Najnovije izjave zvaničnih predstavnika Evropske unije u Beogradu na jasan način pokazuju da Brisel sa sadističkim užitkom povećava zahteve od Srbije za obećani ulazak u tu nedosanjanu organizaciju, dok sa druge strane uporno nastojanje Srbije da ih po svaku cenu ispuni – predstavlјa klasičan oblik mazohizma.
Dakle, pogledajmo izbliza taj nastrani odnos.Jedan od poslednjih primera za to je izjavazamenika šefa delegacije EU u Srbiji Oskara Benedikta, koji je rekao da seod Srbije očekuje „da se progresivno pridružuje deklaracijama i odlukama koje se donose na nivou Evropske unije”, a to znači obavezu usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spolјnom politikom Evropske unije, kao na primer u slučaju dešavanja u Ukrajini, gde se od Beograda očekuje osuda Rusije i drastično kvarenje odnosa sa njom, i to razume se - na štetu srpskih interesa.
Istovremeno je i sam šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport, koristeći izlizane parole, ocenio da Srbija ima „istorijski jedinstvenu priliku da se transformiše u moderno i bogato društvo ulaskom u Evropsku uniju“. Međutim, bilo bi dobro da se osvrnemo na neke najnovije činjenice koje po principu analogije demantuju takvu mogućnost i govore nešto sasvim suprotno.Naime, pobeda partije Siriza u Grčkoj na proteklim izborima za Evropski parlament, usledila je kao odgovor naših balkanskih suseda na drastično siromašenje građana u toj zemlјi, a koliki duboki očaj i beznađe su zahvatili Grčku, najbolјi svedoči podatak dasu britanski naučnici sa Univerziteta Portsmaut dokazali da je povećanje samoubistava Grka direktno povezano sa tamošnjom recesijom, ...
Najnovije izjave zvaničnih predstavnika Evropske unije u Beogradu na jasan način pokazuju da Brisel sa sadističkim užitkom povećava zahteve od Srbije za obećani ulazak u tu nedosanjanu organizaciju, dok sa druge strane uporno nastojanje Srbije da ih po svaku cenu ispuni – predstavlјa klasičan oblik mazohizma.
Dakle, pogledajmo izbliza taj nastrani odnos.Jedan od poslednjih primera za to je izjavazamenika šefa delegacije EU u Srbiji Oskara Benedikta, koji je rekao da seod Srbije očekuje „da se progresivno pridružuje deklaracijama i odlukama koje se donose na nivou Evropske unije”, a to znači obavezu usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spolјnom politikom Evropske unije, kao na primer u slučaju dešavanja u Ukrajini, gde se od Beograda očekuje osuda Rusije i drastično kvarenje odnosa sa njom, i to razume se - na štetu srpskih interesa.
Istovremeno je i sam šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport, koristeći izlizane parole, ocenio da Srbija ima „istorijski jedinstvenu priliku da se transformiše u moderno i bogato društvo ulaskom u Evropsku uniju“. Međutim, bilo bi dobro da se osvrnemo na neke najnovije činjenice koje po principu analogije demantuju takvu mogućnost i govore nešto sasvim suprotno.Naime, pobeda partije Siriza u Grčkoj na proteklim izborima za Evropski parlament, usledila je kao odgovor naših balkanskih suseda na drastično siromašenje građana u toj zemlјi, a koliki duboki očaj i beznađe su zahvatili Grčku, najbolјi svedoči podatak dasu britanski naučnici sa Univerziteta Portsmaut dokazali da je povećanje samoubistava Grka direktno povezano sa tamošnjom recesijom, povećanjem nezaposlenosti, te smanjenjem plata i penzija u toj državi, koja je po mnogo čemu uporediva sa Srbijom.
Štaviše, da su prilično male šanse Srbije da se „ulaskom u Evropsku uniju transformiše u moderno i bogato društvo“, kako to sa lakoćom obećava predstavnik Brisela u Beogradu, dokazuje i pisanje nemačkog časopisa Di Velt („Die Welt“), u kome se navodi činjenica da skoro polovina svih porodica u Evropskoj uniji ne može sebi da priušti putovanje na odmor zbog nedostatka novca, što je podatak koji se nikako ne uklapa u srpsku percepciju bogate i razmažene Evrope. Još preciznije rečeno, to znači da bukvalno većina porodica u Italiji i Grčkoj ostaje kod kuće za godišnji odmor, a slična je situacija i u Španiji i mnogim drugim zemlјama, pa čak i u Nemačkoj, jednoj od najbogatijih zemalјa na Starom kontinentu, gde jednu četvrtinu čine upravo takve porodice koje muči besparica.
Prema tome, postavlјa se pitanje kome se može više verovati – olako izrečenim obećanjima o slatkom životu koji nas navodno čeka „odmah iza ugla“ u Evropskoj uniji, samo ako se dovolјno strpimo nekoliko decenija u čekaonici, ili ovim malopre navedenim primerima evropskog siromašenja koje pominju britanski naučnici i nemački časopis?Dakle, ako opstane težnja za zadovolјavanjem Brisela i pored sadizma kojim evrobirokrate nagovaraju Srbe da se na sopstvenu štetu odreknu svojih ekonomsko-političkih interesa u vidu saradnje sa Rusijom, i da se u statusu večitog kandidata za članstvo bespogovorno„pridruže odlukama koje se donose na nivou cele Evropske unije“, onda se može govoriti isklјučivo o srpskom mazohizmu u svom najiskvarenijem obliku. A to se već može kvalifikovati kao ozbilјna nastranost.
Preuzeto od: Glas Rusije