Iz Domaće Štampe

Petnaest godina posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Srbiji od raka umire sve više mladih lјudi. Domaći i strani stručnjaci za sledeću godinu najavlјuju pravi skok malignih obolјenja. Društvo za borbu protiv raka predložilo da se zatraži odšteta od Amerikanaca, po ugledu na odštetne zahteve posle Fukušime.

Posledice Nato bombardovanja osiromašenim uranijumom pre 15 godina tek sada su ozbilјno počeli da osećaju građani Srbije. Na teritoriji cele zemlјe je primećen porast malignih obolјenja, koji na opšti užas u pojedinim regionima sve više pogađa mlade lјude, koji se, nažalost, lekarima obraćaju najčešće kasno, kad je izlečenje praktično nemoguće.

Na Onkološkom odelјenju valјevske bolnice su uočili da se pojedini tumori, koji su se ranije javlјali uglavnom kod osoba u sedmoj deceniji, sada dijagnostikuju i kod devetnaestogodišnjaka,a najmlađi pacijent kod kojeg je otkriven maligni tumor imao je samo 11 godina.

Kada je u pitanju rak dojke, on se sve češće dijagnostikuje i kod devojaka mlađih od 30 godina, što je ranije bilo veoma retko. Podaci Centralnog registra za rak pokazuju da u Srbiji od raka dojke svake godine oboli preko 4.500 žena, a čak 1.600 njih umre od te bolesti.

Podaci Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović- Batut“ pokazuju da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemije i limfoma povećan za 110 odsto, ...

Beograd, 3. decembar 2013.  – Čelnici Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ održali su danas u Beogradu sastanak sa predstavnicima više sindikata, pokreta i studenata Univeziteta u Beogradu koji su pokazali interesovanje da se priključenje protestu 10. decembra u Beogradu i svim budućim akcijama Srpskog sindikalnog fronta čiji je jedan od osnivača i sindikat Sloga.

Na sastanku, na kome su domaćini bili Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ocenjeno je da predlog novog Zakona o radu, i set drugih pratećih zakona koje predlaže Vlada, nije ništa drugo nego ciklus uvođenja Srbije u novi društveni sistem surovog neolibaralnog koncepta, sistema koji svuda u svetu propada i koji se danas forsira od strane predlagača i stranih finasijera.

Učesnici sastanka su jednoglasno zauzeli stav da se ovakav predlog Zakona o radu odbaci kao neprihvatljivo rešenje, zato što  je on poguban za građane Srbije i celokupno radništvo kome se smišljeno nameće moderno ropstvo i nošenje tereta krize stvorene tranzicionom pljačkom.

Dogovoreno je da svaka organizacija na svom nivou izvrši animiranje članstva, simpatizera i građana kako bi se 10. decembra u Beogradu, na Međunarodni dan ljudskih prava okupio što veći broj ljudi i iskazalo nezadovoljstvo vladinim pogubnim odlukama i merama. ...

Od 92.157 firmi koje su predale završni račun, čak 24.370 nema nijednog zaposlenog, a nešto manje ima samo jednog kome se isplaćuje zarada.

Praksa srpskih gazda da otvaraju firmu bez radnika nije neuobičajena, pa čak ni protivzakonita.

Ovu mogućnost zato, neretko, zloupotrebljavaju biznismeni koji otvaraju fantomske firme zbog pranja para, ali i pojedinci koji su specijalizovali “feniks” poslovanje da bi se nekažnjeno izvukli iz dugova, kosntatuje taj list i dodaje da oni svoju prezaduženu firmu namerno guraju u stečaj, a prethodno su sve što je vredno preneli na novoosnovano preduzeće, najčešće bez zaposlenih.

Najviše preduzeća bez ijednog zaposlenog, poslovalo je lane u sektoru trgovine na veliko i malo, sledi prerađivačka industrija, pa stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

U Srbiji nikada nije bilo lakše osnovati preduzeće, jer registracija društva sa ograničenom odgovornošću košta svega 100 dinara. Međutim, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, ističe da fantomska firma ne nastaje registracijom.

“Fantomska firma nastaje načinom poslovanja koje podrazumeva volju za kršenje zakona i izbegavanje plaćanja obaveza državi i poveriocima. Na ovom planu su veoma opasne kompanije, takozvani perači novca, gde se procenjuje da se oko pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda realizuje kroz nelegalne tokove novca”, ističe Obradović...

Dvadeset sedam srpskih radnika praktično je zarobljeno u mestu Veseloj, 70 km od Sočija. Nalaze se u jednoj kući iz koje ne mogu da izađu jer nemaju papire.

Poslodavac ih drži bez papira, spavaju na daskama u iznajmljenoj kući u Ulici Učenicaskaja 14, od avgusta su dobili jednu platu.

Svaki put kad neko od njih ode do gradilišta, gde imaju besplatan obrok, bude uhapšen, jer srpski građevinci nemaju nikakve papire.

- U ponedeljak su uhapšena trojica, pre dva dana petorica... I ono malo para što smo do sada uspeli da naplatimo otišlo je na kazne - kaže jedan od radnika Zdravko Lovrić.

Među njima ima armirača, tesara, dva električara i dva stolara. Na granicu prema Abhaziji stigli su iz Smedereva, Bača, Leskovca, Obrenovca, Pivnice, Kulpina, Banje Koviljače, Sremske Mitrovice i Vranja. Posao su našli preko nekog niškog preduzimača, koji je angažovao radnike za firmu "Novi gorod" iz Sočija. Prva grupa je otputovala u junu, druga u avgustu.

Otišli su sa turističkim vizama. Većina kod kuće nije imala posao...

U trenutku kada raste socijalno nezadovoljstvo građana tzv. pro-evropskom politikom koja nas je vratila na vreme od pre Drugog svetskog rata kada su glavne ekonomske poluge bile u rukama domaćih, ali pre svega stranih, krupnih kapitalista unuk Josipa Broza, ličnost daleko manjeg formata od njegovog pretka, Joška Broz osniva Komunističku partiju ujedinjenjem sa Socijaldemokratskom partijom Vojvodine-SDPV.

{xtypo_rounded1}“O čoveku ne sudi po onome što on o sebi govori ili misli, nego po onome što radi”

Posle pokušaja ispiranja mozga narodu, Vlada Srbije je 8. oktobra 2013. predstavila paket mera koji bi Srbiju trebalo da izvuku iz ekonomske krize i da je spasu od bankrota. Ali prava svrha mera je suprotna. U pitanju je kupovina vremena za rasprodaju i rasparčavanje Srbije, i sada smo na korak od državne katastrofe i društvene provalije.

DAVNO IZDIKTIRANO Priča o „spasonosnim merama za Srbiju“ otpočela je davno. Jedna od epizoda odigrala se 5. juna 2012, kada je predstavljen ekonomski izveštaj Svetske banke o Srbiji i ekonomskim cvećkama u susedstvu. Svetska banka je poručila da smanjenje duga i deficita mora biti prioritet za novu vladu Srbije. Glavni ekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović ovom je kratkom i ultimativnom zahtevu usmeno pridodao i mere za smanjenje nezaposlenosti, koja je na najvišem nivou u prethodnih 15 godina. Tada pominjane mere su podrazumevale povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) i zamrzavanje plata i penzija. Istom prilikom je konstatovao da je u Srbiji od 2008. uništeno 560.000 radnih mesta, da su izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja do kraja 2011. godine bile oko 0,1 odsto BDP, četiri puta manje nego u EU, a u 2012. godini su dodatno smanjena za oko 40 odsto (Smanjenje nezaposlenosti i duga prioritet za Srbiju, Euractiv.rs, 5. jun 2012).

Nove mere Vlade Srbije objavljene su 16 meseci kasnije — 8. oktobra. U ovom periodu vodeća Srpska napredna stranka je tragala za pouzdanim saučesnikom u ekonomskom (i političkom, zbog sudbine KiM) zločinu koji je uvećan dodatnim zaduženjem Srbije u iznosu od oko četiri milijarde evra. Sledeća epizoda pred „odlučivanje“ odigrala se sa Međunarodnim monetarnim fondom u Vašingtonu. Preliminarni izveštaj misije MMF, obelodanjen srpskoj delegaciji 23. maja, ponavlja uobičajene preporuke Srbiji iz algoritma zla. Težište se stavlja na brze i hrabre strukturne reforme. U suprotnom, srednjoročne prognoze MMF, prema kojima se investitori ravnaju, bile bi nepovoljne u svim aspektima, ....

S obzirom na to da svi mi vrlo dobro znamo u kojoj meri je aktuelna vlast u Srbiji orijentisana ka evroatlantskim integracijama, bespredmetno je više pisati žalopojke na tu temu jer je to nešto što je de facto. Dakle, želja za Evropom i članstvom u ostalim evroatlantskim organizacijama je utvrđena činjenica jer i sami političari govore da je to primarni cilj, i u tome se uopšte ne razlikuju od prethodne vlasti. Izdali su Kosovo i Metohiju zarad dobijanja datuma za pregovore o članstvu u EU, što je apsurdno, jer pregovori ne predstavljaju ništa drugo već prodaju magle običnom narodu. Ostalo je pitanje članstva u NATO paktu, ali možemo biti sigurni da, uprkos ogromnoj većini građana Srbije koja se protivi članstvu u severnoatlantskoj organizaciji, vlast će nastaviti dobro trasiranim putem i nastojaće da progura Srbiju u NATO i pored dekreta o vojnoj neutralnosti.

Naš posao je da odgovorimo na pitanje zašto ova vlast tako uporno i grčevito teži evroatlantskim organizacijama i zašto i dalje insistira na devizi „EU nema alternativu“.

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre moramo da se osvrnemo na jedan događaj, odnosno sastanak koji će se dogoditi u Srbiji naredne jeseni. Reč je o sastanku Trilateralne komisije kome će Srbija biti domaćin. Zašto Srbija? I šta je uopšte Trilaterala? Ko će imati koristi od ovog sastanka? Građani Srbije, možda? I zašto se u medijima uporno ćuti o ovom sastanku? Niko javno ne govori o tome i svi iz vlasti mudro ćute, tek ponegde se može pronaći neka štura izjava ....

Srpski potrošači gunđaju (zbog sankcija) i zarađuju sve manje, ali nema naznake da se približavaju granici strpljenja. Sankcije su ubrzale spiralu propadanja srpske ekonomije, ali još nisu donele dovoljno patnje lokalnom stanovništvu da bi pokrenule eksploziju antirežimskog raspoloženja.
Ovako su analitičari CIA videli situaciju u Srbiji 1993. godine. U dokumentu sastavljenom u februaru te godine, sa koga je nedavno skinuta oznaka tajnosti, analizira se učinak međunarodnog embarga i doprinos destabilizaciji i rušenju režima Slobodana Miloševića. Ton izveštaja isti je kao i u drugim dokumentima u kojima se pominju sankcije u Srbiji – ekonomija je u rasulu, Srbi žive sve bednije, ali zahvaljujući crnoj berzi, novcu iz dijaspore i zalihama hrane sa sela uspevaju da prežive.
„Čini se da će zalihe biti dovoljne da se ‘pregura‘ zima, a Miloševićev režim očekuje da će sankcije biti ukinute pre nego šte rezerve čvrste valute, hrane, goriva i tolerancije u narodu – iscure“ – piše u izveštaju naslovljenom „Srbija: Noseći se sa sankcijama“. „Režimu je jasno da će mere (koje preduzima zbog embarga) naneti dugotrajnu štetu srpskoj ekonomiji, ali to prihvata kao cenu za ostvarivanje svojih vojnih i političkih ciljeva“, ocenjuje CIA ....

BEOGRAD - Novi sindikat Kliničkog centra danas je demantovao navode direktora te ustanove Miljka Ristića o "velikoj sindikalnoj pljački" istakavši da će sadašnjeg direktora, inače bivšeg sindikalnog kolegu tužiti zbog toga.

Kako država milionskim iznosima iz Fonda za razvoj finansira tajkune i politiku ekonomskog pa i sveobuhvatnograstakanja Srbije. Fondom za razvoj Srbije upravlja ministarstvo finansija, odnosno već dobro poznati razbijač Srbije Mlađan Dinkić.

Fond za razvoj Srbije ima kapital od 84,9 milijardi dinara, odnosno 746 miliona evra, a na kraju prošle godine je imao potraživanja po datim kreditima 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra. Najveći korisnici sredstava su upravo oni koji imaju najviše para, kao što su tajkuni, ali i preduzeća koja nisu u stanju da pozajmicu vrate.

Pravac bankrot i da završim sa Srbijom – to sam zapadnim mentorima i obećao.

Fond za razvoj Srbije predstavlja instituciju preko koje Vlada Srbije realizuje podsticaje privredi, kreditima, koji često imaju niske kamatne stope, pa i niže od inflacije u tekućoj godini. Ali, ipak se prikupe sredstva, uglavnom po osnovu kamata, a delimično i kursnih razlika, za tekuću potrošnju. Tako je u celoj 2012. godini ukupan poslovni prihod, po tim osnovama, iznosio 15,5 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit u iznosu od 458,8 miliona dinara, ili nešto više od četiri miliona evra. Dok je u prethodnoj 2011. godini Fond imao poslovne prihode od čak 78 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju, usled otpisa potraživanja preduzećima u stečaju kod kojih je zaključen stečajni ...

NATO je globalni savez sastavljen od 28 zemalja članica. Savezom se upravlja iz Vašingtona. NATO je geopolitička pretnja, decenijama ugrožavajući čovečanstvo. NATO se stalno širi, praveći nove vojne baze. Savez se sprema za napade, a ne za odbranu. NATO planira svetski rat, a ne, kako za sebe kaže, tu je da čuva mir.

NATO zajednički deluje u kooperaciji sa UN, EU i Organizacijom za bezbednost i saradnju Evrope. Zapadni savez agresivno planira i žuri da se još proširi i ukopa u Južnoj Americi i Africi. To je „globalni projektil“ usmeren u srce čovečansta, kaže Rik Rozof, urednik STOP NATO. NATO preti da ugrozi i sam Armagedon i najbolje je da zaustavi svoj zločinački plan, dodaje ovaj poznati anti-NATO aktivista.

Taj monstruozni savez neprekidno ugrožava mir u svetu. On se širi do ruske i kineske granice. Rusija i Kina su u zagrljaju američkih baza koje ove dve miroljubive zemlje okružuju. Moskva i Peking su toga svesni. Te dve zemlje su poodavno u odbrambenom savezu. One se pripremaju za zapadni scenarijo, nadajući se da će se, na kraju i čudom, ipak izbeći. I što je najvažnije i najtužnije, one su spremne i dalje se pripremaju za gotovo izvestan globalni rat. ...

Ukoliko se pođe od Marksovog shvatanja istorije, da li Oktobarska revolucija ima istorijsku legitimnost? Po Marksu, nije svaka egzistencijalna kriza kapitalizma istorijska pretpostavka za socijalističku revoluciju, već samo ona koja se zasniva na tome da su proizvodni (svojinski) odnosi postali kočnica za razvoj proizvodnih snaga i da su se protivurečnosti kapitalizma razvile do kraja. Društveni uslovi su nužan, ali ne i dovoljan uslov za revoluciju. Tek kada su stvoreni odgovarajući istorijski uslovi socijalistička revolucija je moguća. Po Marksu, eventualna socijalistička revolucija u carskoj Rusiji imala bi istorijsku legitimnost ukoliko bi bila iskra koja će upaliti vatru socijalističke revolucije u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama Evrope. Drugim rečima, tek pod uticajem emancipatorskog nasleđa najrazvijenijih kapitalističkih zemalja, koje bi u socijalističkoj revoluciji došlo do svog punog izraza, revolucija u nerazvijenim kapitalističkim zemljama mogla bi da poprimi karakter socijalističke revolucije. 

Imajući u vidu Marksovo shvatanje socijalističke revolucije, u carskoj Rusiji 1917. nisu postojali istorijski uslovi za socijalističku revoluciju, već su postojali istorijski uslovi za građansku i anti-kolonijalnu revoluciju, kao i društveni uslovi za radničku i seljačku pobunu. ...