Iz našeg ugla - KPS
Typography
  • Smaller Small Medium Big Bigger
  • Default Helvetica Segoe Georgia Times

ukradenodetinjstvoDvadeset prvi vek, kapitalizam je ušao u svoju poslednju fazu, dosegao je vrhunac i sad počinje njegov pad. Recesije, depresije, ekonomske krize, ratovi, totalno siromaštvo, krah morala, kriminal i korupcija ...... apokaliptična slika sveta je postala realnost. Dozvolili smo da manjina vlada i odlučuje, da odlučuje o životu i smrti, da upravlja ljudskim sudbinama, da dovede u pitanje čak i opstanak civilizacije. 

Ko je većina, a ko manjina?

Odnos radnika prema kapitalistima i njihovim oligarsima je: 97% radništva naspram 3% onih koji im piju krv.

Šta uopšte danas znači reč RADNIK i na koga se to odnosi?

Radnik je u najužem smislu pre svega svako onaj koji za svoj život i život svoje porodice zarađuje isključivo od svog rada, umnog ili fižičkog, a ne od rada drugih ljudi ili raznih renti. U širem smislu u radništvo se ubrajaju i sitni preduzetnici, zanatlije, poljoprivrednici, nezaposleni i studenti.

Kako radnička klasa može da se izbori za svoja prava?

Radnici moraju da se organizuju i da se samo tako masovni i organizovani suprotstave snažnoj i bogatoj kapitalističkoj mašineriji. Na silu i novac se ne može ići onim čime nemate već samo brojnošću, prekidajući krvotok imperijalizma odnosno eksplataciju radnika. Snaga svetskog radništva upravo leži u činjenici da su neophodni da bi taj isti kapitalistički sistem funkcionisao.

Kako sad stoje stvari u radničkom pokretu?

Danas u svetu postoji više od 300 komunističkih partija i još toliko ostalih partija levice. Broj sindikata koji navodno kroz sindikalnu borbu zastupaju interese radničke klase je višestruko brojniji. Socijalno nezadovoljstvo se danas u svetu takođe preliva i u razne nacionalne pokrete. 

To je nerealno veliki broj organizacija, zar ne ?

Radnička klasa je podeljena , razbijena i rascepkana pažljivo planiranom, vođenom  i stalno nadograđivanom akcijom imperijalističke manjine i njenih agencija za specijalne olblike borbe. Sam imperijalistički sistem, svestan ogromne snage ujedinjenog radništva, preduzima sve neophodne korake kako bi takvo ujedinjenje otežao, a u krajnjoj liniji i potpuno onemogućio, razbijajući radnički korpus na bezbroj malih, slabih i nemoćnih grupica.

Ko to zapravo radi ? 

Rekli smo da je to smišljeno u raznim agencijama koje štite kapitalistički sistem, ali praktičnu realizaciju toga su preuzele razne sitne duše koje zarad lične promocije, zarade i beneficija koje dobijaju od svojih kapitalističkih gazdi. Takve osobe su po pravili ljudi bez morala, osobe lišene osnovnih ljudskih vrlina, jer samo takvi mogu da se igraju sudbinama miliona radnika i njihovih porodica. 

Kako  izbeći takve zamke ?

- Prvo, radnici moraju najzad da shvate da se za njihove interese i ciljeve neće boriti niko drugi do oni sami. Nikakve "demokratske", liberalne, klerističke ili nacističke partije, sindikati koje kontrolišu te iste partije ili različite nevladine organizacije, već su to isključivo klasno svesne i organizovane političke organizacije radnika odnosno Komunističke partije i njima treba masovno pristupati. Tu takodje, zbog ranije rečenog, treba biti izuzetno oprezan i ne upasti ponovo u zamku koju nam je spremio ovaj neljudski sistem, odnosno ne pristupiti u kvazi-komunističku organizaciju pod kontrolom kapitalista.

- Drugo, pažljivo analizirati Partiju levice kojoj ćemo pristupiti. Postoji par frakcija unutar komunističkog pokreta, ali su one anahrone tipa Staljinista, Titoista, pa donekle i Maoista, u današnjim društveno ekonomskim uslovima i novim korelacijama snaga, potpuno neupotrebljive osim kao filozofski diskusioni model. Marksističko - lenjinističke komunističke partije su izdržale probu vremena, a rukovodeći se iskustvima (pozetivnim i negativnim) stekle ogroman uvid u dalje pravce borbe i praktičnog razvoja marksističke misli.

Kako prepoznati u toj šumi organizacija i partija onu pravu, onu koja se zaista bori za ciljeve radničke klase?

Postoji nekoliko veoma jasnih pokazatelja, pomoću kojih možemo nepogrešivo prepoznati kvazi-levičarske organizacije podmetnute od strane kapitalista. Dovoljno je samo analizirati njihove web strane (sajtove, portale, blogove i forume), potražiti karakteristične znakove koji su navedeni u nastavku teksta i sve će vam biti jasno.

 

  1. Kvazi-komunističke grupe, udruženja ili partije po pravili nastaju brzo, u svega nekoliko meseci do godine se formiraju, kompletno zaokružuju svoj politički rad, imaju svoja medijska glasila (štampana ili elektronska) ili svoje sajtove, dele propagandne materjale, imaju pristup tv i radijskim medijima, zakupljuju kancelarije i stranačke prostorije po gradovima. Skup ovakvih aktivnosti koje iziskuju veće finansije pokazuju da dotična grupacija očito ima finansijera !? .... Ko može, a i želi i uz to ima višak para da finansira nekog ko se bori protiv bogatih ? Siromašni radnici to ne mogu, mogu samo kapitalisti, ali sa određenim uslovima i ciljem. Stabilne i redovne finansije levičarskih partija, jasno pokazuju da iza njih stoji krupni kapital ili da te partije postoje već više decenija tokom kojih su uspele da obezbede izvore za samofinasiranje. Najčešće se dobro materjalno stanje jedne mlade partije obrazlaže "članarinom" ...... u vremenima kada je više od 60% populacije jedne države na ili ispod grance siromaštva, prosto je nezamislivo da će neko moći da plaća debele članarine.

 

  1. Na web stranama takvih kvazi-komunista je uočljiv nedostatak edukativnih sadržaja i članaka, biblioteka i linkova ka takvim sadržajima ili je to dato samo u simboličnom obliku (toliko, koliko da ga ima). Komunisti se od ostalih političkih činilaca razlikuju i po tome, što imaju ideologiju sa snažnom naučnom podlogom i ta naučna podloga im daje snagu i bezvremenost. Edukacija je kod Komunista primarna i najvažnija stvar u idejno političkom radu. Čim toga nema, očito je da marksizam-lenjinizam nije ideologija te grupe i da nije ono za šta se izdaje.

 

  1. U javnim istupanjima, izjavama i programima kvazi-komunista se veoma često javljaju ozbiljne protivurečnosti i kompromisi u odnosu na osnovne stavove i ideje marksizma-lenjinizma. Te se protivurečnosti odnose na saradnju i pristajanje na aktivno učešće u programima koje pokreću stranke neoliberalnih opredelenja (npr. Evrointegracije, privatizacija itd.), javnom podrškom takvih programa, učešću u nelegalnim izborima na svim nivoima, a koje organizuju kapitalisti i njihovi službenici, (osim u slučaju da postoje jasne naznake da se ti izbori mogu dobiti). Klasne suprotnosti koje se javljaju u teoriji, javljaju se i u praksi, pa samim pristajanjem na kompromis, te klasne razlike bivaju marginalizovane, a borba za radničku klasu, izdana.

 

  1. Kvazi-komunističke partije ističu svog vođu do nivoa božanstva, postaje jedino važno njegovo mišljenje, jedini on daje izjave, jedini on misli, jedini on odlučuje i veoma često se krije iza tuđeg lika i dela. Takve kvazi partije nedugo po osnivanju počinju da funkcionišu i poprimaju ustrojstva verskih sekti , gde se sve prilagodjava željam vođe (Predsednika partije) , članstvo se disciplinuje i masovno izbacuju svi oni koji nisu prihvatili tu i takvu hijerarhiju. Zato se na njihovim web stranama najčešće pominju izjave vodje , dok drugi članovi ili delovi rukovodstva nemaju nikakvih prava da bilo šta kažu. Komunističke partije i komunistička ideologija se zasniva na principima Direktne demokratije, a nikako autokratizma.

 

  1. Javni nastupi i javna saopštenja takvih kvazi-komunista, često liče na parodiju, okićena i nakićena kao novogodišnja jelka, sa gomilom fraza i slogana koji nemaju nikakvog praktičnog značenja. Redovno se paušalno tumače naučne ideje marksizma-lenjinizma, iskrivljuju se ili im se daje potpuno pogrešni smisao. Ono što je očito i upadljivo u takvim nastupima je brukanje i ponižavanje levičarskih ideja kroz ličnu negativnu promociju (verbalnu i vizuelnu), šaljući na taj način građanima poruku "ako su im ovakve vođe , kakvi su tek kreteni ostali članovi ". Indoktrinacija masa kroz ovakve nastupe kvazi-komunista je jedan od najčešćih oblika kontra-propagande kapitalističkih režima.

 

Pored još brojnih indikatora, mislim da je i ovo dovoljno da bi se procenilo u kakvo se družtvo ulazi i sa kim imate posla.

Možda je onda ipak bolje da radnici, u ovom moru prevara i prevaranata, ne pristupaju nikome, već da gledaju isključivo samo sebe i svoje porodice ?

To nikako! To je upravo ono što žele kapitalisti, da nateraju "ovce" u tor i da tamo budu mirne. Sve ovo što se čini u sludjivanju ljudi je deo te strategije stvaranja armije zombiranih robova. Treba se probuditi, ustati, naći svoje mesto u o ogromnom radničkom pokretu, prepoznati SVOJU istinsku partiju i priključiti joj se. Samo ujedinjene Komunističke partije i kroz njih ujedinjeni radnici sveta, mogu se izboriti sa ovom nemani koja nas uništava i ubija iz dana u dan.Vremena je malo i nemamo ga za gubljenje. Uskoro bi moglo biti kasno za bilo kakvu borbu jer je imperijalizam potpuno izgubio kompas i polako uvlači svet u totalni rat od koga će samo mali broj pojedinaca ponovo profitirati, a radnici ostaviti kosti po raznim stratištima. Ratovi su mehanizam koji imperijalisti koriste da bi regulisali populaciju radnika i suzbijali njihov bes.

I za kraj ?

Nije ovo kraj , ovo je početak. Borba je počela i ne može se više zaustaviti, pitanje je samo vremena kada će ovo postati objedinjena svetska borba i konačna pobeda radničke klase.

Ostavite komentar

Sva polja oznacena sa * su obavezna

Captcha
Trendy:

Izdvajamo