Odbrana SSSR-a za Trockog je od prvog dana nakon Oktobarske revolucije pa sve do njegove smrti istorijski imperativ klasne borbe svetskog proletarijata. Jednako kao i odbrana svih socijalnih i političkih tekovina svetskog proletarijata i odbrana oslobodilačkih antiimperijalističkih pokreta porobljenih zemalja.

Za ruske marksiste, Oktobarska revolucija uvek je bila deo svetske proleterske revolucije i njen razvoj i sudbinu smatrali su u potpunosti zavisnom od razvoja i sudbina svetske revolucije i tumačili su ih isključivo u kontekstu svetske klasne borbe. O „socijalizmu u jednoj zasebnoj zemlji“ i „miroljubivoj koegzistenciji“ – formulama kontrarevolucionarnog pakta staljinističke birokratije sa svetskom imperijalističkom buržoazijom – u boljševičkoj partiji nije bilo, niti je i moglo biti, ni reči pre 1926. godine, odnosno pre političke ofanzive staljinističke termidorske reakcije u...

INRERVIJU - Dejan Lučić: „Novi svetski poredak“ kreće na Vojvodinu

Kada su novembra 1918. u Novom Sadu srpski predstavnici proglasili ujedinjenje Srpske Vojvodine sa Srbijom, verovali su da se ona više nikada neće vratiti u okvire Austrougarske... Prevarili su se. Ti Srbi, koji su se borili za ujedinjenje su u međuvremenu nestali, bilo u ratu od 1941. do 1945., ili u ustaškim logorima, masovnim grobnicama... Iza njih su ostali nedostojni naslednici, bez identiteta i moralnog integriteta. Oni su nulifikovali sav trud i žrtve koji su podneli Đorđe Stratimirović, Stevan Šupljikac, Svetozar Miletić, Jaša Tomić, Pupin i svi ostali čestiti Srbi kojima se danas zatire svaki trag... Iz Srpske Vojvodine je najpre odstranjena Baranja, a Ustavom iz 1974. je iskopana „grobnica“ u koju se Srbi guraju uspavani i potpuno anestezirani... Dok Srbi spavaju, Srem, Banat i Bačka bi uskoro mogli da budu...

Postoji jedna karakteristika američke imperije koja je istovremeno zanimljiva i zastrašujuća. To je virtuelni svet u kom žive njeni rukovodioci, ubeđeni da se realnost prilagođava njihovim željama i porivima. Radi se o istom medijsko-marketinškom svetu u kojem žive žutokrate i nevladnici (ne vladine organizacije) - što ne treba da čudi, budući da su oni tek služinčad Imperije, pa je sasvim prirodno da imitiraju gospodare.

Sada već davne 2004, novinar Njujork Tajmsa Ron Saskind je radio reportažu o Beloj kući Buša II, kada mu je jedan neimenovani funkcioner (posle se pričalo da je to bio Bušov šef kabineta, Karl Rouv) sa prezirom objasnio da novinari pripadaju „zajednici zasnovanoj na stvarnosti“:

„Mi smo sada Američka imperija; svojim delovanjem stvaramo vlastitu stvarnost. I dok vi tu stvarnost izučavate – pa i pronicljivo, neka vam bude – mi ćemo ponovo delovati...

Nastanak modernih olimpijskih igara

Moderni olimpizam nastao je kao poseban (ne i zaseban) i relativno celovit duhovni pokret krajem XIX veka. Njegova priroda uslovljena je prirodom kapitalističkog društva, kao što je priroda antičkog olimpizma bila uslovljena prirodom helenskog robovlasničkog društva. Moderna olimpijska filozofija, olimpijski pokret, kao i sama praksa modernog olimpizma, nemaju izvorište u Kubertenovoj olimpijskoj misli: svi bitni elementi olimpizma bili su stvoreni pre nego što je Kuberten inicirao organizovanje olimpijskih igara kao međunarodnog sportskog takmičenja i proglasio olimpizam za najvišu i jedinu pravu religiju.

Olimpijski pokret nije nastao na temelju razvoja sporta, već pod uticajem duhovne klime koja je vladala u Zapadnoj Evropi u drugoj polovini XIX veka koja je rezultat više faktora. Reč je, pre svega, o industrijskoj revoluciji, koja je započela...

„Spremni smo da preuzmemo odgovornost za formiranje nove vlade“. Ova rečenica se proteklih meseci veoma često ponavljala u nastupima političara. Iako iza ove lepo upakovane formulacije stoji jasna poruka – želimo da budemo vlast, niko to ne želi javno i otvoreno da kaže jer cene da nije popularno. Tako se naivnom slušaocu može učiniti da, zapravo, nijedna stranka u Srbiji ne želi vlast, već eto, ako niko neće, oni će „preuzeti odgovornost“ za građane.

Sporno je, međutim, da kada dođe na red da se ta odgovornost propita zakonski, onda se govori o „političkoj hajci“ i „montiranim procesima“, kojih, istini za volju, u Srbiji i danas ima.
Međutim, primećuje li iko da proteklih godina u Srbiji politički govor dobija sve više prijemčivih i milozvučnih formulacija, kojima se ne govori ono što se misli, ali koje zvuče ozbiljno i lepo? Ili, da budemo konkretniji i da pređemo na rečnik koji...

Vedra rezignacija koja je, nakon sloma socijalističkog sistema u Istočnoj Evropi posle 1989. godine, obeležila duhovnu klimu u oblasti političke teorije, traži svoje opravdanje i uporište u mitu o kraju ideologije, mitu koji je istovremeno trijumfalistički i defetistički, i koji, stoga, parališe kritičko suočavanje sa istorijskom realnošću. Koncepcije koje operišu s idejom o "kraju ideologije", postavljene na sličnim temeljima kao one koje su razvijane sredinom pedesetih godina XX veka, računaju da je oportuno predviđati buržoaskom poretku perspektive nesmanjene ekonomske efikasnosti, zamiranja klasnih antagonizama, i jačanja pretpostavki za dalji neometan razvoj "globalizacijskih" tredova. Otuda se sve "velike naracije", bilo da je reč o utopiji, ideologiji ili, čak, o istoriji, mogu (još jednom) poslati "u penziju", kako bi oslobodile pozornicu...

Objavljeno u : Praxis 1969 , 1-2

I

Savremenost Marxovih ideja se danas najčešće dokazuje time što je marksizam postao vladajuća, oficijelna ideologija ogromnog dela savremenog sveta i što, samim time, presudno utiče na kretanja savremenog sveta. 

Međutim, savremena istorijska kretanja pokazuju da je upravo zbog toga marksizam postao veoma ambivalentan pojam, jer se na Marxa podjednako pozivaju najprogresivniji i najrevolucionarniji ljudi, kao i najkonzervativniji ljudi i najkonzervativnije snage savremenog sveta. Staljinizam je, u ime Marxa i marksizma, počinio najnehumanija dela. Nema sumnje da sam Marx ne bi nikad pristao da bude zastava bilo kakve nehumanosti. Kad se konzervativne sile pozivaju na Marxa, to je dakle, flagrantna zloupotreba njegovog imena i dela. Zbog toga je borba protiv takvih zloupotreba conditio sine qua non (uslov bez koga nema) afirmacije...

Od 26. januara 2011. u Siriji traje pobuna protiv vlasti Bašara el Asada koji je u svetskoj javnosti prokazan faktički kao zločinac koji teroriše sopstveni narod (ova formulacija se često može čuti u stranim medijima). Prema izveštajima koje šalju kako zvanični sirijski izvori, tako i međunarodni, sukob svakim danom postaje sve oštriji, sa sve većim brojem žrtava. Nezvanično se procenjuje da je do sada poginulo preko 12.000 ljudi. Nedavno obaranje turskog aviona nedaleko od sirijske obale dodatno je zaoštrilo situaciju i preti da izazove i reakciju NATO.

Zašto bi dešavanja u Siriji mogla da budu posebno zanimljiva za Srbiju i srpsku javnost? Zbog toga što čitava priča oko Sirije, i medijska i politička, neodoljivo podseća na scenario koji je primenjen na ovim prostorima, prema bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, tokom devedesetih.

Već nedeljama vodeći svetski mediji, koji svoja sedišta...

Smrt je u Srbiji dobila oblike najstrašnije epidemije-ljudi je sve manje, politike sve više...

Narod je jadan, umire go i gladan

Zastrašujućom brzinom Srbija doslovno izumire. Na svakih dvadeset sahrana dolazi jedno rođenje. Gradovi su prepuni očaja i besposlice. Preko sedamdeset odsto sela u Srbiji nema više od pet stanovnika, ili ih uopšte nema! Prosečna starost preostalog seoskog stanovništva je preko 60 godina. Prošle godine u Srbiji je urađeno oko 198.000 abortusa, a za poslednjih dvadeset godina više od dva miliona. Država podstiče taj masakr. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj je zakonom dozvoljeno da devojčica od 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja. To ima za posledicu trajni sterilitet pa tako preko 200.000 parova u Srbiji danas ne može da ima decu. Za skoro deset godina koliko je u Srbiji surovo vladao bivši predsednik Boris Tadić, trajala...

Nastavlja se divljanje okupatora na KiM, uz upotrebu bojeve municije, pobesneli Amerikanci i njihovi vazali svoje frustracije i mentalnu zaostalost leče na Srbima. Za to vreme, službenici zapadnog kapitala u Beogradu ponašaju se kao da su vlada Teksasa i da treba da pomognu svojim vojnicima u likvidaciji neposlušnih Srba. Nedostaje samo još konc. logor pa da slika bude kompletna.

Sledi izveštaj - http://www.vostok.rs/ 

 Lako je pucati na goloruk narod .... 

i ostala bratija u službi zapada * ...

Ne ulazeći u raspravu čije je delo internet sajt Vikiliks, da li je to još jedno čedo CIE, ili su majstori nove tehnologije „provalili“ u strogo čuvane tajne jednog dela američkog Ministarstva inostranih poslova (State Department), i pružili priliku radoznalom svetu da čita zanimljivo štivo, smatram da je sadržaj objavljenih dokumenata veoma dobar izvor za razjašnjenje savremenih događaja, barem kada su Srbija i mi Srbi u pitanju. Njihova posebna vrednost dobija na značaju činjenicom da američko Ministarstvo inostranih poslova nije demantovalo verodostojnost i autentičnost. Za nas Srbe su još značajniji sadržaj jer nijedna ličnost koja se pominje u dve-tri hiljade depeša u kojima je Srbija pomenuta u određenom kontekstu nije osporila istinitost svojih reči napisanih i objavljenih u izveštajima!

Imajući u vidu da su to dokumenti sa potpisima...