16
uto, jul

Iz domaće štampe
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

zastava-Grcka-500x332„Svetu preti nova recesija. Svet je danas, drugi put u poslednje četiri godine, na ivici recesije. U ovom prelomnom trenutku, globalna koordinisana akcija — izvan Evrope same — jeste od sudbonosnog značaja“. Ovo mračno upozorenje uputio je Čarls Delara, direktor Instituta za međunarodne finansije, moćnog lobija preko 400 najjačih banaka sveta — domaćinu meksičkog samita G-20 Felipe Kalderonu.

Verovatnoća da će Grčka izaći iz zone evra u sledećih 12 do 18 meseci porasla je na 90%, prognozirala je najveća američka banka „Sitigrup“. Ova „prognoza“ objavljena je 27. jula 2012. godine u Njujorku. Nakon što trojka međunarodnih kreditora u oktobru objavi izveštaj o stanju grčke ekonomije, otpočeće pripreme za izlazak Grčke. Ponovo uvedena drahma pojeftiniće približno 60% prema evru, u Grčkoj će buknuti inflacija, ekonomija će prvo doživeti krah, a grčki dugovi će biti jednostavno otpisani. Zatim će otpočeti lagani oporavak, navedeno je u prognozi „Sitija“.

Grčki lideri su postigli dogovor o novim merama štednje i o konsolidaciji sopstvenog bankarskog sistema — za razliku od Islanda, koji je pustio banke da propadnu i razapeo društvenu zaštitnu mrežu. Pouka (koja za Grčku ipak ne vredi): neoliberalnim „bolnim rezovima“ prouzrokovane patnje sasvim su nepotrebne. Revizori EU i MMF se polako pakuju iz Atine, nakon čega će nastati pauza u pregovorima. Vratiće se ponovo u Atinu kada budu okončane mere štednje vredne 11,5 milijardi evra. Štednja je uslov da bi do septembra 2012. bila odblokirana pozajmica od 31,5 milijardi evra, a koja je deo paketa novog zaduženja Grčke vrednog 130 milijardi evra od EU, MMF i ECB.

Iz svega navedenog, vidi se da nije samo Grčka u škripcu, već i sve vrednosti evropske civilizacije.

„Evropa je na korak do bankarske diktature“ — piše Majk Vitni, ekonomski analitičar i autor knjige Bespomoćni: Barak Obama i Politika iluzije. Osvrćući se na ekonomsko stanje u Evropi, Vitni argumentuje kako „mere štednje“ nisu ništa drugo nego „socijalna kontrarevolucija“, tj. brutalno otimanje radničkih prava i rušenje socijalne države u interesu krupnog kapitala, primarno onog finansijskog — tačnije, bankarskog. Ističe kako „mere štednje“ nisu prolazno stanje, jer se ne radi o ekonomskom, već o političko-ideološkom potezu. Na ovom principu ne insistiraju ekonomisti — koji su ga mahom proglasili za promašaj — već u prvom redu političari.

Glavna struktura, ističe Vitni, koja želi radikalno promeniti Evropu i pretvoriti je u „Bankarsku uniju“ nalazi se u tzv. „Trojci“: Evropska Komisija, Evropska Centralna Banka i MMF. Evropska kriza, koja velikim delom proizvod preterane ekspanzije kredita i slabog upravljanja rizicima od strane EU banaka, koristi se za stvaranje velike evropske „bankarske unije i uvođenje divljačkih rezova u socijalne programe, zdravstvo i penzije.

Odgovor EU zakonodavaca je socijalna kontrarevolucija stvorena u svrhu transformacije 17 članica monetarne unije u „permanentnu zonu mera štednje“ kojom će upravljati korporativna i finansijska elita.

Njegov kolega Mark Vajsbrot podržava ovo viđenje: „Trojka“ želi silom nametnuti političke promene, pogotovu u slabijim ekonomijama gde stanovnici nikada ne bi dali glas za takve promene. „Ovi ljudi nisu zainteresovani za popravljanje evropske ekonomije. Oni rade na tajnoj kampanji koja za cilj ima radikalno restrukturisanje evropskog društva, uništiti sva socijalna prava i beneficije, ukinuti sve progresivne napretke ostvarene u prošlom veku i na kraju većinu kontinenta svesti na nivo siromaštva trećeg sveta.

Bankarska unija će dodatno ojačati moć finansijske elite nad pojedinim državama, a to i jeste glavni i jedini cilj.“ — kaže Vajsbrot. (Advance.hr) Opisani proces je već počeo da menja i diplomatsko-politički profil EU, smatra Nil Ferguson, profesor na američkom univerzitetu Harvard.

Za Grke, koji su pre 2500 godina praktikovali neposrednu demokratiju pretvarajući robove u slobodne ljude otpisom njihovog duga, nije tajna šta treba činiti. U noći kada su grčki poslanici u parlamentu izglasali ponižavajuću spremnost na višedecenijska odricanja i finansijsku diktaturu — Atina je gorela. Spas nacija može se još videti i očekivati na ulicama, sa svim preteranostima koje to može doneti. Grčki narod poziva ostale narode Evrope da se probude kako bi osporili orvelovsko bankarsko carstvo i da bi priveli kraju, zaustavili tu iscrpljujuću i smrtonosnu igru.

Gnev, prezir i duboko razočaranje grčke radničke klase ravnomerno su usmereni u tri pravca, ka domaćim političarima, ka licemernoj Evropi i ka sopstvenoj naivnosti temeljno začinjenoj gramzivošću.

Čini se da je Grčka je prethodnica otpora imperijalizmu na Balkanu.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
decembar 22, 2018
imperio 10
Prilozi saradnika Neo Marx

Demokratija Američke Administracije - Saopštenje Vlade Bolivijske Republike Venecuele

Vlada Bolivarske Republike Venecue obaveštava da je dana 12. decembra, na konferenciji za novinare međunarodnih medija, predsednik Republike Nikolas Maduro Moros objavio niz informacija koje otkrivaju postojanje novog plana za podrivanje demokratske…
jun 22, 2018
Iz našeg ugla - KPS Neo Marx

Izdaja Srbije

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad. Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom…

Promena svesti

maj 05, 2018 1977
Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena…

„IZBORI“

mar 18, 2018 2079
izbori
Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što…

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

jan 20, 2018 4987
Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke…

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

nov 29, 2017 2236
communist
Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji…

Izdvajamo