Iz našeg ugla

Ne morate biti pretplatnici RTS-a da bi ste gledali obrazovne i zabavne, a nadasve poučne, emisije iste kuće, kako, inače, tvrdi i opravdava svoje postojanje ovaj medijski javni servis ili njen neprikosnoveni upravnik, generalni direktor, Aleksandar Tijanić. Očigledno je da ova institucija sve manje informiše a sve više pokušava da promoviše intencije vladajućih krugova da jednom zauvek građanima Srbije ogadi politiku koja se, doduše, vodi u Narodnoj skupštini Srbije ali i režira daleko van njenih odaja. Ovaj put odabran je dobro oprobani instrument iz prepoznatljivog američkog arsenala, „šokiraj i ošamuti“.

 Mesto radnje je srpski parlament, vreme zbivanja sve zaoštrenija društvena i socijalna kriza, akteri događaja od ranije obeleženi. Jedino se režiser nije potpisao. A i zašto bi kada ga tragovi odaju...

Vreme iščekivanja

Retko je kada Srbija na istorijskom podijumu stajala bez orijentira. Posebno onda kada joj je bilo najteže. Kao po pravilu tada je imala i odgovarajuće ličnosti koje su bile dorasle vremenu. O njima se predavalo u učionicama škola ili fakulteta. Ako se to, možda i danas radi onda znamo da se to čini bez entuzijazma. Ne samo od onih koji pišu te knjige ili predaju njihove sadržaje već i od onih koji slušaju. To nije slučajno. Sužena je optika stvaralačkog i nemirnog duha u ovom narodu. Učinjeno je sve na smirenju nezadovoljstva na javnom ili privatnom mestu, čak u glavama ljudi. Pre svega mladih. To je, međutim, moglo da se čini u vremenu u kome je vladao strani novac ili kapital.

Danas u svetu on je na kolenima i to svi u Srbiji moraju znati. Sistem monetarnog imperijalizma u svetskim razmerama je omanuo. Nije do kraja ispunio svoj zadatak. O „plišanim revolucijama“