajevima raka prostate, materice i dojke. Princip po kojem funkcioniše ova vakcina jeste upotreba proteina koji svi imamo: epidermalni faktor rasta, povezan sa procesima ćelijske proliferacije, koji su kod obolelih od raka nekontrolisani.

Registracija i testiranja u Francuskoj nisu ozvaničena, jedino znamo da je jedna važna, trans-nacionalna kompanija u ovoj zemlji već neko vreme zainteresovana za ovaj proizvod i njegovu komercijalizaciju u zapadnoj Evropi.

Postoji nekoliko srpskih kompanija koje su zainteresovane za proizvod, ali do sada nije potpisan nijedan ugovor.

Na Kubi se 50% poljoprivredne proizvodnje zasniva na upotrebi biotehnoloških proizvoda. S obzirom da je i EU donela zakon o upotrebi poljoprivrednih proizvoda bez hemikalija, da li će to Evropi dati dodatni podsticaj da unapredi saradnju sa Kubom?

Na Kubi, za razliku od svih drugih zemalja, postoje povoljne društvene prilike za razvoj sistema za organsku proizvodnju na nacionalnom nivou i uspostavljanje održivog poljoprivrednog sistema. Suočeni sa ozbiljnom krizom izazvanom devedesetih godina prošlog veka, kada nismo bili u mogućnosti da nabavimo đubriva, usled nedostatka finansijskih sredstava, na Kubi su stručnjaci počeli sa primenom ekološke agrotehnologije, koja danas potvrđuje svoju efikasnu primenu u gajenju različitih kultura kako na otvorenom, tako i u organoponicima (organopónico – sistem gradskih bašti tipičnih za Kubu). Jedan od njih bio je kubanski istraživač Umberto Rios (Humberto Ríos), koji je osvojio nagradu za životnu sredinu, Goldman, 2010. godine, koja se smatra „zelenom“ Nobelovom nagradom, za razvoj ekološke poljoprivrede u našoj zemlji. 

Uz pomoć ovih metoda trenutno se na ostrvu proizvodi kafa, kakao, šećer, citrusi, pčelinji med, kao i medicinske biljke koje se proizvode bez imalo đubriva ili drugih hemikalija, koje poseduju sertifikat i prihvaćene su od strane predstavnika Agencije za sertifikovanje organskih proizvoda. Nedavno se testirala efikasnost primene prirodnog kubanskog biofertilizanta Fitomas na više od 40 kultura, koji pomaže u suprotstavljanju deficitu hranljivih sastojaka biljaka i efektima suše, višku vlažnosti ili napadu štetočina. 

Masovnim pokretom gradske poljoprivrede, koja podrazumeva korišćenje prostora u gusto naseljenim područjima uz primenu ekoloških tehnika, na Kubi se bave hiljade ljudi, što ujedno predstavlja siguran izvor zapošljavanja i omogućava bolje korišćenje zemljišta za postizanje veće produktivnosti. Zahvaljujući naporima kubanskih istraživača, organska poljoprivreda se širi po celom ostrvu i već daje optimalne rezultate, koji ne samo da zadovoljavaju nacionalne potrebe, već se u određenom procentu proizvodi i izvoze, uključujući tu i zemlje Evropske unije. Mada, kako povećavamo proizvodnju, bićemo u mogućnosti da proširimo našu saradnju i izvoz i u ostale zemlje, uključujući i evropske. 

Šta Vam se najviše dopada u Srbiji, a šta Vam nedostaje sa Kube?

Kao što sam već rekla, u Srbiji mi se najviše dopadaju ljudi. Ovde se osećam dobro, jer su ljudi vaspitani, umeju da razgovaraju i da saslušaju druge, nezavisno od različitih iskustava, jer su inteligentni – inače ne bi bili glavni konkurenti kubanskim studentima na svetskim Olimpijadama iz matematike i fizike, jer su jednostavni, kao i mi Kubanci, i kada sebi zadaju cilj, ostvare ga. Videla sam kako u školama plesa lako uče naše ritmove ili kako uče španski gledajući latinoameričke telenovele, kako poštuju svoju tradiciju, uključujući i verske običaje, poput slave, način na koji se raduju kada pobedi Đoković. Dopadaju mi se i zato što znaju da su dobri i nastavljaju da se bore, i onda kada izgube, kao što su izgubili od kubanske selekcije u polufinalu svetskog šampionata u odbojci prošle godine u Italiji. Sve drugo što Srbija ima podređeno je ličnim kvalitetima ljudi, od pejzaža ravne Vojvodine, do kanjona Šumadije, jer je sve menjao upravo taj čovek. 

Mnogo toga mi nedostaje sa Kube, to je moja zemlja. Nedostaje mi duh i humor mojih ljudi, boje i životna radost i njihova želja da se teškoće prevaziđu. Nedostaje mi druženje sa mojim komšijama, kada posle radnog dana, zaboravivši da kupim so, mogu da računam na njihovu pomoć u pripremi ručka. Nedostaju mi prvomajske parade i patriotski žar na ulicama, nedostaju mi sin i rođaci, ali su se ljudi u Srbiji postarali da, iako mi sve ovo nedostaje, nema nostalgije, i to je još jedan plus za moje prijatelje u ovoj zemlji.

Kako provodite svoje slobodno vreme?

Slovenske narode sam upoznala tokom svoje karijere i dobro sam se prilagodila njihovim običajima i tradiciji. Profesija mi nalaže da se prilagodim uslovima u drugim zemljama, uprkos tome što mi nedostaje moja domovina. Ali diplomatski život, a posebno naš u Srbiji, veoma je aktivan, zato što smo mi mali kolektiv i zato što se u ovoj zemlji organizuju različite aktivnosti vezane za Kubu, što nam ne dozvoljava da imamo slobodno vreme za privatni život. 

Zapravo, trudim se da svaku posetu pozorištu, muzeju, manastiru ili nekoj drugoj instituciji, na koju sam pozvana poslovno, iskoristim u cilju obogaćivanja svog privatnog života. I takođe vam kažem da, gde god se organizuje neka kubanska kulturna aktivnost, možete sresti ovu ambasadorku kako igra kubanski son, bilo da se radi o nekom kafiću ili restoranu u Beogradu, ili o glavnoj ulici u Smederevskoj Palanci, ili o Voždovcu, tokom Dana Kube, održanih na toj opštini.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
decembar 22, 2018
imperio 10
Prilozi saradnika Neo Marx

Demokratija Američke Administracije - Saopštenje Vlade Bolivijske Republike Venecuele

Vlada Bolivarske Republike Venecue obaveštava da je dana 12. decembra, na konferenciji za novinare međunarodnih medija, predsednik Republike Nikolas Maduro Moros objavio niz informacija koje otkrivaju postojanje novog plana za podrivanje demokratske…
jun 22, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Izdaja Srbije

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad. Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom…

Promena svesti

maj 05, 2018 3896
Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena…

„IZBORI“

mar 18, 2018 3969
izbori
Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što…

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

jan 20, 2018 7649
Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke…

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

nov 29, 2017 4096
communist
Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji…

Izdvajamo