Ako se pitamo ko danas vlada svetom, možemo bez imalo ustručavanja reći da je to „ svetska vlada“ oličena u grupi najvećih bogataša sveta sa neizbežnim Rokfelerima i Roštildima na čelu. Bilderberg grupa,masoni,Trijaterala, Rimski klub, sve su to iste njuške koje se povremeno sastaju i određuju pravce razvoja zapadne civilizacije. Ni od koga izabrani, sem od sebe samih, što sa demokratijom nema nikakve veze, apsolutistički određuju svojom ekonomskom moći sadašnjost i budućnost ljudskog roda. Kakvu su ulogu odredili običnim ljudima, vidimo i sami. Takav oblik vladanja jednom rečju se definiše pojmom PLUTOKRATIJA. Ova reč označava po definiciji vlast bogatih, dodao bih i vlast u ime bogatih. Njihov jedini interes je održanje sopstvenih pozicija i uništavanje po njih potencijalnih opasnosti. Svaki pokušaj promene društveno-ekonomskih odnosa kojim bi se ugrozio plutokratski sistem naići će na pokušaj očuvanja vlasti po svaku cenu. Ponavljam, PO SVAKU CENU. Moderna zapadna plutokratija predstavlja vladavinu novca samog po sebi.
Novac danas vlada i onima koji ga prekomerno poseduju. On više nije ni sredstvo ni cilj, nego vrhovni princip jednog iznutra urušenog, smrdljivog i trulog sveta lišenog bilo kakvih moralnih načela. Zapadne plutokrate stvaraju „ limese“ prema „varvarima“ istoka kako bi dodatno oslabile dotična društva pred završni globalistički udar. Globalizam nije ništa drugo do planetarni trijumf bogatih. Već i sada vrlo često se provlače fašističke ideje o „zlatnoj milijardi“. To je priča da bi odabrana 1 000 000 000 ljudi naseljavala našu planetu. Svi ostali bi bili višak, jednom reči nepotreban ljudski materijal koga se treba rešiti. Tu milijardu bi sačinjavali odabrani pripadnici katoličke, protestantske i jevrejske veroispovesti. Za ostale tu nema mesta. Te sulude ideje nastale u okviru najbogatijih pojedinaca zapadnog kapitalizma pokazuju svu nemoć kapitalističkog sistema da omogući dostojanstven život i posao za sve ljude. Zbog toga svega postaje sve jasnije da samo socijalizam, a potom komunizam postaju EGZISTENCIJALNA NUŽNOST ČOVEČANSTVA. Konačan cilj svih ovih organizacija jeste da se stvori svetska vlada koja bi kontrolisala sve značajnije resurse na planeti gde neće postojati nacije već samo jedna nacija,jedna crkva, jedna religija, jedan ustav, jedna moneta,jedna država. Da li nas sve ovo podseća na nešto?
U srpskom slučaju, vlast koja je dovedena voljom i parama zapadnih plutokrata nema nikakav interes da radi išta drugo nego da izvršava bezpogovorno naređenja svojih mentora. Zar zaista mislimo da je slučajno izvršena preraspodela ekonomske moći u korist male grupe tajkuna u i oko vlasti? Nije, kao što nije slučajno uništeno domaće bankarstvo i slomljena kičma srpskoj privredi i raščišćen teren za strane banke, što je kompletna privreda gurnuta u stečaj i potom rasprodata u bescenje belosvetskom i domaćem ološu, naravno uz masne provizije koje se mere milijardama evra, što je Srbija od jedne srednje industrijski razvijene zemlje postala zaostala poljoprivredna zemlja. Ovakav sistem koji se uvodi u Srbiji neizbežno vodi ka totalitarizmu. Ma šta ova vlast uradila sopstvenom narodu biće podržano od zapadnih plutokrata sve vreme dok izvršava njihova naređenja.
Uvođenjem neverovatno visokih kvota za preregistraciju političkih partija od 10 000 overenih potpisa od kojih svaki staje 60 dinara što što zaista nema smisla, uvođenjem cenzure u novinarstvu gde neće postojati nikakva kritika postojeće vlasti, sadašnji vlastodršci misle da će večno ostati na vlasti kao i njihovi mentori. Neće, jer ma kakva sila stajala uz njih, oni ne mogu da reše postojeću krizu. Od gladnog naroda ništa ih ne može spasiti.
Potpuna nesposobnost sadašnje vlasti da reši narasle društvene suprotnosti vodi u sunovrat. Razorena ekonomija, nepostojanjem industrijske proizvodnje država je vraćena u predindustrijsko doba, divlja privatizacija svega onoga što vredi, korupcija i kriminal imanentni kapitalizmu amnestirani su od svakog pokušaja utvrđivanja krivične odgovornosti, enormno povećana nezaposlenost koja stvara mnogobrojne oblike sociopatološkog ponašanja uslovljava potpunu ličnu nesigurnost. Najveći broj ljudi doveden je u stanje potpune egzistencijalne neizvesnosti.
Srpskom narodu se neprestano nameće kompleks krivice i odgovornosti za raspad SFRJ,dok se budućnost cele nacije uslovljava nekakvom „ moralnom katarzom“ koja treba da se dogodi u sudnicama američkog suda u Hagu. Putem medija u stranom vlasništvu promoviše se model življenja koji afirmiše parazitizam i nemoral kao vrhovni model življenja. Ovome svakako doprinose neke takozvane „nevladine organizacije“ izdašno plaćene od strane zapadnih plutokrata koje deluju otvoreno izdajnički protiv srpskog naroda, gde pod njihovim okriljem nastaju mnogobrojni projekti prevaspitavanja srpskog naroda. Jedan od takvih projekata su sramni udžbenici istorije gde se cela srpska istorija prikazuje kao neprestani sukob Srba sa zdravim razumom, a srpski narod kao neizlečivo bolestan od mitomanije,nacionalizma i teritorijalnih pretenzija prema susednim narodima. Nažalost, neke od ovih koncepcija podržava i deo vladajuće nomenklature koja neprekidno ponavlja mantru kako „evroatlanske integracije nemaju alternativu“, a pri tom kao da potpuno zaboravljaju da je reč o potpuno tuđem kulturno-civilizacijskom sistemu vrednosti potpuno stranog našoj istoriji i tradiciji.
Na kraju, budimo svesni da se nalazimo u permanentnom ratu koji će se voditi protiv srpskog naroda sve dotle dok nam svest ne bude potpuno isprana. Nadam se NIKAD.
